Београдске општинске новине

Број 39

— 153 —

Год. XVII

имању нивелисањем балканске улице и по прочитању извештаја грађевинског одељења ГБр. 1169, одбор је одлучио, да се овај предмет упути општ. правозаступнику на мишљење, па да се по том изнесе одбору на решење. XIV Председник износи одбору на решење молбу СоФије Филиповић, којом тражи, да општина београдска ексиронише њено имање у Косачиној улици бр. 7. По прочитању те молбе АБр. 7026 и мишљења грађевинског одељења ГБр. 2465, — одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци. XV По прочитању молбе Богољуба Росулека АБр. 6968 и мишљења надзорника опшгинске кланице, — одбор је решио, да се Богољубу Росулеку овд. кобасичару, на извезени у иностранство прерађани месарски еспап; као: шунке, крменадле и остало, враћа аренда, коју плаћа општини при клању стоке, ако исиуни ове погодбе: 1. Ако поднесе уверење општинског марвеног лекара, да је месо од здраве стоке и да су сандуци у којима тај еспап извози од општин. чиновника пломбом утврђени и иста до утоваривања остала неповређена и 2. Ако декларацијом утврди, да је онолику количину еспапа извезао, за колику тражи да му се врати аренда. Све остале појединости око овога, да суд општински пропише. XVI Председник износи одбору на решење молбу гђе Настасије Миловановић, удове овд. да општина експропише извесан део њеног земљишта и зграде, постојећег у улици КнезМихаилов Венац (Калемегдан)и да јој зарушење куће и земљиште у колико се регулацијом одузме плати осам хиљада динара. По прочитању те молбе АБр. 7106 и извештаја грађевинског одељења ГБр. 2489, одбор је одлучио,

Груже у Ђаковицу и одатле у Пећ, Нови Пазар или у Приштину. То је, без, сумње у нашим споменицима „Келига Цеста". 1 ) Друм, пак, у Призрен полазио је нз Св. Спаса левом обалом Дрима, прелазио сједињени Дрим код данашњег Везир-Хана, а одатле прелазио Бели Дрим и прешавши његове леве притоке Љуму и Призренску Бистрицу долазио у Призрен. Више састава Б. и Ц. Дрима овом призренском друму придруживао се друм који је долазио из Дибре долином Ц. Дрима. Призрен. (У спом. Рг18г1еп, Рг18генит, РгезаНп, Рг18агепо, Ргебегеп, Рг18гепј, Рге18егепо, Рег8ег1п, Рг18Г1еп, Рг18гепо, Рг18егеп, Рп81геп, Рг18Г1Не, Рг18(1ел0, Рг181геп, Рг18аГ1П, Ргеагеп, Рг18гепа, Рге8аг1, Рге8ег1п; Прмзриик, Прнзринк, Призринћ, тркги приЗржски; у нар. песм. бијели Лризрен, месшо убаво, иишомо; тур. Персерин , арб. Призренди). На месту данашњег Призрена вероватно да је биларимска ТћегапсЈа а доцнијевиз. Пглфртх. 2 ) У Средњем Веку Призрен је био једно од најзнатнијих и трговинских и по!) Ка«1 к. XXXVII. с. 20, 22. 2 ) На(;га88еп с. 67. Ј. Драгашевић ставља Тћегапс1и и 8еге1ов на саставу Истока и Глинара, подалеко од Призрсн. ГЈласн. к. ХСУ. с. 80—82. Воое ставжа Тераиду код Лучана ТигциЈе II. с. 392. Јукић, В. Рпја( III. с. 21., погрешно узима да је Призрен Ја81Јп1апа 8есип<1а. —

