Београдске општинске новине

Број 32

— 126 —

Год. XVII

Београд, 31. Августа 1899. Његово Величанство Краљ благоволео је одговорити на честитку заступника председника општине о Његовом имендану, овим брзојавом: Застуинину иредседнина београдсне општине Београд. Ниш. Двор 31. авг. 1899 г. Мојим верним и драгим Београ^анима благодарим од срца на добрим жељама, које Ми подносе о мом имендану. АДЕКСАНДЛР. Честитка заступника председника општине гласи: НзЕГОВОЈУ! ВЕЛИЧАНСТВУ, СРБИ^Е АДЕКСДНДРУ I. Ниш. •Гра-ђани Краљевске Престонице хитају да о данашњем имендану Вашег Величанства поднесу у најдубљој понизности и поданичкој верности Вашем Величанству најискренија честитања и најсрдачније жеље за дуг и срећан живот Величанства на добро и величину Престола, Србије и српског народа. Живео Краљ Александар I. Живео Дом Обреновића. заступник председника беогр. општине, члан суда, Стеван ИвковиЋ.

0 В Ј А В А Школски одбор, за град Београд, 26 јула ове године под Вр. 317 био је издао овакву објаву, која је штампана у 30 броју општ. новина. С обзиром на број ђака у народним школама града Веограда, а ради бржег и правилнијег набављаља школских потреба за школе, школском одбору потребна су четири књижара, од којих ће управитељи школа набављати што треба ТРГОВИНСКИ ЦЕНТРИ И ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАИИОАО КОСТА Н. КОСТИЋ ( НАСТАВАК) Поред уништења политичке слободе Французи оштетише и онако слабу дубровачку трговину. Босански каравани (а од босанске трговине од вајкада имаху Дубровчани знамените приходе) не могаху више долазити на дубровачки трг. посо и друге трговине. 1 ) Бечки Конгрес 1815. г. преда и Дубровник по Српски Народ злокобној Ау-. стрији 2 ) и тиме се пад љегов доврши. Од

!) Франдуски консул Давид у свом извештају своме министру од 4. Марта 1809. г. пише: „Босанци би нас врло радо видели истерани из Далмације, а особито из Дубровника. Они се бејаху навикли да примају годишње поклоне. Цо јевтину цену добиваху потребиту со. Дубровник им беше морско пристаниште, излаз љихове трговине, састанак њихових путника Најнезнатнији Турчин био је у Дубровнику дочекиван као неки кнез и ништа није плаћао за неко извесно време. Све су те користи изгубили по нашем завојевању." Споменик II. с. 70. 2 ) Макуш. Мат. с. 3.

за школу и сиротне ђаке, и то: једна књижара за школе код Саборне Цркве, на Сави и ВежбаонициВ.Женске Школе; друга књижара за школе на И. Врачару, Савинцу и 3. Врачару са Топчидером; трећа књижара за школе на Теразијама и у Палилули; и четврта књижара за основну школу на Дунавском крају и за грађанску школу. Који се од г.г. књижара жели иримити ових набавака, позива се да до 20. Августа ове године поднесе ОФерт Школском одбору; са назначењем процента; који одбору нуди како за књиге и остали писаћи и цртаћи материјал, тако исто и за потрошне ствари (метле, свеће, креду и остало). Како се у означеном року пријавио само један понуђач, то је школски одбор у данашњој својој седници решио, да понова позове књпжаре, који би се хтели примити ових набавака, да се с понудама јаве одбору до 20 септембра ове год. Бр. 349. Из седнице школског одбора за град Београд, 21. августа 1899. год.

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г РЕДОВНИ САСТАНАК 19. Августа. 1809. г. Председавао заступник председника општине члан суда, г. Стева Ивковић; присуствовао члан суда, г. Коста Симић; од одборника били су: г.г. Голуб С. Јанић, Васа Николић, Ђока Тошић, Ђорђе Н. Соколовић, Трајко Стојковић, Н. Петровић, Д-р Јов. Ђурић, Младен Пиколић, Ј. Алкалај, Д. Тадић, Три®ун Ђорђевић, К. Н. Михаиловић и Јанаћ М. Јанковић. I. Прочитан је занисник одборских одлука седиице држане 14. августа тек. год. и примљен је без измена. II. Заступник председника члан суда г. Стева Ивковић саопштава одбору, да је председник општине отишао на осуство и да је од надзорне власти одређен он за заступника председника. Одбор је примио к знању ово саопштење заступника председника општине.

