Београдске општинске новине

Број 39

154

Год. XVII

Све ове лицитације држаће се у канцеларији економног одељења Суда општинског у одређене дане од 2 до 5 сати после подне. Ближн услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана у време канцеларијско, а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране суда општине града Београда 22 октобра 1899 год. АВр. 7840 у Београду.

0 Г Л А С Општина београдска, издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп своје дуЂане на Цветноме тргу ван велике зграде, који су на првој лицитацији остали неиздати, а уједно и пиљарски дућан побројем 4. који је при првој лицитацији од стао са врло малом ценом на Живка Спасојевића пиљара. Лицитација ова држаће се на дан 27 тек. мца од 2 до 5 сати после подне на Цветноме тргу. Кауција 20 динара. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења сваког дана у време канцеларијско а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране суда општине града Београда 22 октобра 1899 год. АБр. 7672 у Београду.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^еау еснаФа димвичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака.

Но ако је коме са извесних раздога немогућно доиустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог <>20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1-— „ е) за чишћење куруна с чунковима од два метра на више <ј '40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0'20 „ з) за испаљивање димњака . . Г50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико ј е и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је дана чишћење вршено. На поле!)ини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити енабдевене оригиналгим потписом мајстора, кодотичном ре-ји у ону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА Ва квартове: С.авамалеки, Теразијски, Варошки и Врачарскн 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — —- — — — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четири иди више соба еа кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г50 д. Ва квартове: Дорћолски и Падилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'20 д. 2. Од две или три собе еа кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — 1"— д.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Гробарина: а) Гроб за децу — — — — — 7-— д„ б) Гроб за одрасле — — — — 12-— д, в) Мала гробница — — — — 555'52 д. г) Велика гробница Ш реда — — 998 93 д. д) Велика гробница П реда — — 1099'93 д. ђ) Велика гробница I реда — — 1684'57 д.

II. Пражње&е помијара и нужника: а) Од кубног метра — — - — 6 б) Од акова — — — — — —

Д. 0.30 д.

Да Призрен не пређе у рушевине, допринело је, без сумње, његов згодни положај и многостручноет трговинских и економских веза. Он је имао веза са знаменитим трговинским друмовима, а с друге стране био је подалеко од војних путова, којима су Турци низ Мораву или кроз Босну ишли против Маџарске или Аустрије Када је престала дубровачка трговина и пут у Скадар постао неупотребљивим за веће транспорте, Призрен би упућен на Вардар и Јегејско Море. У XVI. в. Призрен је имао простране каравансераје и многе дућане. Сам КуклиБег је имао у Призрену 117 дућана и каравансерај. 1 ) Још тачније сазнање о величини Призрена у XVII. в. можемо добити из неких католичких релација, у којима се описује и пријатна равница око Призрена и Бистрица са многим млиновима. На Шару, богату пашом, долазила су онда из Цариграда султанова стада на пашу и летовање. Марин Бици (1610. г.) рачуна да у Призрену има 8.600 кућа, од којих свака као и италијанске сеоске куће има свој врт. 2 ) Софиски АЕ. Петар (1655. г.) у сво-

х ) И. Јастробов, Подаци с. 114—115. 2 ) 81;аппе к. XX. с. 120. СЈиев(;а сШа соп4тепс1о 8.600 сазе ав9а1 егапШ ћауепДо циазј 1аПе ј 801 соПШ соте 1е гибМсће 111 Ј4аНа, поп сс<1е <Н §гап<1егга а пелвип а11га, сће а бсорја; сће ие ћа 40 т. Е 1гп §а(;а 1иЦа с1п 1'оп1аве е! аНге а<Јие ујуе. сће уоНапо 1е гио1е а! тоНш, е геп<1оио 1а с!Ма сото<1а е рјепа <И уа^ћежга.

