Београдске општинске новине

Број 41

- 162 -

Год. XVII

закупну цену од две хиљаде и две стотине динара, ако еснаФ на толику цену пристане. IX По прочитању молбе А. Ђ, Бибе трг. АБр. 4288, одбореке одлуке, донесене по истој у седттипи одборској од 15. јула тек. год. АБр. 5857 и по прочитању процене ГБр. 2781, — одбор је решио, да се А. Ђ. Биби тргов. овд. уступи имање регулационог Фонда, које се граничи имањима А. Ђ. Бибе из Дубровачке улице, Драгомира В. Радуловића из Цара Уроша улице, Миливоја Мајданца из Страхинића бана улице и опгатинског из Господар Јованове улице, које има у простору сто шестдесет и девет квадратних метара и педесет и четири квадратних десиметара, а по процени од пет динара и педесет пара дин. од квадратног метра, с тим, да је А. Ђ. Биба, дужан по процењену цену уступити од овог имања један метар ширине Драгомиру В. Радуловићу поред његовог имања, ради светлости, ако то Радуловић буде тражио и на процену пристао. X По прочитању извештаја члана суда г. Косте Симића АБр. 8141, о држаној лицитадији за издавање под закуп општинских пијачних плацева у дворишту Цветног Трга, — одбор је решио, да се општински пијачни плацеви у дворишту Цветног Трга издаду под закуп за време од 1. новембра 1899 г. па до 1. новембра 1900 г. под прописаним погодбама и то: 1.) Плацеви (свињске месарнице) под бр. 1 и 2. Стојану Даниловићу по закупну месечну цену од шестдесет и један дин. 2.) Плац (цубокана) под бр. 3 Таси Харизовићу по закупну месечну цену од дванаест динара. 3.) Плац (рибарница) под бр. 1 Божидару Ћирићу по закупну месечну цену од осамнаест динара.

Врање (У спом. Крлшв, Крлни; тур. Виран, Вираиџје, Врајно ; X. КалФина, Ујварина). 1 ) Врање се спомиње у српским споменицима већ у XIII. в. и Срби су њиме деФинитивно овладали тек под краљем Милутином. 0 средњевековном Врању може се толико поуздано мислити и знати даје било главним градом у истоименој жупи. За време Турака Врање сејављавећ као знатна трговинска и индустриска варош. Особито је била развијена ковачка и ужарска индустрија. Како неки мисле, култура конопља у оном крају је велике старине, можда наслеђене од првобитних становника Балканског Полуострва Трачана и Илира.

!) ■}• М. Ракић записао је „традицију Врањана": Да се Врање звадо у старо доба Голубинцем или Голупцем, као што се и цео врпњски округ звао голубиначким те је отуда постало летургиско помнњање грчких владика АЕ Хуа;-(0'/ Лгглатерт да суга 'Гурци из пакоети прозвади „ Враном ." Види Отаџб. к. У. с. 35—41. У најновијевреме г. Ј. Хаџи-Васиљевић, чије расправе не носе отиеак дубље студије и озбиљности, јавио се дапокаже, како сеВрање није никада звало Голубињем, да није било врањске епископије и т. д. Чупић. Годишњ. к. XVI. е 280—288., 301—310. — Г. Васиљевић има још ову комбинацију: Врапа је име жупе а Врање име града. Врапш се јавља у XX. а Врање у XIV. в. старије име Врања би доцније потиенуто млаћим Врање. Јћ. с. 268—279. — На место дан. Врања Бује ставља римску Трапуиару а Хан и Томашек Лнаусцрум. — Пиколомини по заузећу Приштине похита да се докопа пута ,топ ХЈгахие." Писац аданака „Одломпи из иеторије Београда", који канда слабо познаје топограФију турско-аустриског бојишта у XVII и XVIII. в., од овог обичног назива створио је неки „ Пут Ураније" (!). Чупић. Годишњ. к. VI. с. 153—154.

4.) Плац (рибарница) под бр. 2. Ђоки Стојковићу по закупну месечну цену од осамнаест динара. 5.) Плац (пиљарница) иод бр. 4. Милану Караклајићу по месечну закупну цену од дванаест и по динара. 6.) Плац (пиљарница) под бр. 5 Јовану СтеФановићу, по месечну закупну цену од четрнаест и по динара. 7.) Плац (пиљарница) под бр. 6 Спаси Петковићу по месечну закупну цену од петнаест динара. 8.) Плац (пиљарница) под бр. 7. Живку Спасојевићу по закупну месечну цену од шеснаест динара. 9.) Плац (пиљарница) под бр. 8. Манојлу Ранковићу по месечну закупну цену од петнаест динара. 10.) Плац (пиљарница) под бр. 9 Таси Харизовићу по месечну закупну цену од шеснаест динара. 11.) Плац (пиљарница) под бр. 10. Тодору Михаиловићу по месечну закупну цену од седамнаест динара. 12.) Плацеви (пиљарнице) под бр. 11 и 13. Николи Петровићу по месечну закупну цену од седамдесет и пет динара. 13. Плацеви (лончарнице) поц бр. 14 и 15 Ђорђу Манчићу, по закупну цену од двадесет и пет динара, и 14.) Плац (пиљарница) под бр. 16. Марији Јанковић, по месечну закупну месечну цену од четрнаест динара. XI Председник износи одбору на решење молбу друштва за уређење и унапређење варошко-дунавског краја, којом тражи, да му општина уступи бесплатно онај камен, добивени од порушене гасне џамије, да га употреби на радовима на дунавском кеју. По прочитању те молбе АБр. 7046, — одбор је решио, да се ова молба одбаци и упита џамиски одбор, коме је овај камен раније устушвен: да ли има могућности. да тај камен употреби, па добивени одговор да се саопшти одбору ради даље одлуке.