тога времена емиграција Дубровчана постаје живл>ом. Дубровачки трговци са својим преосталим капиталима и индустриском вештином почињу одлазити на Јонска Острва, Малту, у Цариград, Гибралтар, па чак и у Ј. Америку. Тако је Дубровник прелазио у пустош: 1 ) И којекако, Дубровник је све до окупације Босне имао неко трговинско занимање. На Плочама се држао трг три пута преко недеље. На тргу се виђаху разни хришћански и мухамедански каравани из Босне и Херцеговине. Ту се стицаху трговци, који се припремаху на пут у Мисир, Цариград, Трст 2 ). Али после злогласне аустриске окупације двеју чистих српских покрајина и када је босанска трговина, од које се Дубровник хранио, изведена на Метковић, Дубровник се очајно још дубље зарони у недогледну летаргију „Данашњи Дубровник (од неколико хиљада становника) ситна је само слика старога Дубровника. Нестало је многих цркава и дворова, порушена леже предграђа. Пусти стоје летњи дворци властелина. У полумртвилу животаре редовнички самостани, ови гробови и споменици мужева

!) РоидпеуШе, 4. I. с. 47—48. 2) Кики1јеуј.с, Ри1пе Шротепе с. 81.

ш. По прочитању акта управе вароши Београда и њених одељака АБр. 5941, 6046, 6044, 6045, 6043, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица Одбор је изјавио Да су му непознати: Анка Кова^чевић звана „Рускиња" распуштеница овд., Тодор Васић надничар на железничкој станици, Живка жена Јанка Петровића, кондуктера на трамвају, Таса Стојановић, бив. дијурниста мин. фин ., Васа Милосављевић и Миле Савић, пиљари овд., Василија ж. Живка Ђорђевића, циганина овд., Михајло Илић, служитељ друштва Савинац, да је доброг владања и доброг имовног стања Гавра Пурић трговац. IV. По прочитању молбе Јелене удове пок. Живка Недељковића бив. проа>есора, Ст. Бр. 2236, — одбор је изјавио мишљење: Да се молитељици може издати тражено уверење о њеном породичном односу. V. Заступник председника позива одбор, да за извршење одборског решења Књ.бр. 503 односно сазива збора за решење питања о установљењу пијаце за палилулски крај одреди дан. Одбор је одлучио, Да се збор општински за решење питања о отварању пијаце за палилулски крај сазове на дан петог септембра тек. године. VI. По прочитању извештаја економног одељења АБрЛ)293, којим извештава одбор, дамногим зградама истиче рок закупа на дан 31 октобра тек год. које је општина држала за смештај својих одељења и школа, као и да је суд општински свима закуподавдима дати закун одказао, — одбор је решио : Да се распише стечај за набавку зграда за смештај судских одељења и основних школа. VII. По лрочитању двају акта надзорника народпих школа за град Београд АБр. 5867, 5985 славних с ума свога деловања. Кнежевски двор претворио се у стан аустриских чиновника; дворане великог и малог већа у тајне уреде, а у забитном куту лежи Роландов кип, символ градске слободе. 1 )" И Дубровачка Сињорија, некада богата, поносита, научена, — забринута због општег расула и вегетовања у некада славном граду Дубровнпку, сећајући се старог свог гласа, славеисјаја, не могући ништа против грубе силе државног ауторитета, — с неком меланхолијом и резигнацијом посматра себе и пре неког времена из своје племичке таштине подузима да целибатом утре сав свој корен. кад се већ нема наде у бол>у будућност и повратак старе славе и слободе. 2 ) — — — — —

II. Трговински центри и друмови. 1. Трговински друм из Дубровника у Ниш. Један од најзнатнијих трговинских друмова у Српској земљи, а и на Балканском Полуострву, био је путкоји је водио 1) Ј1з. С . 77.' 2 ) „Бранково Коло" г. III. бр. 1. с. 340—341.