Београдске општинске новине

Број 36

- 141 -

Год. XVII

0 В Ј А В А По наређењу VII пуковске окружне команде, има се на дан 10 октомбра 1899 године, извршити смотра оружја и муниције над обпезницима II позива народне војске од стране четовођа. Сви обвезници 1-ве П-ге Ш-ће и 1У-те чете I батаљона VII пука Илоз. нар. војске, имају са чистими исправниморужјем изаћи на Тркалиште на дан 10 октобра ове године тачно у 8 сати пре подне ради смотре. Ко од обвезника неби означеног дана и у означено време на смотру дошао, биће најстрожије кажњен. Прозив сбвезника почеће тачно у 8 сати пре подне, а ко после овог времена дође, сматраће се као да није ни дошао на смотру. Од суда општине београдске О.В.Бр. 2946. 1 Октобра 1899 године Веоград.

0 Б Ј А В А Командант VII. пуковског округа, актом својим ЈУ2 11.838 послао је суду овоме известан број војничких исправа за оне обвезнике, који до данас још исте нису примили с'налогом да их догичним обвезницима суд овд. на подпис преда. Суд општине београдске, позива ниже именоване војне обвезнике, да одмах предстану суду општинском Војном Оделењу, да своје исправе приме, на случај да ко од ниже именованих обвезника није саде у Београду, да суду предстане најближи му сродник, да за њега исправу прими, а коовомепозиву неби сљедоваобиће кажњен: 1. Димитрије Димитријевић сапунџија 2. Станимир Николић кеднер 3. Драгутин Недељковић жељезничкп при■, нравник 4. Милан Петровић ђак Гимназије б. Антоније Внлдовић правник 6. Данило Стевановић машиниста на железници 7. Михајло Молнар 8. Светолик А. Станојевић пракант. М. грађевина Скадра, Дриваста и Дања, они највише иђаху овим друмом дубље у Српску Земљу, у Призрен или на Косово да уговарају са српским владаоцима или у Ново Брдо по сирове српске метале. Када турска страховита сила овлада целом Српском Земљоми турски целокупни државни живот састојаше се у ратним ордијама и победничкој слави, овај друм поче мало по мало опадати као и тргови на њему. Данас је друм у трави; он је зажелео живота и путника, али од љутих Арбанаса и слабомоћних Турака нико жив не би се усудио њиме путовати. 1 ) Приморје од Будве до Љеша звало се у XI— XIII. в. Далмацијом улггсоуу^. За српског госпоства то се приморје звало просто Приморјем или, италијански, Марином , а тек у XV. в. захвати назив Арбанија и овај приморски крај. 2 ) Тада је овај приморски, данас врло бедан крај био врло културан. На њему је била развијена жива трговина између Италије и земаља око Дрима, Арбаније и Старе Србије. 3 ) Главно место овога приморског краја

!) У новијим народним песмама сачувао се спомен о овом друму. Тако у иесми Вој на Делиграду турека војска путује из Скадра кроз Малесију, у Призрен на Косово, у Липљан, низ Мораву у Ниш. 2 ) Нв1га88еп с. 62—63. 3) Јћ.

9. Милорад Марић у Гасној Фабрици раден. 10. Владислав Панић скретничар на железници 11. Љубомир Петровић трговачки помоћник 12. Миленко Михајловић бив. жандарм 13. Стеван Михајловић свирач 14. Ђорђе Петровић надничар ]5. Драгутин Миленковић бив. жандарм 16. Милан Богојевић практикант управе Фондове 17. Милан Антонијевић трговач. помоћник 18. Предраг Обркнежевић нрактикант 19. Михајдо Лазаревић бив, жандарм 20. Лазар Настић оџачар 21. Милош Ристић чиновник жељезнички 22. Тодор Фабров 23. Спасоје Поповић калФа берберски 24. Антоније Д. Арсеннјевић тежак 26. Тодор Гавриловић књиговезац 26. Светозар Миловановић бакалин 27. Тодор Мичин желез. приправник 28. Добривоје Томић званичник монопола Дувана 29. Моша Ј. М. Меламед шпедитер 30. Петар Мартиновић послужитељ 31. Јанош Гујаш 32. Драгољуб Јовичић званичник 33 Милан Оретеновнћ чиновник железнички 34. Петар Д. Ђорђевић трговачки помоћник 35. Милосав Живковић бакалин 36. Јован Ђорђевић поштар 37. Јован Каровић калФа столарски 38. Ннкола Михаиловић — Хаоловић каФеџија из Македоније 39. Јеремија Петковић кал®а терзиски 40. Петар Огојановић чиновник жељезнички 41. Димитрије Тасић ка®еџија 42. Радивоје Штројић ђак 43. Сретен Димић надничар 44. Август Шпанул машин. жељезнички 45. Властимпр Смутек клонФер 46. Владислав Илић бравар 47. Никола В. Петровић чинов. желез. дирекц. 48. Живко Гадојчић 49. Јоца С. Куртовић свирач 50. Стеван Поповић контролор Дувана. (НаставиКе се)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 16. Сентембра 1899 г. Председавао председник онштине г. Никола Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. Стева Ивковић иК Симић; од одборника били: г.г. Ђорђе Н. Соколовић, Мих. С. ГГротић, Ђока Тошић, ТриФун Ђорђевић, Младен Нибио је Бар, који се налазио у подножју високих приморскнх брегова, у питомој и пријатној равници. Бар (У спом. АпШзагит, АиИуагит, АпШ>аппт, Ап1Н)аг18, АпНуаго, Ап1ћј1)аги8, АпИћегит, С1уНа8 АиИуагеп818, СГуНаз Аиагогит у Моп. 8рез1;. у. XXIII, с. 1., 2., 260.; Клрк, Стлри грлдк сллкнии Клрк; тур. Дивар, арб. Тивари) Историчари и геограФи почињу од X. века помињати Бар, али вероватно да је Вар из римске епохе и да. његово име има везе са именом супротног италијанског града Барна. (Ап1е ВагЈит). 1 ) У XI. в. Бар се рачунао у ред највећих далматинских градова 2 ) и по казивању Вилима Турског још тада, на крају XI. в., Бар је био насељен Латинима, који су се језиком и понашањем (ћаШп) разликовали од оближњег словенског становништва. 3 ) У Средњем веку Бар је био готово аутономна трговачка општина под управом домаћег кнеза. Поред кнеза истицале су

