Београдске општинске новине

Број 38

— 150

Год. XVII

трошарине и општинеове о његовом службовању има сматрати за раскинут и да г. Симић по томе уговору има остати у служби до 1. Јануара 1900 г. но с тим, да није искључено, да г. Симић после овога рока остане у служби без уговора а под погодбама, које се утврде. XVII По прочитању понуде г. Милов. Миденковића АБр. 7218, — одбор је решио, да се за смештај грађевинског оделења управе града Београда узме под закуп кућа г. Милована Миленковића на углу Симине и Љубићске улице под двогодипгњи закуп од првог новембра о. г. а по месечну кирију од стопедесет динара под прописаним погодбама ако г. Миленковић на то пристане.

0 Г Л А С Оппхтина београдска 1 издаваће на дан 21. Октобра т'ек. год. од 2 до 5 сати после подне, под закуп своје дућане на Цветном тргу ван велике зграде. Лицитација ће се држати пред каФаном код „Сложне Браће." Кауција се полаже при лицитацији у 50 динара у готову. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења Суда општинског сваког радног дана за време канцеларијско а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране Суда општине града Београда 12. Октобра 1899. год. АБр. 7307. у Београду.

0 Г Л А С Суд београдске општине издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп

своје земљиште постојеће између Дунава и старе ботаничке баште. Лицитација ће се држати на дан 20 Октобра тек. год. од 2 до 5. сати после подне .у канцеларији економног оделења суда опгатинског. Кауција 120 динара. Ближи услови могу се видети у попоменутој канцеларији свакОг радног дана: за време канцелариско, а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране Суда општине града Београда 30. Септембра 1899 год. АБр. 7139. у Београду.

0 Г Л А С Суд општине београдске издаваће путем јавие усмене лицитације под закуп, своје земљиште постојеЂе испод војног сењака на врачару. Лицитација ће се држати на дан 19 октомбра тек. год. од 2 до 5 сати после подне, у канцеларији економног оделења Суда општинског. Кауција се полаже при лицитацији у 120 динара. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцелариско а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране суда општине града Београдб 22. Септембра 1899 год. АБр. 6885 у Београду.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре$ен.у еснаФа димњичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и кос.тге подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака.

Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на. сваки позив за чишћење димњака, а нарочитс за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0 20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 04:0 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1- е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више (Ј'40 „ ж) за ^чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0 - 20 „ з) за испаљивање димњака . . Г50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени сгараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће иаплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је даначишћење вршено. На полеђшш признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потггасом мајстора, кодотичном ре-ји у јону занат упражњава.

Уговором од 1396. г. Скадар као и Дањ, Дриваст и Свети Срђ предаде Млечићима Ђурађ Страцимировић. 1 ) Док .је био у млетачким рукама, Скадром, гласовитом тврђавом, 2 ) управљао је ректор или кнез. 3 ) Тада је у Скадру била млетачка државна ковница новаца (сесћа). 4 ) Дубровчани су похађали и Скадар. 5 ) Они Марта 1327 г. примише и једног Скадранина за свог грађанина. 6 ) У Средњем веку, а и доцније, Скадар је снабдевао житом и свакојаким воћем и јестивом околне брдске крајеве. 7 ) И одиста Скадар лежи у једном плодном, питомом и лепом нределу, који и народни песник слави одабраним речима. 8 ) Скадар је и завреме Турака сачувао своју трговинску знаменитост. Особито је

1) Моп. 8рес1. V. IV. с. 356—359., 365—369. 2 ) Мнкуш. Спомев. с. 183—184. 21. Мап 1479. 1а сШа с!е 8си1аг1... е СогШМша с1е 8Но, регсће 6 е<1Шса(;а јп сЈта (1е ипо шоп(:о ааретто, <1 оуј поп &'а<1<Шо, 8е поп рег ипа уја азаау апкизка. 3 ) Моп. 8рес1. у. IV. с. 408.; V. V. с. 175. Моп 8рес1. V. V. с. 175. 6 ) Моп. 8рес4. V. XXIX с. 234. 6 ) Јћ. 7 ) Отаџбина к. X. с. 245. 8 ) КараџиЈЈ, Пјесме к. II. с. 99—100. Пуквиљ, Споменик XXXI. с. 133., о скадарској равници: „Скадарска је равницн једна од наЈЈгепших и најпдоднијих на свету абог њене издашности и због маслињака и винограда који је покривају. По њој се види мноштво села и засебних кућа и на сваком кораку види изобиље."

он подигну, када прихвати трговину пропалог трга Светог Срђа. Он постаде једним од најзнатнијих тргова Турскога Царства. Феликс де Божур (из времена Белике Француске Револуције) рачуна Скадар у ред највећих вароши на Балканском Полуострву и центром, где се сасређују главни босански. македонски и далматински друмови. 1 ) Г1о једној релацији, уиућеној папи Иноћентију XI. од 1680. г., Скадар је још у XVII. в. имао на 60.000 становника. 2 ) Из Бугарске. Македоније, Старе Србије, Арбаније, Тракије, Грчке на његов покривен трг, који су ноћу чували кулуци трговцима плаћани, доносиле се сировине и кордован, да се одатле низ Бојану, преко Обота, разнесу по Западној Јевропи. Западне Фабрикате, колонијалну робу, јужно воће, а поглавито со, коју су Уцињани доносили из сланица авлонских, кавајских, сицшшских, са јонског острва Светог Мавра, — односили су дубље у унутрашњост Балканског Полуострва каравани, који беху на скадарски трг донели сировине. 8 )

!) Уоуа§е (;. I. с 340., 357. 2 ) ТћеЈпег. V. Моп. 81. Мег. II. §. 218. с. 214. 218. 3 ) Спом. X. с. 52 — Рои^иеуШе, ^оуа^е 1; I. с. 413. Нес^иагД, П. АЉапЈе с. 16—17. — Наћп, А1ћ. 8Ји<Иеп с. 105—109. — Г. Јуришић, Дечански Првенац с. 92. А. Воие,

Скадар би могао стајати на врло великом трговинском степену, када би Бојана била до Скадра пловна; када би се дивља околна нлемена кулгивисала и када би се данашња узапа коњичка стаза између Скадра и Призрена претворила у простран трговински друм. Он би, можда могао још врло рано да прихвати посрнулу дубровачку трговину и да буде највеће трговинско место у близини далматинског приморја. Дриваст (У спом. БНпазНиш, Тг1паз^иш, Вг!уа8кит, Бгчноа^еп, Бг1еуо »1; Дрнкости, Дрикоск, Дрикеск; X. Калфин Драгош). Дриваст се налазио североисточно од Скадра. Све до своје пропасти 1477. г. Дриваст је био знаменито место и источна одбрана Скадра. Већ у IX. в. помнње се као епископска резиденција. 1 ) У XII. в. спомиње се као град, који је освојио Немања. 2 ) У XIV. в. Дриваст је био општина са својим ,,81§'Шит а -ом. 3 ) Док је био у млетачким рукама (1396 —1477.) Дривастом је управљао ректор с годишњом платом од 300 златних дуката. (Наставиће се)

Тигдше (;. III. с. 164., 168. — "МЧштег, Еигор. Тигке1 с. 156—157. — Макенз. и Ирб. Путовање с. 386—387. Во8. Рпја(. к. III. с 16—17. !) Тћешег, Моп. 81. Мегј(1. (;. II. с. 219. — Би Сап^е ЈПуг. § XII. с. 46. 2 ) Ша*. Рам. Жив. св. Сим. с. 8. 3 ) Моп. 8рес1 V. V. с. 1—9.

УТЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊ.У ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