Београдске општинске новине

Број 41

— 163 —

Год XVII

II По прочитању акта Уираве града Београда и њених одељака АБр. 8079 8080 и 8244 и по прочитању акта иетражног судијо првосг. суда за вар. Београд АБр. 8120, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, да су му непознати: Алекса Цетиња, чистач при трамвајском друштву, Живојин Бота, кројач, Локман Ахметовић и Хазир Ахметовић, бозаџије; да је доброг владања и доброг имовног стања Коста Шпартаљ, адвокат. Ш Председник износи одбору на мишљење молбу ШтеФане Розманит, којом тражи уверењс о породичном односу. По прочитању те молбе СТБр. 2079, одбор је изјавио мишљење, да се ШтеФани Розманит може дати тражено уверење о породичном односу. IV Председник извештава одбор, да јесудопштински решењем својим од 30 октобра тек. год. АБр. 8111 одлучио, да цена лебу за прву половину месеца новембра о. г. буде иста, која је била и у другој половини октобра т. г. т. ј. двадесет и две паре по килограму, а леб да се продаје по двадесет пара у тежини од девет стотииа десет грама. Одбор је примио к знању ово решење суда општинског. V По прочитању нонуде Димитрија Грујића, месара и мишљења економног одељења АБр. 8066, — одбор је решио, да се општинско земљиште, постојеће између Дунава и старе ботаничке баште изда под закуп за време од 1. јануара 1900 год. па до 1. јануара 1903 год. Димитрију Грујићу месару по годишњу закупну цену од сто педесет и шест динара под прописаним погодбама. VI По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8215 о држаној лицитацији за издадунављем. Отуда се он и називао Зетским Друмом (Уха с!е 2еи1;а) и то је био ирави Зешски друм. На њему су се находили неколики знаменити тргови, трговански центри првога реда : Котор, Брсково, Нови Пазар, Веоград. Њиме су се српеке сировине односиле на которски трг, где су имале бољу пијацу него ли и у самом Дубровнику. Которци, озбиљни конкуренти Дубровника, њиме су цонајвише, ишли у Српску Земљу великим трговинским пословима. Без сумње су њиме, као најкраћим путем, Которци одлазили у маџарске земље. Друга знаменитост овога друма састојала се у томе, што је прелазио преко најзнатнијих рударских предела у Српској Земљи, преко предела, где треба ставити први почетак српског рударства. Он је прелазио преко Полимља и преко Рудника а имао веза преко знаменитог трга Плане са копаоничким рудницима. То је чинило, да се њиме, релативно, понајвише проносили српски сирови метали. Котор је био знаменит трг српских метала, који су се из Брскова, Плане и Рудника товарима доносили на которски трг. Овај је друм имао и стратегиску вредност, јер су обично њиме продирали Маџари у намери да продру у Расу или на Косово. То је бивало како за време

вање под закуп оправке свију општ. возова коларско-ковачког рада, — одбор је решио, да се оправке коларско-ковачког рада свију општ. возова уступе Танасију Јовановићу, овд. ковачу за време од 1. Јануара 1900 г. па до 31 децембра 1902 г. за годишњу цену од хиљаду три стотине четрдесет и седам динара и педесет пара динарских под прописаним погодбама. VII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8246, о држаној лицитацији за издавање под закуп оправке свију општинских возова: сарачко-сатлерско — тапетарско-Фарбарског рада, — одбор је решио, да се оправка сарачко-сатлерско тапетарско-Фарбарског рада свију општинских возова уступи Кости Нешићу, сатлеру овд. за време од 1 јануара 1900 г. па до 31. децембра 1902 за годишњу цену од хиљаду осам стотина шестдесет и пет динара под прописаним погодбама. VII! Председник износи одбору на решење молбу Симе Наумовића, овд. месара, којом тражи, да му се уступи под закуп један пијачни општ. плац на Цветном Тргу. По прочитању те молбе АБр. 8224 и по прочитању извештаја економног оделења, — одбор је решио, да се ова молба одбаци, а означени плац изда под закуп путем јавне лицитације. « IX На предлог председника општине, — одбор је решио, да одборници г. г. Д-р Јован Ђурић, Мита Петровић, Мих. Јовановић, Коста Др. Ризнић и Димитрије Тадић, као одборски повереници са општинским судом саставе нројект буџета за 1900 год. и поднесу га одбору на решење. Од одређених одборника могу пуноважно тројица радити.

