Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

к \\\\\\\\\\\\\\\х\\\х\п\\\\\\\\\\ч\\\\\\\\\\\\\'

^\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\>%Х\\\1«Ж*|1

Год. XVII.

НЕДЕЉА 10. 0КТ0БР1 1899.

Број 37.

•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

ТЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ ГЖ.

ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖж

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т Ц Е Н А. : За Србију на годину " Д ина Р а на нола 3 » За стране зеиље на годину 9 »

ПРКТ1ГЛАТУ ВАЛА СЛАТИ 1'ПУТНИЦО.М НА ОПЛГГПНСКП СУД А СВК КОРЕСПОДК11ЦИ.1К НА УРЕДППКА РУКОПИСН НВ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАЂ.ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ

ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДСКОМ Ј^аегово Ввличанвтво Краљ благоволео је Указомсвојимод јучерашњег дана одложитиседнице Народне Скупштине, сазване у Нишу, за 1899 годину, до 30. Децембра ове године, а тога дана, да се Народна Скупштина састане у Нишу и продужи своје седнице. Овај превисоки указ саопштава се гра^анству ради знања. Од Суда оиштине београдске 7 Окшобра 1899 Абр. 7419 у Београду.

0 Б Ј А В А Командант VII. пуковског округа, актом својим ЈУ2 11.838 послао је суду овоме известан број војничких исправа за оне обвезнике, који до данас још исте нису примили с'налогом да их догичним обвезницима суд овд. на поднис преда. Суд општине београдске, позина ниже именоване војне обвезнике, да одмах предстану суду општинском Војном Оделењу, да своје исправе приме, на случај да ко од ниже именованих обвезника није сада у Београду, да суду предстане најближи

му сродник, да за њега испра1>у прими, а коовомепозиву неби сљедоваобиће кажњен: (Наотавак) 51. Сима ЈК. ЈаковљевиК ка®еџија 52. Глигорије Јапићијевић кочнич 1р на жсљезнпци 53. Драгољуб М. Прокић ђак . г )4. Мпдорад Рајковић кочничар на желсзници 56, Стеван Ајзен молер 56. Никола Цветковић посластичар 57. Јован Коцка лимар 58. Јован Костић бунарџија 59. Исак Арон Калдерон калоа трговачки 60. Ђорђе Ј. Матић у Фабрици цигар-ггапира 61. Илија Марковић касапин 62. Благоје Миљковић рабаџија 63. Всљко Р. Фплиновић калФа обућарски 64. Андрија Петровић надзорник дувана 65. Милорад Ј. Јаблановић калФа ковачки 66. Младен Чавић кочијаш 67. Војгш М. Пантић чувар осуђеника 68. Гаврило Петровић ложач на железници 69. Чедомир Мурић конгролор трошарине 70. Коста Васиљевић келнер 71. Јован Т. Стрпада кал®а обућарски 72. Петар Милутиновић берберин 73. Јован Вуковић трговачки помоћник 74. Је®та Милановић трговачки помоћник 75. Живан Рајковић трговачки помоћник 76. Јован Станојевић жељез пргшравник 77. Благоје Миловаповић продавац дувана 78. Лудвик Кронаветер калФа обућарски 79. Сава Маринковић писар судскн

80 Добривојс Предић норезнпк 81. Ђорђе Фотић прегледач робе 82. Мплан Стањевић тргов. помоћник 83. Ннкола Радојковић кувар 84. Стојан Грубешић служитељ 85. Љубомир Мунц слово-слагач 86. Виктор Мијатовић Фијакериста 87. Миливоје Бојевић практ. рудар. оделења 88. Милан В. Петровић „ „ 89. Јован М. Стевановић калдрмџпја 90. Тоша Гаврић бакадин 91. Милутин Тадић практик. царински 92. Петар Јовановић бакалин 93. Љубомир Радосављевић кал®а абаџиски 94. Милорад К. Петковић терзија 95. Петар Петровић пекар-келнер 96. Милош Најдановићу Фабрици електЈжчној 97. Божидар Живадиновић чинов. жељез. дирекц. 98. Иван Ивановић лађар 99. Мита Јерковић чинов. жељезнички 100. Богић Секулић носач на железници 101. Јован С. Пеција маневрисга 102. Милутин Блажић каФеџија 103. Милан Магић кал®а трговачки 101. Димитрије Дпмигријевић калФа трговач. 105. Властимир Лукић телеграФиста 106. Радован Пет Павловић свирач 107. Радомир Милосављевић богослов 108. Тодор Остојић тамбураш 109. Никола С. Петровић земљодел. 110. Стеван Васиљевић типограФ. (Паставикс се)

