Београдске општинске новине

Б рој 41

— 161 -

Год. XVII

XVIII По прочитању молбе г. Владимира Мацаревића, секретара мин. правде АВр, 5620 и по прочптању мишљења грађевинског одељења ГВр. 223 3, одбор је решио, да се Владнмир Маџаревић, секретар мин. правде ослободи, плаћања пнтереса у две стогине и седам динара и петнаест пара дин. на дуг опгптини београдској за саграђену калдрму пред његовим имањем у котарској сада дубровачкој улици. Па како је из новца, који је г. Маџаревић положио општини београдској у отплату свога дуга наплаћена горе означена сума дужног интереса, то да му се ових две стотине седам динара и петнаест пара дин. стављених на одужење интереса урачунају у огплату главнице и ресто исте наплати, а означена сума интереса по књигама расходује. XIX По прочитању молбе Саве Сотировића овд. АБр. 7619 којом нуди општини, да му отк\ пи за своју потребу његовубараку коју имана Вел. Пијаци, одбор је решио, да се ова молба одбаци. XX Председник саопштава одбору, да је комиснја за проучавање општинског зајма привела свој посао крају и да ће се тај предмет са комисијским извештајем поднети у скоро одбору нарешење. Моли одборнике, да у седницу у којој ће се ова ствар решавати доћу сви, пошто је ствар и замашна и од огромног значаја по општинске интересе. По саслушању тога, одбор је примио к знању ово саопштење председника. РЕДОВНИ САСТАНАК 28. Октобра 1899 г. Предеедавао предеедник општине г. Никола Д.,Стевановић. Присуствовали члан. суда: г.г. Стеван ИвковиК и Коста VI. Симић. Од одборнвка били: г.г. ЈаиаК М. Јанковић, Михаил С. Протнћ, Ђорђе Н. Соколовић, Трифун Ђорђевић, Васа Николић, Сгојан Пајкић, Богоје Јовановић. Голуб С. Јаник, М фко С. Петронијевић, Младен Николић, Коста М. Ђурић, Трајко Стојковић, Ђ. Димитријеваћ, Мита Петро-

вић, Н. Петровић, И. Козлић, Н. Спасић, А. Н. Крсмановић, Бг. Јован Ђурић, М. Штрбић, Д. Тадић, Милов. Мнленковић, Ђура Пантелић. I Прочитан је записник одлука седнице, држане 21. октобра тек. год. и примљен без измена. П По прочитању акта управе града Београда и њених одељака, АБр. 7909, 7937, 8023, 8056, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, да је доброг владања и сиротног имовног стања: Нигсола Вујичић, деловођа Фирме Свет. Милојевић, књижар; да су му непознати: Загорка, жена Михаила Николића служитеља, Лазар Илић, пиљар, Даница кћи Марка Ћирића бив. абаџије, Милош Јевтовић, каФ. овд., Радивој Радонић, скитница и Сава Котуровић, обућар; да је доброг владања и доброг имовног стања: Александра жена Филипа Мирковића, почасног мајора. Ш Председник износи одбору на мишљење молбе: Сретена Делића адв. и Марије жене Петра Николића, бив. контролора монопола, којима траже уверења о породичном односу и то: први за Хајнриха, Филипа и Жила браћу Брил ; а друга за себе. По прочитању тих молби Ст. Бр. 2865 и 2965, — одбор је изјавио мишљење, да се могу дати тражена уверења о породичном односу и то Сретену Делићу, адв. за Хајнриха, Филипа и Жила браћу Брил и Марији жени Петра Николића, бив. контролора монопола, за себе. IV По прочитању акта заступника командира ноћних стражара АБр. 7938, којим спроводи суду молбу Видоја Стојановића, ноћног стражара, којом моли за петнаестодневно осуство, — одбор је решио, Одобрава се Видоју Стојановићу, ноћном стражару, петнаестодневно осуство, које да му се рачуна од дана кад га буде употребио.

V По прочитању акта: београдске војне болнице од 21. октобра 1899 № 2866, команданта полиц. жандармерије од 22 октобра 1899 № 8273 и акта заступника командира ноћних стражара АБр. 7966, — одбор је решио, Одобрава се Сави Нарићу, ноћном стражару, двомесечно осуство, које да му се рачуна од дана кад га буде употребио. VI По прочнтању акта пореског одељења за град Београд АБр. 7965, — одбор је решио, да одборници г.г. ТриФун Ђорђевић, за кварт варошки, Ђорђе Тошић, за кварт теразиски, Богоје Јовановић за кварт палилулски, Коста М. Ђурић, за кварт савамалски, Мита Ђорђевић за кварт дорћолски и Коста Михаиловић за кварт врачарски, са чланом суда г. Костом Симићем и шеФом општ. грађ. одељења г. Раком Мутавџићем инжињером, образују ужи одбор и процене имања у реону варопш Београда, па ту процену са извештајем поднесу одбору на оцену и решење. VII Председник износи одбору на решење молбу Браће Пурића, овд. тргов., закупаца општ. дућана, којом траже, да им сепродужи закуп тога дућана до 1 маја 1900 год. под досадањим погодбама и цени. По прочитању те молбе АБр. 7992. и по прочитању мишљења економног одељења, — одбор је решио ; да се ова молба као неумесна одбаци. VIII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 7652, о држаној лицитацији за издавање под закуп општинског права за наплату таксе за продају бозе. и по прочитању понуда: еенаФа бозаџиског АБр. 7819 и Димитрија С. Тасића АБр. 7879, — одбор је решио, да се право наплате таксе за продају бозе у атару општине баоградске, уступи бозаџиском еснафу за време од 1. јануара 1900 год. па до 31. децембра 1902 год. под прописаним погодбама, а за годишњу