XII По прочитању молбе Михаила Симића, рачуноиспитача Главне Контроле АБр. 3699, из вештаја грађевинског оделења ГБр. 1169 и по прочитању мишљења општинског правозаступника, — одбор је решио, да се Михаилу Симићу, рачуноиспитачу Главне Контроле, исплати из општинске касе пет стотина седамдесет динара, на име накнаде штете причињене његовом имању у балканској улици бр. 23, приликом нивелисања поменуте улице. Овај издатак да падне на буџетску партију бр. 181. Од ове суме да се наплати од г. Симића све гпто има он давати општини за израђени тротоар пред његовим имањем. ХШ Председник саопштава одбору, да је на дневном реду извештај комисије за проучавање питања о одређивању цене лебу и тежине пекарских производа. По саслушању тога саопштења, одбор је одлучио, да се решавање по овој ствари одложи за коју од пдућих седница и да се за решавање тога питања сазове ванредна седница. XIV По прочитању акта Косте Скендеровића члана кв. варошког АБр. 7893 ; којом нуди општини равнање по спору његовом противу општине, због накнаде штете, — одбор јерешио, да се ова понуда Скендеровића упути општ правозаступнику на мишљење, а по том тај предмет изнесе одбору на решење. РЕДОВНИ САСТАНАК 4. Новембра 1899 г. Председавао Председник општине г. Никола Д. Стевановић. Приеуствовао чл ш суда г. Коета Симић. Од одборника били г. г. Михаило С. Протић, "Б. Димитријеви^, Ђока Тошик, Мита Петровић, Мих. Јовановић, Ј. М. Јанковић, К. Н. Лазар- вић, А. Н. Кречановић, И. Козлић, Дамјан Стојковић, Д. М. Ђорђрвић, Стојан Пајкић, Н. Петровић, Милов. Миленковић, Мијаило Миловановић, Д. Тадић, Д-р .1. Ђурић, Никола Спасић. I Прочитан је записник одлука седнице држане "28 октобра тек год. и примљен без измена.

Трг врањски био је и знаменит као рударски трг. У близини су се налазили власински и масурички рудници. У Врању се још правило оружје, секпре, поткови и клинци и то се разносило по целом Балканском Полуострву. Од Врања је пут ишао преко Масурице и Сурдулице , преко Чемерника у село Сшрезмировци и преко Знешља и Брезника, или пак преко Клисуре у Софију. Овим јепутем у XV. в. прошао дрски султан Мусија, у XVI. в. Курипешић. 1 ) Рударски крај Масурице и Власине вероватно да спада у ред старијих рударских предела на Балканском Полуострву. Др. К. Јиречек ставља у предео Власине Јустинијанов кастел РегаНа-у). 2 ) Овај рударски крај је најславнији био у XVII в., јер Хаџи -КалФа бележи да су „познате гвоздене руде Оласина (Власина), од којих се праве ненадмашне секире и оружје." 3 ) Експлоатација рудника задуго се одржала. Још у времену путовања аустриског путника Др. Хана примитивна металуршка индустрија није престала. У околини је било 6 топионица; топљењем руде бавили

!) У нашем веку овим је путем прошао А. Воие. 3 ) РЧи'84еп1,ћит Ви1<?апеп е. 210—217. 8 ) Споменик к. XVIII. с. 46.

су се Цигани. Рачунало се да је тих Цигана било на 300 Фамилија, од којих је само 100 било у селу Јелашници. 1 ) И данас се трагови тога примитивнога рударства виде на Власинском Блату и његовој околини. На свима се странама, особито у долини Врле Реке, виде гомиле троске (зване „ куиишша изровљене закопине, из којих се руда вадила и испирала), „дворишта" (то су укопана корита у којима се руда испирала). „Још су свеже успомене на пећи, у којима је руда топљена и звате су вигњеви , и на самокове чији су чекићи стављани у покрет снагом текуће воде. На Јарчевој Реци притоци Власинског Блата Зила су два омања а у Врлој Реци био је један од 400 ока." 2 )

3. ТргоБжноки друм од Котора у Брсково, Нови Пазар, Рудник, Београд. Са вигае је гледигата био знаменит овај трговински друм. Па првом месту он је спајао Зетско Приморје са српским По!) Наћп, КеЈзе с. 78,. 80. — И данасуНишу постоји једна „колонија" Масуричких Цигана, који су изврсни ковачи. Веро^атно да су се они доселили када је у Масурици престао рударски и ковачки рад. а ) Др. Ј. Цвијић, Извори, тресаве и водопади. Из Гласа к. 1Д. е. 90—81.