јој историској дисертацији о призренском епископату бележи да у Призрену има око 12.000 кућа а католичких 30. 1 ) Ако је истикита ова вест АЕ. Петра о величини Призрена, онда се може узети, да је Призрен у Х^П. в. спадао у ред најнасељенијих места у унутрашњости Балканског Полуострва. Петар Богданић 2 ) бележи (1685 г.) да Призрен обично тргује вином и кордованом. 3 ) У XVII. в. Призрен

1) 81агте к. XXV. с. 189. Рег шегго с1е11а <1сМа сШа (П Рг18геп ћа воргадеНо Гтте <1еи(;го пеПа сШа рш <11300 то1т1; 1е саае 8опо т ппт. шсЈгса XII тШа 1'га саМоНсЈ, 8с18та11с1 е! ТигсМ; «3е1 саНоПс! 81 вопо тс1гса 30 саве. 2 ) 0 овом П. Богданићу г. Ч. Мнјатовић мисли да је потомак Душанова Богдана. Спом. X. с. 3—10. — Петар се потписивао: РеЈгиз БеоДаЈиб ог<1. тт. ре оћаегуапИа т1зегаНопе Дјута е4 8апс1ае зесНз ароз(;о11са §гаНа АЕ. 8аг <Нсепз18 веи 8орћ1еп818, Тгас1ае е( преп818 Васгае а<1т1ш'84га(;ог; пес поп Уа1асћјае 1 ;гап8а1ртае аров^оПсиз VIсагЈиа. Моп 8рес1. у. XVIII. с. 200. —■ Релације Петра Богданића Бакшића јесу од најбољих, најлепших и најдетаљнијих релација Х"?П века. Читалац читајући његове исцрпне релације одмах увиђа да су то релације човека учена, темељна и необично поуздана. У своје време он је био један од најспремнијих католичких мисионара. 0 његовим прозслитским успесима, његовој целокупној религиској радњи могло би се дуго расправљати. 3 ) Тћетег, Уе1;. Мопит. 81ау. Меп<3. 1. II. § 233. с. 220. 8орга8{а Н топ(;е 8сагга, аћћои^апНззЈто <31 разсоН, <1оуе уеп^опо ог<1шапатеп1;е 1е ^ге^^г1 <1е11а ^гаи 8и14апа <1и 6оп81 ;ап1торо11 а разсо1аге е равзаге ГевШе. На ииа ће1Н881та рјапига 30 т. 1оода, регас1881та; е рег ^иеИе гасНсЈ <1е' тоиИ 1ио§ћ1 арпс1 а 1ипј{о 4га1о <11 раезе 8 'е84еп<1оио ГегИНззЈте У1§пе, е §1и81;а 1а сШа евциЈзШзвШ у1п1, Ј1 аио 4гаШсо ог<Ип1агатап(е сои8184е т уп11 е сог<1оуап1. И. т. д. —

је био резиденција католичког бискупа, који је зависио од софиског архибискупа. 1 ) Може бити да је онај број кућа, који означује АЕ. Петар, преувелнчан; али, свакако, Призрен је у ХУП. в. спадао у ред најзнатнијих места у Српској Земљи. Па тако се и узима у једној релацији из ХУП. в. 2 ) Оних 40 католичких кућа вероватно да су били Дубровчани, који су се г стално настањени, бавили трговином. Ја немам, за сада, при руци каквих података (а биће их), на основу којих бих могао штогод рећи о величини и трговини Призрена у прошлом, XVIII. в., сем у српској историској литератури већ познатог описа туреких провинција на Балканском Полуострву од српског ех-патријарха авантуристе Василија Врбића од 1871. г. У Бркићевим описима има доста драгоцених података али Бркић не пружа каквих вести о призренској трговини, нити какав статистички податак о његовој насељености. Он доста одабраним речима описује питомост, родност и наводњеност призренске околине, благо и здраво њено поднебље,. богаство у стоци, рудама и мермеру и бележп, да су оне крајеве, по сеоби Срба, густо колонизовали Турци и Арнаути и да у целом предеду (КмАжекстко Призрени) једва има до 3.000 хришћанских кућа. 3 ) (Наставиће се)

4) Моп. 8рес1. V. XXIII. с. 370., 383. ; V. XVIII с. 212. б ) 81аппе к. XXV. с. :89. 8 ) Споменик X. с. 53—54.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ,