Београдске општинске новине
Ерој 31
— 122 -
Год. XVII
0 Б Ј А В А Школскн одбор, за град Београд, 26 јула ове године под Бр. 317 био је издао овакву објаву, која је штампана у 30 броју општ. новина. С обзиром на број ђака у народним школама града Београда, а ради бржег и правилнијег набављања школских потреба за школе, школском одбору потребна су четири књнжара, од којих ће управитељи школа набављати што треба за школу и сиротне ђаке, и то: једна књижара за школе код Саборне Цркве, на Сави и ВежбаонициВ.ЖенскеШколе; друга књижара за школе на И. Врачару, Савинцу и 3. Врачару са Топчидером; трећа књижара за школе па Теразијама и у Палилули; и четврта књижара за основну школу на Дунавском крају и за грађанску школу. Који се од г.г. књижара жели примити ових набавака, позива се да до 20. Августа ове године поднесе оФерт Школском одбору; са назначењем процента; који одбору нуди како за књиге и остали писаћи и цртаћи материјал, тако исто и за потрошне ствари (метле, свеће, креду и остало). Како се у означеном року пријавио само један понуђач, то је школски одбор у данашњој својој седници решио, да понова позове књижаре, који би се хтели примити ових набавака, да се с понудама јаве одбору до 20 септембра ове год. Бр. 349. Из седнице школског одбора за град Београд, 21. августа 1899. год.
0 Б Ј А В А На основу указа Његовог Величанства Краља од 26. пр. месеца ФЂЛ5 5434, претписом Господина Министра војног ФЂБр. 6171., и претписом Команданта Активне војске Ђ.О.Бр. 267., наређено је да се
ТРГОВИНСКИ ЦЕНТРИ И ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИОАО КОСТА Н. КОСТИЋ ( НАСТАВАК) Када су Турци заузели Српску Земљу и пожудних погледа дошли нод дубровачке зидине, Дубровник је морао да прими заштиту Великог Госиодара (Сггап 81диог, Сггаис! 8е 1 уиеиг). И поред све своје неувиђавности, Турци ипак могоше оценити, да ће им веће користи доносити, ако га оставе у житзоту. Они га не заузеше и ако су могли; али су му досађивали с друге стране, непрестаним повишавањем годишњег данка, жудњом за скупоценим „пешкешима." Па ипак је Дубровник за време Турака, све до 1667. г. био на великом ступњу радиности, трговине и књижевности. Као штићеници Турске Империје, силе с којом је свет имао рачунати, Дубровчани су свуда уживали слободу и поштовања. Султанов Ферман штитио је Дубровчане од свакога и од самих свет-
позову на тродневну вежбу, у цме прозива, уређења спискова и смотре свих резервцста VII. активног пешач. пука Краља Александра I. редовне војске свију година, сем допунског батаљона, и сви резервисти бившег Шег гардиског активног пешачког пука свију година са допуном тога пука. Сви резервисти VII пука Краља Александра I. без допунског батаљона, и сви резервисти бившег Ш-ћег гардиског пука са допуном имају бити у Бањички логор 31. овог месецау вече на конак, са прописном спремом и прибором и да понесу покривач за себе. Који обвезник — резервиста не дође у одређено време, казни ће се за непослушност. Ко изостане или задоцни, са њиме ће се посупити по чл. 113 закона о устројству војске. На основу предњег, Командант VII. пуковског округа претписом својим од 20. те^. мес. № 10.349., наредио је Суду, да се упут резервиста на вежбу изврши овако: Сви обвезници — резервисти — прикупиће се код општинског суда, где ће се по списковима прозвати и осмотрити, за тим ће се под командом најстаријег чина упутити у Бањички логор, у команду VII. активног пешачког пука Краља Александра I. На основу предњих наређења, Суд општине Београдске, позива све резервисте VII. актив, пешач. пука Краља Александра I., без допусног батаљона, и све обвезнике — резервисте — бившег III. гардиског пешачког пука са допуном, да одмах предстану Суду овоме, да им се наређење о вежби саопшти, а собом да понесу војену исправу. Од Суда Општине града Београда 20. Августа 1899. године О.В.Бр. 2449., у Београду.
