Београдске општинске новине

Број 37

- 144 -

Год. XVII

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 23. Сеитембра 1899 г. Председавао председник општине г. Никола Д. Стевановик; присуствовао члан суда: г. Коста Симић; од одборника били: г.г. Ђорђе Н. Соколовић, Еоста Н. Лчзаревић, Н. Спасић, Стојан Пнјкић, Ђура Ј. Пантелић, Ћока Тошић, Младен Николић, Марко С. Петронијевић, Дамјан Стојковић, ЈЈилан Арсенијевић, М. Штрбић, ТриФун Таорђевић, Јанаћ М. Јанковић, Д. Тадић, Ј. Алкалај, Богоје Јовановић, Милов. Миленковић, Мијаило Миловановић. I Прочитан је записник одборских одлука седниде држане 16. септембра тек. године и учињена је ова допуна, у решењу КЊБр. 536 на крају четврте алинеје додају се речи „и без икаквих терета." II По прочитању акта Управе града Београда и њених одељака АБр. (>798, 6888, 6984, 6985, 6986, 6987, којима се траже уверења о владању и имовном стању извеспих лица, — одбер је изјавио, да су му веиознатн: Мика Хајпм Албахари син Аврама Албахари бак. овд., Ми лош Јевтовић каа>. овд., Милутин Живић, тргов помоћник, Драгутин Јанковић, памуклијаш, Милош Табаковић овд., Танасије Васиљевић зид. падннчар, Милица жена Живка Ивковића овд. дрвара, Мијаило Стојановић пиљар и Анка жена Николе Михаиловића ткача; да су доброг владања а сиротног имовног стаља: Љубомир Јовановић син Глише Јовановића, ковача и Андреја Батист бравар. Ш Председник износи одбору на мишљење молбу ПетраХ. Поповића, апотекара, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе СтБр. 2550, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о његовом породичном односу. IV По прочитању молбе Љубомира С. Петровића овд. еајџијс АБр. 5381, којом тражидаму У овом веку до ослобођења, Бар се доста подигао од оног хрђавог стања у XVI и XVII. в. Имаоје око 4.000 становника и базар од 140 дућана. Њиме су управљали наследни бегови. Важио је као морско пристаниште за Скадар и стоваригате производа земаља из долине Дрима. На пристаништу, удал>ену од вароши три миље, налазили се магацини и један хан, укомеје била смештена царинарница, карантин и гостионица.') У близини Бара, на морској обали налази се бенедиктовски манастир Ратац или Света Богородица Ратачка , 2 ) који је при крају XIII. в. засновала српска краљица Јелена и богато обдаривала са сво јим сином краљем Милутином. 3 ) Овај је манастир био на гласу у Приморју и био је доста богат. Имао је приличан домен и

Ј ) Вјоиг. Уоуа^е I. с. 343 А. Воие, Ттдше II. с. 342., 377 ; ♦. III. с. 188.; I. IV. с. 546. — КесиеП 1.11. с. 170--173. — ЛУЈттег. с. 156. Воз. РгуаЈеЦ к. III. е. 17 —18. — НуастЉе Несдиаг<1: Н1а(;оЈге ЛезспрИоп (1е 1а ћаи4е А1ћап1е оп (Јие^апе. Рапз с. 34 — 37 — Г. М. Макензијева и А. П. Ирбијева Нутовање по словенским земљама Турске у Европи. Превео Ч Мијатовић Београд 1868. г. с. 406—407. — Споменик XXXI. с 133(Пуквиљ). 2 ) У спом. и путоп. АЂЂавга, АЂасМа, вгеНЛ т Вапс(.а Магга Ле Во1а%го, Иа1аг, Носех, Но(его, Во(ега, Во1ћсИо, Мо1осго , ИоЉесљо, Ло,1еИит, Ео1есгит, Ко1астт, Восеш, ВоИего, Ћогего, БћоШпшп, Н оШго , Во1е§о, ЈлоЈе<;, ЛаШрит, Ј{>Јес, ЈЈеЈе'/., ЈЈо>е<-, ЈЈо?.ао, Иосег. 3) Нв1гаазеп с. 64. Мон. 8ег1). §§ 63 и 183. с. 67—69., 193.