ТРГОВИНСКИ ЦЕНТРИ И ДРУМ0В1 по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ •* ( НАСТАВАК) У Бару је Госиођа Јела Сандаљевица имада многе винограде, њиве и „маслице" (бачије или уљанике?) 1 ) Дубровчани су много посећивали Бар, одакле су у свој град довозили поглавито жито и где су имали своју колонију. 2 ) Дубровчани су у Бар увозили свакојаких ствари и при увозу плаћали царине 3 '| 0 . 3 ) Док је Бар био под српском заштитом и сами су Барани похађали Дубровник, где су плаћалицарине 2°|,. 4 ) Дубровчани 6. Јан. 1364.нечимобдаришебарскогархибискупа. 5 )

!) Пуцић Спом. к. II. с. 122. 2 ) Моп. 8рес1. V. X. е. 14., 17., 71.; V. XXIX. с 23., 35., 189. 3 ) Моп. 8рес1. V. XXIX. с. 186—187., 174. 4 ) Моп. 8рее1. V. XXVII. с. 12. 6 ) Моп. ?рес4. V. XXVIII. с. 1 <Је (1опапс1о <Зот. АЕ. ап1јђагеп81 ипит епзешит Зе регрегЈо X

Понеке Баране Дубровчани су примали и у ред својих грађана 1 ) Потпавши под Млетке, Бар и даље, погодбом од 19 маја 1443. г., задржа унутрашњу аутономију (на основу градског статута) и само је признавао врховну власт дужда од Млетака. 2 ) За време Млечића на барском тргу продавала се со са млетачког острва КрФа. 3 ) Бар је јако пострадао у времену српско-млетачког ратовања, а јот више под млегачком владавином од 1441 — 1571. г. Од негдашње 64. племићкс породице остаде само 1'2. 4 ) У XVI. в., још до1г Турци Баром не овладаше, трговпна у Бару беше иостала знатном. Из Скадра преко Бара у Млетке извозили се коњи, коже и восак, али је тај извоз био незнатне вредности. Становништвајс свега била 2.500 и о характеру Барана, Срба и православних Хришћана, Ђустинијани, Венерије и Контарени, Диедо, Боно и Ерицо, неповољно се изражавају. 5 ) 1 ) Моп. 8рес{. V. X. с. 58., 109.; V. XXVII. с. 34.: у. XXIX. е. 218. 2 ) Моп. 8рес4. V. XXI. с 172 — 173., 190—192. 8 ) Јћ. е. 192. 4 ) НзЈгаззеп с. 64. 6 ) Ђустинијани, бјоуапп! ВаШз4а Ојиаипјапј, 2иап ВаШзЈа о Вару:. .. ,6Н сШаЗЈпЈ ога поп ћапио аЦго 1гаШео сће <Н сатаШ, реПатЈ, е(; сеге, сће сопЗисопо (1е 8еи4агј а ^епегја сће е (И роса ппрохЧапга. 8опо пе11а

Барани су онда много. били узнемиравани од оближњег ратоборног племена Мркојевића, који су им племените воћке секли, усеве палили и њих убијали, 1 ) а малена градска посада од једног соп^ез^аћПе - а и 40 момака не могаше томе стати на пут. 2 ) За одбрану Бара беше у XVI в. подигнута у прпморјуна стрмом брду у близини Бара тврђавица Спич (8р122а). 3 ) У XVII. в. Бар се није ни мало подигао. По Марину Бицију (1610 г.) Маријану Болици (1614 г.) и по двема католичким релацијама (1680 и 1685 г.) Бар је био у XVII. в. обична приморска утврђена варош са једва 2.500 становника. 4 ) У прошлом XVIII. в. Бар као да се мало подигао, јер патр. В. Бркић бележи да у предграђу има 1.000 кућа. 5 ) сШа апппе 2.500, погшгн <1а ?аНо ћеШсоаЈбЗЈшЈ 500. Наппо ^иеа^ Апиуапш соакиш ћах-ћапазтшј, вопо §г1п(;ов! еГпа1ига1теп1;е пет1с1 ЗеЈ еги Моп. 8рев(;. V. XI. с. 236 ■—237. — У редацији Г. Ерица и М. Бона (од 1559 т.) увима се да јс свега у Бару 1624 становника. Јв. е. 4.V. VIII. с. 17 —18 (Венер и Конт.) у А. Диеда,у. XI. с. 6: 8опо диех (АиЦуапш) па1ига Гегосе, раИасопо ојјпј јпсотодо, у1уопо ЈпзЈет« соп 11 Хог! аштаН, роуегатеи1;е соте раз1оп, зопо 31 рес1е сћг1з41ап1 зегујапа е ћегеМеа. !) Моп. 8рез1. V XI. с. 4., 17—18., 32—33. 2) Јћ. 3 ) Јћ. — Релација Леонарда Боданија од 1555 г. 1 ј З, Јог1егха <3е 8р1ига, ј$иаг(Па гН АиИуагЈ, Вис1иа е1 аИп схгситујст! 1иосћ1 е4с. 4 ) 8Јаппе к. XII. с. 191.; к. XX. с. 65. — Тћетег, Уе(;. Моп. 81ау. МегМ. (;. II. §§ 228 и 233. с. 214 и 217 . 6 ) Споменик X. с. 52.