ских гусара Бербера и Мароканаца. 1 ) Слободни свуда по Турском Царству, дубровачки су трговци били најпоузданији извештачи о кретању турске војске, о догађајима у Турском Царству, о турским стварима. Као Хришћани Дубровчани су код Турака вршили и ту недостојну шпијунску улогу 3 ). Под турском заштитом Дубровчани су остали све до 1684. г., и тада 20. Авг. примшпе заштиту Хабзбурговића, који им, у својству маџарских краљева, обновише и потврдише повеље старих маџарских краљева. 3 ) Турски емин оде из Дубровника а на његово место дође царски аустриски резиденат. 4 ) Дубровник је имао политичккх односа готово са свима јевропским државама. 0 неким је односима већ говорено и напомињано; и овде, ради неке целине, споменуће се штогод о интересним односима између Дубровника и напуљског краља и папе.
1) 81аппе к. XII. с. 77-78., 93., 114,, 115. 2 ) Према епоменицима италијанеких архива Дубровчани еу радо достављали туреке и левантеке догађаје јевропским владаоцима, а нарочито италијанским градовима. 3) Ка<1. к. 1ДН. с. 177. 4) Каа. к. 1ЛУ. с. 67., 68.. 87.
РАД ОДБОРА ОПЦЈТИНСНОГ ВАНЕЕДНИ САСГАНАВ 14. Атуста 1899. %. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присутвовао члан суда г. Стеви Ивковић; од одборника били: г. г. Др. Ј. Ђурић, Јанаћ М. Јанковић, Млад. Николић, Н. Петровић, Мих. Јанковић, Мвјаило Миловановић, Стојан Пајкић, 'Бока Тошић, Богоје Јовановић, К. П Михаиловић, Мита Петровић и Д. Тадић, I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 5. авгуета тек. године и учињене су ове измене и допуне, у решењу КЊБр. 485 да се у место речи „за извиђај спора" стави „за изналазак земљишта." У решењу КЊБр. 489. да друштво за улепшавање варошко дунавског краја нема права, да експлоатише приход од леда из ровова. П Одборник г. М. Јовановић пита председника, да ли је, приликом даваља дозволе друштву за електрично осветлење, да гради канал за каблове у Љубичиној улицн, предвиђено шта ће бити, са тим каналом ако буде на сметњи општини приликом канализације и других радова. Председник објашњава, да је тај предмет претходно ишао на оцену и извештај грађевинском одбору и да је том приликом предвиђено све што је потребно. Ш По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 5702, 5763, 5820, 5735, 5832, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати: Петар Росић, б. општ. контролор, Ђорђе Костић кројач, Мита Суботић бив. шустер. сада коцкар, Антоније Лахнер тесач, Марија—Маца ж. Косте Богдановића, чистача на железници, Петар Ковач, бив. машиниста у државној лабораторији, Михаило Васиљевић, келнер Арон Габај тргов. и Никола Тодоровић келнер; да су доброга владања и доброга имовног стања: Сретен Благојевић пенсионер, Ђурђина Н. Пашић; да су доброга
„Дубровник кроз све време свога опстанка није имао вернијега и моћнијега савезника и пријатеља од римских папа. Архив дубровачки има драгоцених листина папиних, из којих свих без изузетка се види, како су врховни главари католичке цркве опћили са Дубровником, као са великом јевропском силом. И дипломацијом и новцем и свакојаким средствима папе су долазиле у помоћ Дубровнику, те му и допустиле да тргује са неверницима, велика повластица у оно време" 1 ). Код папе су Дубровчани имади једног заступника (агента), који је настојао да папа својим моралним утицајем на ондашњи хришћански свет чува од хришћанских владалаца католичкој вери одану Дубровачку Републику. 2 ) Дубровачки су трговци преко Анконе одлазили и у папину државу?),. . У Дубровнику је имао резиденцију војни изасланик напуљског краља, који је носио назив „^оуегпа.1оге <1е^П агт1", „§-оиуегпеиг с1' ашез." Он је дошао у 1) Кас1. к. СШ. с. 51—52. Вг. К. Уојпоујс, 0 Дг&игп ош и81гој§4уи КерићПкр Биђгоуаске. 2) Шагше к. XIII! е. 5'7. По дубровачким законима право грађанепва у Дубррвдаику имали еу еамо католици; и'привремени тбсти'морДлк се обвеааш да ће се управљати по правилима католичке вере. Макуш. Мат. с. 9—10. 8) 81аппе к. XIII. с. 57.