Београдске општинске новине

Број 38

— 149 -

Год. XVII

I дизање зграде општински празан прац преко пута ј од ка®ане „Пролећа," у место раније уступљеног му земљишта на зеленом венцу, — одбор је решио, да се пре него гато се по тој молби буде ! решавало, споразумеју одборници г.г. Бг. I Јов. Ђурић и Дим. Тадић са одбором Ђачке трпезе о намери и потреби за ову зграду, па да се по том ова молба са из| вешћем изнесе одбору на решење. IX По нрочитању акта срп. акц. друшта за клање и прераду стоке АБр. 6646 и 7227, одбор ! је изабрао, у колаудирајућу комисију за преглед и пријем општинских кланица и свију грађевина, које јој припадају, а које је поменуто друштво, по раније закљученом уговору, између општ. београдске и њега подигло, од стране општине београдске г.г. Косту Симића члана суда, Ивана Козлића, Милутина Божића, Васу Николића, дрвара, надзорног инжињера, Г. М. Рувидића општинског марвеног лекара, Св. Терзића, Лудвика Риса и Симу Наумовића, месаре. X Председник извештава одбор да је према овлашћењу одбора од 28. маја о.г. ГБр. 1175 стунио у преговоре са Катарином Рајковић, односно експронријације њеног имања и да је постигао споразум, да јој се за имање, што се има експрописати, плати свега 14000 дин. у место процењене суме у 16000 дин. По прочитању протокола саслушања о томе прнстанку АБр. 7(Ј99, одбор је одлучио, да се Кагарини Рајковић исестријој Јелисавети за њихово земљиште у госаодар Јевремовој улици, које се има експроприсати исплати из општинске касе четрнајест хиљада динара, на суму коју су оне пристале у место шеснаест хиљада динара колико је ово имање процењено. XI По прочитању акта краљ. срп. војне академије и акта управе општинске трошарине одбор је решио, да се двадесет и пет комада јагањаца купљених за славу војне академије ослободе трошаринске таксе.

Већ 1394. г. у Св. Срђу господарио је Турчин 8а^по - бег. 1 ) Турци су дакло, завладали Св. Срђем при крају ХУ. века. Нови господари Турци не уништише трг и његове уредбе: Св. Срђ и даље настави свој живи трговински живот. У XVI. в., по Ђустинијанију, Св. Срђ је био антрпот сировина и израђевина Турскога Царства. Преко Св. Срђа караванима се извозио у Млетке из Анадолије, Румелије, Јерменске и даљих турских провинција кордован, восак, вуна, ћилимови, пусти, покривачи, маса колонијалне и многе друге робе. 2 ) Не може се тачно утврдити време кад је пропало ово знаменито тржиште; али се може поуздано веровати, даје оно било у животу дубоко у XVII. в. Турски геограФ Хаџи-КалФа у опису Скадра бележи, да мање лађе плове са мора уз Бојану и да се истоварују код села Полне исиред цркве и да се ту држи трг сваке године. 3 ) Ово

Ј ) Моп. 8рес4. v. IV. с. 33. 16. Ји1. 1394. Уепегја;.. ћаћеа^ еНаш сег4а рас4а сиш 8аупо ТигсНо, (1ошто тегсаи 8апсН 8ег/л. 2 ) Моп. 8рес(:. v. VIII. о. 229. А11а <Је4а асаПа (Н 8. 8ет 81 сагјсапо тоШ пауЦЦ рег У"епег1а, е4 апсога|3'о§ш аог1;е (Н тегсапгја, сће с!а11а ^аЈоПа, Воташа, Агтеп1а €1 рји 1ои(,ап1 ра^81 уеикопо рог(а(;е соп 1е сагауапе, соте согДо апј, соге, 1аш, 1аре(11, ЈеИгош, ХатђеПоМ! е! чиа1сће вита (11 арјтап е4 аЦе то11е 3) Споменик XVIII. с. 52.

XII Предеедник извештава одбор. да јесудопштински решењем својим АБр. 7192 одлучио, да цена хлебу за прву половину месеца октомбра тек. год. остане исга. која је била и у другој половини месеца септембра тек. год. т. ј. двадесет и три паре по килограму, а да се леб продаје по двадесет ипет пара дин. у тежини од 1087 грама. Даље извештава одбор, да је услед раније поведене речи у одбору, штампи и грађанству односно питања о смањењу којеФИЦијента, који се додаје средњој цени пшенице при одређивању цене белом лебу, о мешењу црнога леба, суд ошнтински проучио то питање и по прибављењу потребних података решио, да предложи одбору да изволи решити: 1. да се коеФицијенат 9 који се сададодаје средњој цени шпенице при одређивању цене белом лебу, смањи. 2.) да се дозволи слободно мешење црнога хлеба, и 3.) да се одреди тежина киФлама, земичкама и перецама. У исто време предсенив саопштава одбору да је одборник г. Вг. Јован Ђурић подНео пиомен предлог односно одређивања цене белом хлеОу но средњој цени брашна и одрећивања тсжине киФлама, земичкама и перецама. По саслушању решења о одрсђеној Цени леба, председника суда и предлога одборника г. Ђурића, одбор је решио, прима се к знању решење општинског суда, о одређеној ценилеба; да одборници г.г. др. Јов. Ђурић, Дим. Тадић, и др. Павао Поповић инспект. санитета, Косга А. Симић трг., Трајко Трпковић старешина еснаФа лебар. и Риста Крстић помоћник еснаФа, проуче оба ова предлога и поднесу одбору свој извештај са мишљењем на решење, а док то не буде, да остане и даље којеФицијенат број девет. XIII По прочитању извештаја економног оделења АБр. 7195 о држаној лицитацији за издавање под закуи два дућана општине београдске у у дубровачкој улици испод грађанске читаонице и протоколарног саслушања нредседника задруге за подизање домаће индрустрије АБр. 7188 ко.јим нуди општини 603 дин. годишње кирије за те дућане одбор је одлучио, да се два дућана општине београдске у дубровачкој улици испод грађанске чиместо без сумње ће биги Свети Срђ. Црква је постојала и при крају XVII. в., јер се у једној католичкој релацији од 1685. г. спомиње црква Светог Срђа и Вакха и одређује њена величина. 1 ) Вероватно да је ова црква прешла у рушевине у почетку XVIII. в., паје, без сумње, пропаст хришћанске богомоље повукла за собом и пропаст самога трга. Данас, дремлшве преполовљене развалине ове некада знамените цркве, где су сарањени многи српски кнезови, рони и односи мало по мало зелена. Бојана. 2 ) Када је Свети Срђ пропао, тржиште за Скадар пренесе се на оближње место Обоши , одакле мирно тече Бојана са ширином од 100—200 м. Морске су велике лађе газиле до овога места, а одатле су лађице и чамци пловили до Скадра носећи свакојаку робу истоварену из морских лађа. 3 ) Трг соли пређе са свим у Драч, па су драчка солила снабдевала сољу оне крајеве. 4 )