!) НаЈгаааеп с. 17. —- КаЛ к. XXXVII. с. 22. 2 ) Еас1 к. Х1Л1 с. 91 — 92. (Вилим). 3 ) Јв. — Шта више, по Буркарду, још у XIII. в. становништво у Бару, Котору, Удињи, Свачу, Скадру и Дривасту било је латинско. Чупић. Годишњ. к. XIV. с. 32.КаД. к. ХШ. с. 161—162.

колић, Сг. Јов. ТЈурнћ, Мита Петровић, Ј. Алкалај, Петар Н. Јовановић, Дамјан Стојковић, Т>. Димитријевић, Михаило Миловановић, Мих. Штрбић, Јанаћ Јанковић, К. II. Михаиловић, и Д. Тадић. (Свршетак) VI Председник износи одбору нарешење молбу београдске трговачке омладиле. По прочитању те молбе АБр. 6719, одбор је одлучио, одобрава се београдској трговачкој омладини, да може недељом и празником држати предавања ученицима своје трговачке школе у просторијама дорћолске основне школе, под погодбом, да чистоћу у поненутим локачима одржава помоћу школске послуге, којој за то да одреди нарочиту награду. УП По прочитању молбе Емилије удове пок. Милана Петровића бив. архивара општинскога суда АБр. 6183 којом тражи, да јој се повећа помоћ, коју је до сада од ошнтине у 12 динара месечно примала, Љубице Деловић удове АБр. 6740 и СоФије жене ггок. Хајнриха Илека, бив. овд. АБр. 6698 којима траже месечну помоћ,одбор је решио ; да се молнтељици Емилији Петровић повиси помоћ коју је до сада примала у 12 дин. месечно, на двадесет динара месечно и у будуће издаје из оншт. касе. Ова повишица да јој се рачуна и за септембар ове годинс. Да се молба Љубице Деловић одбаци, и да се С офији X. Илек и њеној деци, ако јој је муж пок. Илек био српски поданик, издаје на име помоћи из општинске касе по двадесет динара месечно. Помоћ ова да се рачуна и за месец септембар ове год. VIII По прочитању акта пореског оделења за град Београд од 3 септ. 1899 ЈУз 12542, АБр. 6478 којим спроводи суду оставку г. Михаила Протића апотекара на чланство у пореском одбору, — одбор је решио, уважава се ова молба г. Протића, а да на његово место буде члан порескога одбора г. Ђорђе Соколовић предузимач.

у управи поједине племићке Фамилије (ргис1еп1;е8 У1Г1 ога1огез со шипНаМз А 1п1:ћаг1) 1 ) као: Вахап, Впс1о, СћиГ1ахе, Сга1ћесћ Сг01а, СгоПсћо, Маги8сћо, Млго8, Ргос1е, Раасћо, Еи^ј и др. 2 ) Адреса општини била је у XIV. в. „пкПсПзив, сопзШагиз е1 соттинае с^уПаНз АпНћаН" или „1 и (ПсИтз, со'и 81П1 е1 соттипае с^НаИа АпПћагеп818." 3 ) Кнез и племство заснивали су своју моћ на повластицама добивених од српских владаоца. 4 ) Од 1427. г. Бар је имао свој статут. 5 ) Према споменицима Бар је Фоларе ковао. 0 ) Знаменитост Бара истицала се и тиме, што је он био резиденција Архибискупа, чија је дијецеза обухватала Северну Арбанију и католичке општине по унутрашњостп. 7 ) А колико је Бар био богат, види се из тога, што је он 1380. г. плаћао Ђорђу Баошићу годишњи данак 2.000 дуката. 8 ) Српски су владаоци штитили Барску Општину. 9 ) (Наставиће се)

1) Моп. 8рес*. V. XXI. с 173., 318. 2 ) Н8(;га88еп с. 61. — Моп. 8рес!;. V. XXI. с. 173 , 318. 3 ) Наћ-азаеп с. 64. — Моп. 8рес1. V. X. с. 74., 125. 4 ) Н8(хаззеп с. 64. 6 ) Јћ. °) 8. 1ЈЈић1с, И оус ! с. XXIII. 7 ) Нз^газаеп с. 64. 8 ) Јћ. 0) Моп. Врез4. V. XXIX. с 124.