српскога господства I тако и за време Турака. 1 ) Зетски је Друм са Приморја полазио из три места : из Бара, Будве и Котора. Из Бара је ишао х^роз Сутормансхш Кланац и долином Црмнице, а из Будве и Котора данашњим путем преко Цетиња. Сви се ови путови састојали уједан главни у долини Мораче код Подгорице. 2 ) Предео, којим су ишли ови путови, данас је са свим го, а у средњем веку, па шта више, и све до XVII. в. беше покривен величанственим шумама. 3 ) Будва . 4 ) (Виз. ВобтојВа, Вобго[ха, Воихои«; у спом. Вн1на, Виђуа, Вис1уа, Вис1уа, Вис1па, Вис1по, сНк с1 х Вис1иа, схуИав В и (1иахх еп8Х8, Ео^Дккл-)

Ј ) У дубровачкнм књигама 8. Арг. 1335.. .. сцш<1 81 т теШеШе (Хоттиз гех ТЈп^апае регзопаШег сит вио ехегсНи т1;гауеп4 Ве^иит Кахјае е! уепегН иадие КисИпЈс и т. Моп. брес*. у. XIII. 356. — Дубровчани пашу миланским регентима 10 Окт. 1444. МоиПсћето а 1а УовЈга Ма^иШсепИа сег!с поуе!е ^иа!е ћауето ћауи4е рег 1а уја <1в УтеДгепо. соте а1 §оуегпа(оге Јапсћо раззо П Оаииђ10 сит §гап сор1а <Хе §еи(е а 24 (Је1 раза(о е1 ^иа1е ап(1о а1а уга (1е В и (П 8 1; а е( <Је Н апДо а11а у1а с1е Ухаћаг. Макуш. Спои. с. 81. ВпсПа1а је Рудник а Ухаћаг .е нероватно, покварено Јепћјагаг. 2 ) НзЈгааеи с. 88. 3) Јћ 4 ) 0 Бару је било говора, а о Котору говориће се доцније.

X По прочитању извештаја ужег одбора за процену имања у вароши Београду АБр. 8288 према закону о непосредној порези, — одбор је приступио претресу тога извештаја и изјавио мишљење, да имања у вароши Београду вреде од квадратног метра по улицама и то : 1. Авалској на Савинцу (пређе Змајевој) петдинара; ' 2. Аврамовој на Дунавском крају код нове Синагоге тридинара; 3. Валканској у Теразиском кварту (пређе Балканска и Пиварска) од Теразија до Тетова десет динара; 3. а Балканској у Теразиском кварту (пређе Балк. и Пиварска) од Тетова до Бајлона ' двадесет динара; 4. Банатској у дунавском крају (пређе Рибарска) четири динара; 5. Бачванској у дунавском крају (пре|е Митровичка) три динара; 6. Башшованској у палилулском кварту (пређе Баштованска) два динара; 7. Београцској (дели Савинац од Врачара) пређе Веоградској десет динара; 8. Бирчаниновоју врачарском кварту (пређе Сјеничка) осам динара; 9. Бисшричкој у кварту палилулском на хаџи Поповићевом имању педесет пара дин. 10. Богојављенској у кварту Варошком (пређе Богојавјављенска) тридесет и пет д. 11. Бокељској на Савинцу иза старог Споменика педесет пара дин. 12. Босанској у кварту Савском и Торазијском (пре:1»е Савамалска и Вазнесенска) десет динара; 13. Браничевској на Савинцу (пређе Бихлерова) три динара; 14. Бранковој у кварту Савамалском (пређе Господска) петнаест динара; 15. Бра&е Неди&а на Савинцу (пређе Костина) шест динара; 16. Варваринској на Савинцу (пређе Послужитељска) четири динара; 17. Вардарској на Савинцу (пређе без старог имена) три динара;

Будва се сномиње још у IX. в., као град који су 840. г. напали Маври. 1 ) У Средњем Веку Будва није била тако знаменита трговинска варош,јер су у близинп били Котор и Бар, већа и знатнија трговинска места. Тако у ХУ. в. спомиње се, да Будванци тргују вином, помалоизвозе пастрму ; али је град ипак био сиромашан и морао је довозити хране из Драча, ЈБеша и Скадра. 2 ) Помиње се 1351. г. да се у Будвн бавио цар Душан. 3 ) Будванцн су трговинским пословима одлазилиу Дубровник.В. Д. В. 3. септ. 1361. г. донусти једном Будванцу да може из Дубровника извести „аПсрха агпха е! аН^иа сауесха ранпогит." 4 ) Д. В. 29. Окт. 1361. прими једнога Будванца за свог суграђанина. 5 ) Исто су тако и Дубровчани одлазили у Будву. Г. 1359. Будванци беху опљачкали једну дубровачку лађу у свом пристаништу. 6 ) С тога се отворише ненрија!) Моп. 8рес4. у . VII. с. 342. (К. Порфирогенит). ?) Моп. 8рес(;. V. XXII. с. 2X2—213. 4 ) Моп. 8рес1. у . III. с. 84. Адезао 81а по!;о а ХиШ, соте 10 84ерћапо 1тега(;ог еззепсЈо Висћша 1П 1а §1ез1а (Је 8апс(а (Је1 6епе(;псе. *) Моп. 8рес4. V. XXVII. с. 117. 5) Јћ с. 134. 6 ) Моп. 8рес(;. V. XIII. с; 285—286. По овоме се може мислити да су Будванци, као год и њихови суседи Уцињани, били по мало гусари.