општина прода једно парче земљишта регулационог Фонда у Господар Јовановој улици п мигаљења грађевипског оделења ГБр. 2143, — одбор је решио, да се Љубомиру С. Петровићу јувелиру овд. устуни једно парче земљншта регулационог Фонда, ко.је се налази у Госиодар Јовановој улици пред имањем г. Петровића, а које мери 70, 48 м. 2 по процени, која се претходно има изнети одбору на решење. При процени тога земљишта да се узму за мернло цене, по којимаје остало земљиште регулационог Фонда продавано као и вредност околног нмања. V . Председнпк износи одбору на решење молбу Светозара М. Влајковића вештачког столара. По прочитању те молбе АБр. 6591, — одбор је одлучио, да се Светозару Влајковићу, вештачком столару, допусти, да на општинском празном плацу у улнци Косанчићев венац може подићи шупу за смештај своје грађе, ако подизаље исте одобрп грађевински одбор, коју, да буде дужан у свако доба кад општина захте, да о своме трошку норунш и општпни врати земљиште. Кприју за послугу овим земљиштем одредиће суд. Скренути пажњу г. Влајковићу на ту околноет, да општина може лако у току идуће године тај плац продати. VI По прочитању молбе Филипа Васиљевића, дрварског трговца АБр. 6580 којом тражи, да му се допусти, да до 1. Маја 1900 год. остане са својим дрварским слагалиштем на месту где је до сада био, — одбор је решио. да се ова молба одбаци. УП По прочитању акта министарства војнога АБр. 5364 и мишљења трошаринске управс АБр. 5613 и извешћа Управе сталног проФијант слагалишта дунавске дивизије АБр. 5921, — одбор је решио, своје манастнрске људе. 1 ) Манастирски су људи често одлизили у Дубровник својим пословима а црквени оци су из Дубровника добављали потребне свете утвари. 2 ) У XVI в. за одбрану манастира беше подигнут градић Ратац (саа^еПо сИ Ко^ехго). 3 ) У XVII. в. имао је манастир под собом равницу Ј1уг (6 миља дугу, 3 широку) са неколико села, која су плаћаламанастиру г | 3 , ј | 5 или од својих прихода. 4 ) За време Турака овај су манастир посећивали и Срби и Арбанаси, заборављајући на своју народну мржњу и религиске разлике. 5 ) Сем Бара у Ириморју је било још једно знаменито трговинско место а тоје Уцињ. Уцињ (виз. г ЕлуЈЈ'до7, ОбХхсуму; у спом. и путоп. Би1 С1§-п о, Бо1с1§-п о, Ви1с1§ - нпт !) Моп. 8рес1. V. XXI. с. 15. У уговору између Деспота 11. Новем. 1426. овако су обележ<-не границе Манастира Ратачког. Ј1ет ЛесћЈагето И с пГт! Ле 8апс4а Мапа <3е Косег соттепгагкЈо (1е Мо8(;ге2 сопПпа сит 1а 8сиа, е соиИпа сит МНоз Магирра е т гјта (1е 1а топ1а^па, е1апсћога 1Ј1по1ћег(1. ђ Моп. 8рес1. v. XXVIII. с. 66. 4 — XI — 136«. Мга. Сопз. ослобађа опате ратачке дарипе 10 пп. за иввевене путире и пехаре. — Моп. 8рес1. v. XXVII с. 298. Дубр. кпез N10. <1е 8а1-асћа 1363. г. допустити Рачанима слободан долазак у Дубровник 3 ) Моп. 8р<-81;. V. XI. с. 118. 4 ) 84агјпе к. XII. с. 173 (М. Болица); к. XX с. 66., 81—83. 6 ) Несчи'и'(1, N. АНзапЈе с. 40. — Гласн. к. XXXII с. 164—167. И Јастребов; Подаци с. 146—151. — II. Ровинсми, Чериогор1Л вђ ец прошломт, п настолЈцем'15. Н. т. д. Томђ I. СанктпетербургЂ 1888. с. 493 , 794. —