да председник општине ступи у погодбу са мољитељицом односно цене за зграду и земљиште, које би се имало екепрописати, па ако постигне повољан споразум за извршење овог експроприсања, онда да се молба понова врати одбору са извештајем на решење, у противном, да поменуту зграду молитељице подзида општина. XVII На предлог одборника г. 1)г. Јована Ђурића одбор је решио, да се умоле г.г. Ђура Пантелић, одборник и г.г. Павле Бошковић и Јова Дамјановић пуковници у пензији да се придруже раније одређеним члановима комисије за проучење питања о начину одређивања цене лебу. XVIII На предлог општинског суда АБр. одбор је решио, да комисија од г.г. М. Милосављевића и Свет. Цвегковића, рачуноиспитача гл. контроле; Душана Поповића секрет. управе Фоидова и Свег. Гајића књиговођенародне Банке, Цветка Јаковљевића и Томе Ц <нцар Јанковића, царинских чиновника, Дим. Тадића, адв., Косте Симића, члана суда и Милана Симића, управника општ. трошарине, проучи и поднесе одбору извештај се предлогом, како да се престроји књиговодство иадминистација општинске трошарине. XIX Председник саопштава одбору решење оптинског суда од 21 Авг. тек. год АБр. 6072. По саслушању тога решења општинског суда, — одбор решио, одобрава се, да се решењем општинског суда, одређена награда Кости Андријашевићу, пословођи школског одбораиздаје из партије за непредвиђене потребе. XX Одборник г. Никола Спасић пита председника, докле су дошли преговори са понуђачима за извршење зајма опшгинског. литичких места у Српској Земљи. Налазећи се на најкраћем путу, који је спајао арбанаско и зетско приморје са Дунавом; имајући веза са боеанским и солунским трговинским друмом: Призрен је могао да се још врло рано подигне и да постане знаменитим тргом у Српској Земљи. Важност Призрена особито се подиже, када Срби њиме деФинитивно завладаше у ХШ. в.') Тиме напредак Призрена би везан за славу династије Неманића. Када је српски државни живот у XIV. в. достигао кулминацију у свом развитку, те се Неманићи царем Душаном у евојој слави највише уздигоше: тада и Призрен, као престоница цара Душана, достиже највећи свој политички и трговински значај. У Призрену се онда решавала судбина Балканског Полуострва. У XIV. в. у Призрену се налажаше велика дубровачка колонија и две католичке цркве. Дубровчани у Призрену имађаху ђенерални консулат, који је штитио Дубровчане у Призрену и његовој територији. Дубровчани су још закупљивали

') Призрен је био у српских јунака још за владе Краља СтеФана Драгутина (1276—1282), јер краљ Драгутин, једном својом хрисовуљом (Спом. Ш. с. 11), приложи Хилендару призренску цркву Св. Димитрија с њеним имањем и људима.

Пошто је председник општине изложио у смено стање ове ствари, одбор је одлучио, овлашћује се председник, да продужи преговоре са Француском понуђачком групом за зајам општински и да постигнути резултат поднесе одбору на решење.

0 Г Л А С Пошто на расписаним лицитацијама о издавању под закуп разних општинских права и земљишта, није било лицнтаната, да би се исте могле извршити, то ће се поново, путем јавне усмене лицитације, издавати иод закуп следећа општинска права и земљишта и то: I. На дан 2 Новембра т. г. оправка свију општинских возова ковачко-коларСК0Г рада. Кауција 200 динара. II. На дан 3 Новембра т. г. оправка свију општинских возова сарачко-сатлерСК0Г рада. Кауцнја 200 динара. Ш. На дан 4 Новембра т. г. аренда цубока. Кауција 3000 динара. IV. На дан 5 Новембра т. г._ право наплате Фијакеријске таксе. Кауција 200 динара. V. На дан 6 Новембра т. г. земл »Иште на врачару испод војеног сењака. Кауција 120 динара. VI. На дан 9 Новембра т. г. земљиште — стари сењак. Кауција 120 динара. VII. На дан 10 Новембра т. г. плац у Сарајевској улици. Кауција 20 динара. У1П. На дан 11. Новембра т. г. плац код чесме Књегиње Љубице. Кауција 20 динара. IX. На дан 12 Новембра т. г. плац испод опште државне болнице. Кауција 20 динара, и X. На дан 13 Новембра т. г. плац у Господар Јевремовој улици. Кауцнја 20 динара.

призренску царину. У Призрену имађаху многе дужнике. 1 ) За заштиту своје многобројне колоније Дубровчани су од краља Стевана Дечанског и од цара Душана често тражили оближњи градић Призрен или Призренац (са81;гпт Ргеагеп, са81;е11ит Рг18аг1пит), 2 ) и вероватно да је дубровачка колонија у Призрену задобила што је желела. Колико је Призрен био у XIV. в. знаменит види се и из тога, што је ковао свој новац. 2 ) Када се у другој половини XIV. в. политичке прилике на Балканском Полуострву јако изменише на штету српског државног јединства и самосталности, тада Призрен јако губи од свог значаја и нагло опада. Већ у првој ноловини XV. в. он се номиње као опало трговачкО место. Турци су га освојили 1455. г. у скоро после пада Новог Брда. 4 )

1) Моп, 8рес4. §§ 58., 127., 142., 145., с. 55.; 146—149., 157—158., 160—164. — Пуцић, Спом. к. П. с. 16., 18., 27., 158. — Спом. XI. с. 27—28. — Моп. 8рес(;. V. X. с, 122., 184; V. ХШ. С. 24., 117.; V. ХХУП. С. 114—116., 206.; V. XXIX. с. 107., 300., 332., 340—342, 253—354. 2) Моп. 8рес1. V. X. с. 184.; V. ХШ. с. 342. 3 ) С. Љубић, К оус ! с. XXIV., 191. 4) Нз^газвеп с. 67.