Београдске општинске новине

Број 43

— 171 -

Год. XVII

О Г Л А С Општина београдска, издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп право наплате таксе за вађење леда из река Саве и Дунава у своме атару. Лицитација ова држаће се у канцеларији економног одељења суда општинског на дан 13. тек. мца од 2 до 5 саги после подне. Кауција 600 динара у готову или у срп. држ. хартијама од вредносги. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско а празником од 9 до 11 сати пре подне и при лицитацији. Од стране Суда општине града Београда 7 Децембра 1899 год. АБр. 9169. у Београду.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^еву еснаФа димњичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно донустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара

б) за чишћење димњака простог 0 - 20 в) „ „ „ на два спрата 040 г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионица-

е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више 1 >'40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0'20 „ з) за исиаљивање димњака . . 1-50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од тинла . . . 0'20 п Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије) Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљењп, таксе ће наилатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разли&е издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је дана чишћење вршено. На полеђини признанице мора ,Ју бити одштампане таксе из члана 10. правила. Признанице морају бити снабдевене ориги налним потписом мајстора, кодотичном ре-ји у ону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА

За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарсви 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'25 д.

2. Од две или три собс са кухињом или већег дућана са магазом — —- — 0-70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г50 д За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — 1"— д.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Гробарина: Гроб за децу до десет година дин. 6 и дин одржање свега дин. 7' -. Гроб.за одрасле дин. 10 и 2 за одржање свега дин. 12'—. Мала зидана гробница дин. 550 и 10 дин. одржање свега дин. 500'—. Велика зидана гробница Ш реда дин. 983,52 и 15 дин. одржање свега дин. 998'52. Велика зидана гробница П реда дин. 1 (>84*32 и 15 дин. одржање свега дин. 1(>99*32. Велика зидана гробница I реда дин. 2000 и 15 дин. одржање свега дин. 2015*—. Ова такса плаћа се за гробове мале и велике за 10 година, а за гробнице за 50 година. Такса одржања плаћа се сваке године. Ко за пет година узастопце ову таксу не плати губи право на гроб, па био прост гроб или гробница. Положена такса пропада у корисг касе гробља, а гроб или гробница припада онштини. Такса одржања плаћа се потпуно, ма се гроб или гробница, у које било доба године, узео у службеност. II. Пражњене помијара и нужника: а) Од кубног метра — — - — 6'— д. б) Од акова — — — — — — 0.30 д.

бицлхн , хрдм -к скетаго Ахнмл ( .Лрхшд)". 1 ) Ја мислим, да ће ово „оу Моржнцлхћ," ире значити име места него ли име предела. Према овоме, данашња би се варошица Ариље звала у XIII. в. „Моравице" , па је, вероватно, данашње име добила од имена Св. Архилија. У XIV. в. у цркви Св. Архилија мирно је почивало тело честитог Урошића Немањића, младог сина краља Драгутина. 2 ) — У средини XVII. в. Ариље се помиње као опустошено место, 3 ) па, ипак, још у прошлом веку постоји „ архиљска митроиолија." 4 ) Код Брвеника се једни крак од овог друма одвајао, па је ишао у Павлицу долином Јошанице, у Козник, долином Треботинске Реке, у Крушевац. 5 ) У Павлици се налази једна стара црква и развалине некога старога града. 6 ) Код дан. Јошаничке Бање налазе се остаци римског купатила, 7 ) што сведочи да је онај крај Римљанима био колонизован.

!) Споменик III. с. 95., 100., 125., 130. — По Троношцу, Гласн. V. с. 37. Св. је Сава установио епископију „Во АахШи во ужичкои нахги." 2 ) Споменик III. с. 95., 98., 146.3 ) Чупић. Годишњ. к. IX. с. 22—23. 4 ) Споменик III. с. 108. в ) Чупић. Годишш. к. III. с. 38. 6 > Милићевић, Србија с. 713. ?) Јћ. с. 707. — В. Карић, Србија с. 720.

На ушћу Студенице од Ибарског Друма одвајао се пут у раскошну задужбину Стевана Немање, у манастир СтгЈденицу. 1 ) Из Студенице пут је ишао у Ариље, саставивши се горе на планини са путем из Брвеника. 2 ) — Код ушћа СтуденицеИбарски је Друм скретао у знаменито средњевековно тржиште Плану. Плана. Плана се налазила недалеко од Ибра, према ушћу реке Студенице. 8 ) У XIV. XV. в. Плана јо била знаменито рударско тржиште у пределу Копаоника. На њеном је тргу било много трговаца Дубровчана, који су закупљивали планске царине. 4 ) Дубровчани су, поред колоније, имали у Плани свога консула и католичку цркву. 5 ) Плана је пропала вероватно, у првом времену турске најезде и власти, јер се у споменипима после XV в.никако не спомиње. 6 ) Данас се, између Ковачевца и Међуречја, идући Јошаничкој Бањи, код старе Плане, виде многа запуштена окна старих пропалих рудника. 7 ) — Источно од

!) Чупић. Годишњ. к. III. с. 48. 2) Јћ- с. 38. 3 ) Нб^гаваеп с. 53. 4 ) Пуцић, Спом. к. II. с. 37., 74. — Споменик к. XI. с. 45. 6 ) (Шгавбеп с. 53. Јћ. 7 ) Милићевић, Србија с. 710—711.

Плане у Кивачима се такође ■ налазила једна дубровачка колонија. 1 ) Онде и данас постоји село Ковачи. 2 ) Из Плане је Ибарски Друм ишао у градпћ Жаглич. Маглич и Иознин. Маглич се налази у једном дивљем романтичном пределу, на једном високом чоту од Столова, који се премаИбру спуштавеома стрмо, а од главне је косе одвојен доста дубоким вештачким усеком (да би му се спречио приступ и с ове једине приступачне стране. 3 ) Судећи по идентичности конструкције Маглича и Смедеревског града А. Бује извео је, да је и Маглнч творевина XV. века. 4 ) Али Бује погрешиоје. По српским споменицима (Дан. Животима) Маглич се спомиње већ у првој половини XIV- в., за време архијепископовања Данила II. (Ј 325—1354. г.) (Наставиће се)

1) Нв^гаааеп с 53. 2 ) Секц. Ђен Карте Е. 7., 8. 3) Чупић. Год. к. III. с. 60. — Карић, Србија с. 717—718. — Милићевић, Србија с. 712. 4 ) Тиг^ше 1. II. с. 373.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник МИЛИЈА ЈОВАНОВИЂ