!) А. Тћешег, Уе4. Мопит. 81ау. МегН(1. 4. II. с. 218. § 233. Ср. 8Сагте к. XII. с. 171, 175. 3 ) Р овински ", Черногор1л т. I. 271—272. — Јастребов, Подаца с. 151—155. 3 ) Нб ^гаавеп 65—66. — Наћп. А1ћ. 81и(Неп с. 111. Ровин. Черн. I. с. 204., 271. — Воие, Тигц. III. с. 41—44. 4 ) Споменик X. с. 50 Бркик: ,,Не ДЛЛеЧЈ ОТћ ГОрОД4 (Дрлчд) ПР«К0Г4Т0( С0ЛИЧН01 МЋСТО,

таонице уступе под трогодишњи закуп од првог новембра ове године задрузи за подизање домаће индустрије под прописаним погодбама за годишњу закупну цену од седам стотина двадесет динара, колико је и до сада плаћала. На случај да задруга на то не пристане онда, да се понова држи јавна лицитација за издавање под закуп истих дућана. XIV Председник износи одбору на решење молбу стоваришта петролеума, којом тражи, да му општина прода двадесет комада општинских жељезничких шина. По нрочитању те молбе АБр. 6990 и мишљења грађевинског одељења ГБр. 2448, — одборе је решио, да се стоваришту петролеума прода двадесет комада онштинских жељезничких шина ио цени по коју их је и општина купила. Како има две врсте шина, то се оставља стоваришту на избор од које врсте хоће. XV По прочитању молбе Тоше Јовановића, посредника, којомтражи, да му се кућа регулационог Фонда у скадарској улици, коју сада држи под закуп по годишњу закуниу цену од 11.61 50 дин. годишње изда под трогодишњи закуп, рачунећи од 1. новембра 1*99 г. под досадањим погодбама а по годишњу закупну цену од девет стотина динара, с обавезом, да он изврши нужне оправке на истој о своме трошку; и по прочитању мишљења ецоном. Одељења АБр. 7018, — одбор је решио, да се кућа регулационог Фонда у скадарској улици, коју сада држи по закуп Тоша Јовановић, носредник, изда под закуп од 1. новетбра ове год. путем јавне лицитације. XVI На питање председника општине, одбор је решио, да се уговор који је закључен са г. Миланом Симићем, управником општинске

Снадар (У спом. 8сос1га, 8си1агит, 8ки1ап, 8ки1егут, 8сћи1аг1, 8си1;оп; Сккдрк, Сккдкри, Скдрк, Ск4дкрн, Скадрк, Ск .1ДЈрк; тур. Шкодра арб. Искрендерије). Скадар је из римске енохе и он беше главни град Скордисана, од којихје и добио своје име. 1 ) У нашим се споменицима спомиње, да је Немања заузео ,рос4фи гр4дк рекомми Сккдћрћ." 2 ) И данас се'тврђава изнад Скадра назива Росаф. 3 ) Г. Иларион Руварац узима да је ово име Роеао добио Скадар од града Роса®а на ЕуФрату, где је погинуо мученик Св. Сергије (Срђ) у VI. в., у чију је славу био нодигнут познати манастир Светог Срђа и Викха. 4 ) Скадар спада у ред најзнатнијих и најстаријих историских места у Српској земљи. Под Скадром су српски престолонаследници и господари Зете имали своје дворове. Прекрасни двори младога краља Душана беху спаљени у буни противу краља Стевана Дечанског. 5 )

тлкк гако не олг.ко до Ллкдијл, шго слх/жнтса но кс/л твгесллЈА и Спир-к и пол-1» Макидоши Т4КЖ6 и Н-БК4Ш Ч4СТК (ОТт> ХфЦбГОКИИИ" !) Н. КЈерег!;, 1.ећгћисћ Зег аИеп Оео§гарћ1е с. 353, 357. 2 ) Ша®. Рам. Живот Св. Сим. с. 8. 3 ) Браство к. с. I. 176—181. 4 ) Глаеник к. ХИХ. с. 39—41. 6 ) Дан. Жив. с. 209. „И ТО\СЖ6 С4Мк ДКОрк СМН4 СК016Г0 ПОДк ГР4Д0М1» СккДрОМк. И4 КрИГОУ рики ДрИМКЦ4, ПОЛ4ТМ МНОГКИС ДИККИК1 ПОК6ЛЂ (Ст. Д «Ч.) ДО 0СН0К4ИН13 Р430РИТИ."