Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
лххх\хххххххх\ххххх\ххх\хх>лхх\м
Год. XVII.
НЕДЕМ 21 ОКТОБР! 1899.
Број 39.
'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл
•жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжљ г.
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДДН-ПУТ хј; Б Н А- : За Србнју на годину 6 динара на пода године 3 » За стране земље на годину 9 „
ПРЕТПЛАТУ ВАЛ.А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНОКИ СУД А СВК КОРЕСПОДЕНЦИ.1К НА УРЕДНИКА
РУКОПИСИ НБ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАБЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
0 Б Ј А В А Командант VII. пуковског округа, актом својим № 11.838 послао је суду овоме известан број војничких исправа за оне обвезнике, који до данас још исте нису примили с'налогом да их догичним обвезницима суд овд. на подиис преда. Суд општине београдске, позива ниже именоване војне обвезнике, да одмах предстану суду општинском Војном Оделењу, да своје исправе приме, на случај да ко од ниже именованих обвезника није сада у Београду, да суду предстане најближи му сродник, да за њега исправу прими, а коовомепозиву неби сљедоваобиће кажњен: (Наставак) 171. Феликс Шшшхад калФа тишлерски 172. Милутин Тешић ужар 173. Михаило Стаменковић рабаџија 174. Никола Дикић столар 165. Васа Џампић молер 176. Милан Милосављевић свр. техничар 177. Душан Стан. Илић слово-слагач 178. Душан В. Ђорђевић дијурниста управе Фондова 179. Радивоје Ковачевић предавач 180. Новица Радојевић кочничар железнице
181. Драгутин Јовановић јахач у двору 182. Димитрије Б. Благојевић практикант 183. Војислав Деснотовић ђак учитељске школе 184. Милан Стакић алас 185. Павле Тежинина ђак трг. школе 186. Михаило А. Бугарски цртач. М. војног 187. Драгутин Тоиузовић колар 188. Јеврем С. Стевановић надничар "189 Никола Миловаиовић кал®а бакалски 190. Сава Лапчановић чинов. мин. Финансије 191. Јован Крњац типогра® 192. Андрија Ђ. Стојковић — Бутрић памуклијаш 193. Јован С. Симић практикант управе Фондова. 194. Милан Брзаковић чувар трошарине 195. Марко Павдовић трговач. помоћник 196. Милан М. Сретеновић жељезничар 197. Александар Дветић глумац 198. Грујица Миланковић тргов. калФа 199. Ђорђе Ковачевић келнер 200. Димитрије Петровић писар 201. Милан Недељковић кал®а зидарски 202. Спасоје Кнежевић погранич. стражар 203. Арсеније М. Каначки практикант (Наетавиће '-е)
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 7. Октомбра 1899 г. Председавао председник општине г. Никола Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г. г. Стева Ивковић, Коста М. Симић; од одборника били: г.г. Стојан Пајкић, Ђорђе Н. Соколовић, Н. Спасић, Мих. Миловановић, К. Н. Лазаревић, Михаило С. Протнћ, А. Н. Крсмановић, Васа Николић, Ј. Алкалај, П. Козлић, Богојеј Јовановић, Ђока Димитријевић, Коста М Ђурић, Младен Никодић, Д. Тадић, Ћока Тошић, Ђура Пантелић, Вг. Јован Ћурић, Дамјан Стојковић, Коста Др. Ризнић,
I Прочитан је записник одлука седнице држане 30. Сецтембра 1899 год. и учињене су ове измене и допуне, у решењу Књ.бр. 564 да се пред речи земљиште умету речи „зграде и" у решењу Књ.бр. 566 у другом ставу после речи Дим. Тадића додају се речи, „са г.г." а после речи помоћник еснаФа, додају се речи „који да се умоле."
II По прочитаљу акта управе града Београда и њених одељака АБр. 7299, 7361, 7373, 7403, 7462, 7463, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио,
и
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ (наставак) Између Скадранаца и Дриваштанаца бивале су непреетане свађе и несугласиде и Млеци 30. Окт. 1307. г. Дриваст подвргоше скадареком ректору. (Дривастом тада поче управљати капетан с годишњом платом 96. дуката). 1 ) Када га Турци 1477. г. заузеше, град сасвим опаде. У Болицино време био је врло мало насељен. 2 ) Данас се на развалинама старе вароши и града налази незнатно мухамеданско село. 3 ) Од Скадра пут је ишао на ЈИ. ка Дриму који се прелазио 27г сах. од Скадра. Овај се брод налазио испод градића Дања. 4 ) Дањ (У спом. Оа^пиш, Ба^по, Б ап$по; Длнн). У овом су градићу (са81е1 <1е1 Оа^по) српски владаоци обичавали проводити зиму, а за време Валшића, када је Скадар био млетачки, на овом је ме-
*) Моп. 8рес1 т. IV. с. 408—410. 2) 8иппе к. XII. с. 175. 3 ) НесдиагД, Н. АЊапге с. 137—141. 4 ) На^гаааеп с. 66.
