Београдске општинске новине

Број 31

— 123 —

Год. XVII

владања а средњег имовног стања: Риста Обрадовић трговац, Благоје Кечкић званичник Управе Фондова и Ћира Атанацковић предузимач. IV Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичноме односу. По прочитању тих модби, СтБр. 3169, и 2079 одбор је изјавио мишљење, да се г. Драгутину С. Милутиновићу проФ. Вел. Школе не може издати онако уверење, како је тражио; да се ШтеФани Розманић саопшти, да сведока Ђорђа Атанацковића обућара замени другим одбору познатим лицем, па да се та молба понова изнесе одбору на мишљење. V Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 14. августа т. год. АБр. 5887. одлучио, да цена хлебу за другу половину месеца августа тек. године остане иста која је била и у првој половини августат. год. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског. VI По прочитању молбе Марије Миланковић учит. дечијег забавишта АБр. 5866 којом тражи материјалну помоћ за отварање дечијег забавишта на западном врачару, одбор је — решио, да се преко ове молбе пређе на дневни редVII По прочитању процене имања пок. Јоксима Наумовића за експроприсање истог за просецање Симине ул. ГБр. 1988 и по прочитању молбе удове, одбор је решио, да се целокупно имање масе Јоксима Наумовића експроприше и да се за исто исплати из регулационог Фонда према процени шеснаест хиљада двадесет и један динар и 55 пара. Исплату да изврши суд општински према могућности касе регулационог Фонда. Сем тога скреће се пажња суда на то, да се остатак земљишта, који

Дубровник при крају XVII в. Велики Везир Кара-МустаФа 1676. г., стварајући планове о огромном проширењу Турске Империје, Дубровчанима изјави, да његов Падишах не мисли више да се задовољи „<Гипе аоиуегате^е ргесајге 8иг сеИе геЈшђН^ие". Дубровчани, не постигнувши ништа ни даровима ни лепим речима, замолише шпанског владаоца у својству напуљског краља, да им пошље једног способног ОФицира, који ће управљати одбраном града, ако би велики везир остварио своје претње. И напуљски краљ то учини. Када пређе опасност смрћу Кара-МустаФе, Дубровчани и даље задржаше шпанског ОФицира. Он је сада служио само као дубровачко средство, да се ослабе турске и маџарске (аустриске) претензије. Плаћао га напуљски краљ, а дубровачки сенат, коме је и заклетву полагао, давао му стан и два војника на послугу. 1 )

Тако огромна грађевина као што је била Дубровачка Република временом се мало по мал:о рушила, док није у овом веку довршила свој пад. Било је више узрока пропасти Дубровачке Републике.

1) 81аппе к. XIII. с. 60—61?, 74. (ла Мор). — Еп§е1. с. 269—270.

претекне по извршеној регулацији поменуте улице не сме јеФтиније продати од 28 динара по квадр. метру, јер је на лицу. VIII По прочитању молбе Др. Давида Алкалаја адв. АБр. 5022 и извештаја грађевинског одељења ГБр. 1871, одбор је одлучио, да се процени онај део имања г. Др. Давида Алкалаја адв., које је потребно за регулацију Кнез-Лазареве улице, па да се та процена поднесе одбору на решење. Да се процењена вредност исплати после десет година, према већ датом пристанку сопственика. IX По прочитању молбе Милоша Скерлића шеширџије, којом тражи да онштина откупи његово имање испод Црвеног Крста на углу Господар Јованово и Добрачине улице, одбор је решио, да се ова молба одбаци. X По прочитању молбе есна®а лебарског АБр. 5783 којом тражи, да му се дозволи, да његови чланови могу на овд. тргу куповати жито за производњу хлеба и акта Управе града Београда од 4 августа 1869 № 19028 одбор је изјавио мишљење, да би требало члановима еснаФа лебарског дозволити, да на овдашњим житарским трговима купују жито за производњу хлеба. XI По прочитању молбе Драге Ђорђевић, управитељице завода за вештачке женекс радове и молбе извесног броја сиротних грађана АБр. 5829. којима траже, да јој се за одржање школе женских радова укаже материјална помоћ, одбор је решио да се Драги Ђорђевић, управитељици завода за вештачке женске радове, а на одржање те школе за ову годину, од 1. септембра па до краја ове године издаје месечно по сто динара, и потребна количина дрва за огрев, коју председник суда буде одредио, под погодбом да у завод прима

Поред спољних, политичких неприлика Дубровнику су подгризале корен честе епидемичне болести (куге), глад, земљотреси, пожари. По дубровачким летописима ретко је која година била, а да куга, глад, пожар, земљотрес нису редили дубровачко становништво. 1 ) Г. 1526. куга помори ,20.000 људи, а 1664. г. V* становништва. 2 ) Али најстраховитија несрећа за Дубровчане била је онај Фатални Велики Земљотрес 6. Априла 1667. г. 3 ) Рушевине произве-