да се Даннлу Стевановићу марв. трг, врати сто тридесет динара, колику је суму кауцирао код Управе трошаринске на име трошарннске таксе за продатих 122 ком. јагањаца држави за војску. УШ Председник износи на решење одбору молбу Јанаћка Костантпновића којом тражи, да му се изда под закуп празан плац регулационог Фонда постојећи између доњег дела дубровачке улице и улице Високог Стевана иозади имања г. Живка Кузмановића званог „Грчки краљ" по годишљу цену од 12 дин. с тим да о свом трошку исти загради. По прочитању те молбе АБр. 4179, — одбор јо одлучио, да се ова молба одбаци, а да се нареди г. Костантиновићу, да из плаца исели своје ствари, пошто их је раније без допуста у псти унео. IX По прочитању молбе Косте Васиљевића овд. димничара реона топчидерског, АВр. 6760, којом тражи, да му се дода од реоиа кварта врачарског извесан део, — олбор је одлучио, да се суд општински извести о поданству Васиљевићевом, као и о томе, како се је опходно према грађанству као димничар у Крагујевцу п Ваљеву, па да према томе и молбу ову оцени и о њој решење донесе. X Председиик саопштава одбору, да се изабрана комисија за ревизију плана регулационог код великих басамака није могла никако састати због осуствовања појединих чланова комисије, с тога предлаже, да се у ову комисију изаберу друга лица. По саслушању овога, — одбор је изабрао, у комисију за ревизију регулационог илана код великих басамака одборнике г.г. М. Савчића, Милутина Ј. Божића и Стевана Марковића, а ако овај не буде пристао, онда Ђорђа Соколовића. XI. По прочитању акта црквено-школске јеврејске општине се®ардиског обреда АБр. 5662 и Ви1д1ни1т, Би 1§1^п ит,Во191§'по, Ви1С1пеиш, Во1се$пит, Ви121^по, Во1сх^пит, Во1с 1П1ит БгПсЈиЈпт, 01 с 1 §■110, ШсЈП1 ит, 01 сћттит, Не1с1н1ит, Еи1д'пн, 0 с !81 ц ^, Ви18егПпе, Со1с111п1ит, Шд^иит, 0181^и1о, с^ИавБлст 1а1еп818. Лкциж!, Оцинк; у нар. песм. Ул&ин : Вуцињ , тур. Олгун; арб. УлЛин) Уцињ је вероватно из јелинске епохе, по Плинију, који бележи ову историју постања. Колхићански краљ Аста посла у нотеру за Јазоном свог сина Апсирту, који би убијен на једномод јадранских острва. Тада Колхићаии, лишени свог воће, нехтедошс се вратити. На континеиту иоред мора засноваше град и додаше му своје име, СоЏШтит, ОШгпшт}) Ова, можда историска, бојка сведочи да је Уцињиз јелинске периоде и да је колонија Јанаца, који су уКолхиди засновали Трапезунат. У XIV и XV в. Уцињ је важио као доста знатан трг тамо у иашем приморју, особито као трг масла и жита. 2 ) Трговци Уцињани виђали се на дубровачком тргу, где су плаћали на име царине 2%. 3 ) Уцињани су имали чак имања у Дубровнику, 4 ) Дубровчанн 6. Септ. 1333. примише за свог грађанина једног Уцуњанина. 6 ) И Дубров!) Нес^иапН, Н. А1ћаше с 41. 2 ) Моп. 8рес4. V. XXI. с. 126. 3 ) Пуцић, Спом. к. I. § § 8—10 с. 5—6.—Моп. 8рес4. v. X. с. 267.; v. XIII. с. 30Г,.; v. XXVII. с. 92., 105.; v. XXVIII с. 32., 33; v. XXIX. с. 23. 4 ) Моп. 8рес4. v. XXVIII. с. 363. 6 ) Моп. 8рее1;. т. XXIX. с. 363.