каз, да градић Ново Брдо, још при крају XVII. в. није био без икакве вредности. И у овоме веку Ново Брдо, и онако малено, настави свој систематски пад. У времену Бујева путовања (четрдесетих година) Ново је Брдо имало свега 150 кућа и 3 џамије. У распалом средњевековном градићу седео је дремљиви ајан и управљао овим жалосним остатком некадање „мајке грацова . а1 ) Носле неког кратког времена, у времену Ханова путовања, у Новом Брду било је свега 15 мухамеданских и само једна хришћанска кућа. 2 ) А данас? И данас се мало по мало роне руине некадањег новобрдског градића на висини од 1124. м. а на жалосним развалинама некадање новобрдске величине шири се бедно арнаутско село од 15 кућа. 3 ) Од Новог Брда пут је силазио у долину Мораве п ишао у Врање. Када је Ново Брдо опало, те није било потребе да се из Липљана или Приштине иде преко Новога Брда у Врање, пут је ишао преко Гиљана низ Мораву у Врање. Тим се пу тем путовало већ у XVI. в. (Б. Курипешић је њиме прошао). ') А. Воие. КесиеП 1. I. с. 317.; Ти^ше 4. II. 8. 341. 375.; 4. IV. с. 508. 2 ) Наћп, Ке1ве V. Ве1§га(Ј п. 8а1ошк. с. 146. 3 ) ГеограФСни Преглед к. I. с. 24—24.

на ново брдском тргу јављају се настањени Јевреји да конкуришу трговцима Дубровчанима. Саска је црква још постојала претворена у монгеју. Хришћани су, пак, имали две доста велике цркве. 1 ) Новобрђани католици беху онда ревносни у својој религији. У своме писму Светој Конгрегацији у Риму од 28. Јан. 1653. г. католици Новобрђани (Синсокикдтамици серкске семглие, П^НоП 111 Сћпа1о ]е са^оНсГ <1е 8егу1а) Франо Метојвић, Себа Ђиновић, Иван Дејановић и Себа Кукумагић моле, да им Света Конгрегација да једног а не два бискупа (да се не би развијао црквени скандал). 2 ) АЕ. Петар (1655.) Н. Брдо рачуна у ред главних места у Србији; 3 ) али већ 1671. г., по релацији Фра -Бернардина, број католичких кућа смањио се свега на 18, а оне две хрпшћанске цркве биле су са свим опале и

1) Јћ. 1) Моп. 8рес*. в. XVIII. с. 211—212, 225—226. Света Конгрегација 1650 г. 11. јулија постави ва привренског бискупа Фрањевца Ћипровчанина Франческа Сојмировића ; али и охридски бискуп жељаше бити при8ренским бискупом па он, шта више дође с том намером у Приврен. На тај начин призренска биекупија доби у исто време 2 бискупа. На то се жале Новобрђани. — У септ. 1630. у Новом се Брду због нечега бавио бареки архибискуп Петар Мазагесћк 3 ) 81аппе к. XXV. с. 189.

нису се могле оправити због великог трошка и сиромашности католика. 1 ) Десетину година после релације ФраБернардина Ново је Брдо било још у жалоснијем стању распада. По једном извештају управљеном папи од добро обавешштена лица (по свој прилици од Петра Богданића), од 1685. г.. Ново је Брдо имало у граду свега 10 кућа. Град чуваху 40 јаничара, који становаху ван градских зидина, у вароши. Град тек што не беше пао ; на њему не беше ни врата ни прозора. У вароши беше свега 150 хришћанских и мухамеданских кућа. 2 ) После овог времена Ново Брдо настави своје опадање, У турско-аустриском ратовању од 1689. г. ђенерал Пиколомини рапортира да је заузео градић К оу 1 Вагс1о, 3 ) што би могло послужити као ;«о-

1) IV). с. 198. 2 ) Тћешег; Моппга. 81ау. Мепћ. II. § 333. с. 221.. ....„1и ^иеПа сЈМа аЦегпаЦуашеп(;е уоп 8сор]'а пздШеуапо аеароН с1е 8ета. VI вопо(1епи'о пе! сав^еПо Ла 10 са,че; П 8ио огдтапо ргеаШЈо сои8181е т 40 §јаш'г гап, диаШ ШНЈ аћНап Гиоп, е 1е сазе VI зопо иу1а сШа' т бићеп(;о са84е1о вопо (Јеј рга 61 ^иеШ пссМ соп1аш ЈетепЗо ае^П иотпп тезри^пате, зе {'озае ћеп т ог(Ипе. 1,е т1е1 А1ћапеај 81 80по1егег(;1 1п питего 300 зопо 8оП ДЧтргаЗгопЈгз! (1е1 1ио§о аепса (П 8раг§1те,п1о сП 8ап^ие ; е 81 т 8ага ^па1сће аИегагтпе 1гаророН, 1а 1ого тјга е рј рагМ. 2а ^јип 8 <1Шоие Ш ^ие1а сШа е тоНо атр1а ЈегШе е г1сса, та881те (1'агтепН. II питего 150 сазе 1га сг18Напе е Тигеће е Уег^јапе. И т. д. 2 ) Чупић. Годишњица к. VI. стр. 154.