Ј ) Куга је билауграду 1293., 1345., 1348,1351., 1361., 1363., 1373., 1374., 1391., 1400., 1401., 1402., 1415., 1416., 1421., 1422., 1430., 1437., 1456., 1464., 1481., 1482., 1483., 1491., 1500., 1503., 1526., 1533., 1546., 1661., 1664 и т. д.; а земљотреси 1351., 1430., 1496., 1497., 1504., 1520., 1546. Моп. 8рес1;. V. XIV. с. 35 , 39., 41., 55., 66., 78., 83., 91., 102., 118., 229.., 233.. 235., 241., 242., 246., 248., 249., 254., 260., 266.,. 272., 283. и т. д. Макуш. Изсл-ки. с. 34., 349., За лечење грађана, трговаца, странаца, нутника Дубровчани држаху под годишњом или месечном платом (5—20 ливара динара, 20—300 хп. п.) Лекаре ( физикс , медике, цирологе), који су беснлатно лечили кнеза, спископа, канцеларе, све општинске службенике, све грађане и поданике, сву манастирску браћу и црквени клир. Лекари нису смела ни трговати ни ортаковаТи. Моп. Врес1. v. X. с. 59., 63., 78., 87., 90., и т. д.; v. XIII с. 69, 230., 279. иЈт. д., v. XXVII. с 39., 2«0., 273., и т. д.; v. XXIX с 145, 171., 259. и т. д. — Дубровачки су лекари на кратко време ишли и у српске државе да лече српску властелу и владаоце. Пуцић к. I. с. 9., 93. — Мод. 8рес(. V; XXIX. с. 225,, 240,, 242. 2 ) : Макуш. : Изсл4д. с. 34. 3 ) 0 овом 8емл>отресу види пву литературу: Макуш. Ист. Памат. ч. I к I. с. 58. — 81;агте к. XIII с. 52 , 66.; к. XIV. с. 8.0—82,; к. XXV. с. 44—53. — КаД. к. 1Ј11. с. 167—170.; к. МУ. с. 113., 174—176. —"Еоде1, с. 238—241.

и обучава бесплатно децу сиротних београђана. Ова помоћ да се издаје нз буџетске партије бр. 144. ХП Председник износи одбору на решење молбу друштва „Милошевац" којом тражи, да му се уступи за пијацу општинско земљиште испред палилулске задруге за штедњу и кредит под условима у молби изложеним. По нрочптању те молбе АБр. 5795, одбор је на основу члана 13 тачке 6 зак. о устр. општ. и општинских власти решио Уважава се у начелу ова молба друштва Милошевац. Да се сазове општински збор, да према поменутом члану закона о устројству општина и општин. власти реши питање о отварању трга за дневне намирнице за палилулски крај. Суд општински да према прописима закона изврши ово решење о сазиву збора. XIII По прочитању молбе црквено школске Јеврејске општине АБр. 5816 којом тражи да јој се уступи извесни општински плацеви за проширење њиховог плаца за зидање нове синагоге, одбор је одлучио да се ова молбаупути грађевинском одбору и оделењу на извештај да ли ће ти плацеви бити потребни околним грађанима за регулпсање њихових имања ради улепшавања вароши према грађев. закону, и да поднесе тачан премер и снтуациони план истих. XIV На предлог суда општинског ГБр 2078 одбор је решио одобрава се накнадни кредит од три хиљаде четир стотине двадесет шесг динара и седамдесет пара динарских за исплату више израђене калдрме око Кнежевог споменика. Овај кредит да се исплати из овогодишњег вишка трошаринског прихода, пошто се претходно издејствује надлежно одобрење.

дене овим ужасним земљотресом покрише собом дубровачку славу и богаством тиме јако посрнули Дубровник није се могао издићи до пређашње висине. Светска трговина преноси се на западно јевропско прибрежје. Јевреји и Грци почеше конкурисати и у самом Дубровнику. 1 ) У унутрашњости Балканског Полуострва нови трговци Јевреји, Јермени, Грци, Цпнцари, почеше моћно прихватати трговину, 2 ) која из дана на дан све више поче губити стари каравански карактер. Трст, Сењ и Река предузе готово сву трговину по Јадранском Мору, која после пада Млетачке и Дубровачке Републике постаде локалном. Нови елементи, који су непрестано дотицали да попуне празнине у градском насељу, нису имали оног високог трговачког талента и жилавости старих Дубровчана. Становништво мало по мало предази у разврат и беспослицу. 8 ) Све је ово допринело, да сјај и слава дубровачке трговине почне још врло рано бледети и да се наспбри и доврши пад некада славне Дубровачке Републике. Пре губитка своје политичке слободе Дубровник је ипак водио неку трговину.

1) 81апие к. XIII. с. 91—92. КаД к. СХ1У. с. 173. 2) Јћ. 3) КаД к: СХ1У. с. 216^220.