сту постојала царинарница. 1 ) И за време Турака, док се Млечићи држаху у Приморју, на овом месту и даље је остала царинаркица. 2 ) Код Дања се овом друму придруживао пут из Лета, који је ишао све уз Дрим. То је у споменицима Љешки Пуш. 3 ) ЈБиме су путовали млетачки посланици идући у Цариград.*) Данас, на једном усамљеном, купастом стеновитом брду, на левој страни Дрима, од овог средњевековног градића постоје доста нејасне рушевине, које Арнаути зову Дајно или Дајано. 5 ) Љеш (виз. АгааоЈ, 'ЕЛаоос, 'АхроХ [<Јао$; у СПОМ. Е188118. А1е8810, А1еХ1ИП1, 1,188ит, А11е881о, А1е81ит, 1,18, А1ехит, А1ех1о, I.,е..ч81 о. А1е8С10, Еех1ит, А1е8 0, Бехит; Дишк; тур. и арб. ЈТеш.у)
») Јђ. — Моп. »РГђ. §§ 81., 181., 183., 192; с. 85., 177., 193., 203. Пуцић, Спом. к. 1. с. 2.; к. II с. 162. Мои. 8рес1. V. IV. с. 411.; v. V. с. 7—9 ; v. XXII. с. 51., 81., 96., 133., 134., 26В., 295.; V. XXVIII. с. 153. — Ка<1 к. XXXVII с. 19—20. — Гласн. XXXIII. с. 229. — ШаФ. Рам. Жив. Св. Сим. с. 8. 2 1 Мак. Спом. с. 130. Моп. 8рес1;. у . XXI. с. 106. 3 ) Споменик III с. 29. 4 ) Ка<1 к. СХХХ1У. с. 33. 6 ) Бг. Кан. Путовање кроз поречину Дрима с. 60—61., 62., 66. б ) С. Љубић, ваљда из незнања, начинио је из „сав4гит Бехшт, ]>8Јпит — град Лешка и Алекса." Моп. 8рес4. V. IV. с. 317., 328, 330., 426. — Бг. Наћп, А1ђ.
Љеш је у Средњем Веку био доста знатно тржиште. На његов трг доношене су караванима обичне сировине из унутрашњости, поглавито жито, а односила се у унутрашњост со из драчких солила. 1 ) Још од XIV. в. била ^е у Љешу католичка бискупија („ер! 8сориа Ее881еп818, Ее88еП818, Е18С1еи818, В,121еп818"), која је у XVII. в. бројала 900 кућа. 2 ) У Љешу се много бавио Ђурађ Кастриотић. 3 ) Он је у Љешу и сарањен био, и када Турци 1478. г. заузеше Љеш, разнеше његове смртне остатке у талисманима и амајлијама. 4 ) Љеш су МлечиЈш задобили од наследника Леке Дукађина 1393. г. 5 ) Ониму одмах 8(;п<1. с. 92., 93., 137.. иаводи да данашње име Љеша долази од арбанашке речи и е з, што аначи на српском језику лет, леишна (нем. ^еЈсћпат, Ааз); али, изгледа, да је основаније мишл.ење, да данашње име Љеш има интимних веза са старим називом АКЈ<30$, Љш. А. Воие Кес. 4. II. с. 3.; Тш^ше {. I. с. 65.; II. с. 375. — Бг. Сапее, ЈИуг. с. 146. — Р овински јн забележио народно предање, да је Љешанска Нахија у Црној Гори засељена досељеницима из Љеша. То засељеље ставља у XV. в.по смрти Ђ. Кастриотића, после пада Кроје и Љеша. Како је Љешанска Нахија ерпски етнограФСки елеменат, то Ровински изводи да је у XV. в. у свему преовлађивао срп ски елеменит. Глас Црногорца г. 1898. бр. 10. Ј ) Цг. Ј. ШаФ. Ас1:а Агсћ. Уеп. I. I. с 491, 533, 641. 2) Тћмпег, Моп. 81 Мег. 1. I. с. 273., 276., 277., 413.; 1. II. с. 214., 219; — Моп. Нпп§. I. II. § 203. с. 103. 3 ) Моп. 8егћ. § 356 с. 442. 4 ) На1т, А1ћ. 81ш1. с. 93. — А. Воие, Тигдтпе 4. II. С. 376. 5 ) Моп. 8рес1. V. IV. с. 317—318.