Београдске општинске новине

Број 43

— 173 -

Год. XVII

да се ово решење општ. суда одбаци с тим, да се цена лебу одредн за остале дане месеца новембра тек. год. т. ј. од 19 истог закључно према средњој цени жита додајући коеФицијенат бр. 9 и да тај коеФицијенат остане до даље одборске одлуке. VII По прочитању модбе Насте Ђ. Вучковић, овд. удове, и извештаја књиговодства ББр. 5250, Одбор је решио, да се Наста Ђ. Вучковић, уд,ова овд. ослободи плаћања интереса на дуг од саграђене калдрме и тротоара пред љенпм имањем у ЈГоминој улици и за одкопавање земље са иоменутог јој имања. Да се досадања сума, која је стављена на олужење интереса урачуна у отплату главнице и ресто исте наплати, а интерес по књигама расходује. VIII По прочитању молбе Тодора Томића, баштована и осталих сопственика имања, накојима су баштованџиниде АБр. 8632, одбор је изЈавио мишљење, да имања, на којима су баштованџинице вреде од квадратног метра по педесет пара дии. и да се у овоме ранија оцена од једнога динара по квадратном метру измени.

РЕДОВНИ САСТАНАК 25. Новембра 1899 г. Председавао вршиоц дужности нредседника, члан суда г. Стеван Ивковик. Присуствовао чдан суда г. Коста Симић. Од одборника били: Маханло С. Протић, Ђока Тошић, Млад. Николић, Јанаћ М. Јанковић, Васа Николић, Коста Др. Ризнић, Ј. Алкалај, 1)1'. Јов.'Бурић,И. Коздић, Дамјан Стојковић, Мих. Јовановић, Ђорђе Н. Соколовић, Коста М. Ђурић, Д. М. Ђорђевић, Д. Тадић, Н. Спасић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 17. новембра тек. год. и учињена је ова измена и допуна, пред решењем књ. бр. 654 да се умете став: Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 11. новембра тск. год. и примљен без измена. лазио у Пљевље, да се ту састане са Дубровачким Друмом. Дубровчани су, одлазећи у Брсково, ишли и Дубровачким Друмом до Пљеваља, па су одатле настављали караванско путовање споменутим друмом. — Ј.-но је полазио друм поред манастира Ђурђевих Сшубова у Беране, где се цепао у два крака: ЈГеви је ишао преко Србљака, па се у Кућишту спајао са друмом из Подгорице и одлазио у Пећ; десни је ишао кроз Васојевиће, долином Лима у Андријевицу. долином Перућице, преко Царина, испод Кучког Кома, у долину Цема. На И. је из Брскова одлазио друм поред града Вихора (који се спомиње у времену турске најезде на Српску Земљу), па одлазио у Трговиште и даље у Расу, а доцније, у турском времену, у Нови Пазар. Из долине Рашке главни Зетски (У!а <1е 2еп1;а) или Которски Друм долином Ибра силазио је на Мораву. Долином Ибра друм је ишао све по трагу римскога пута, чије одголићене остатке наш народ назива Краљевим Друмом (вероватно циљајући на негдашње српско краљевство.) 1 ) Тај стари друм није остављао долину Ибра. Његови се г ) Тај је стари друм испитивао А. Алексић, чији су књижевни радови неке хидротехничке вредности (у Географији и Историји обичан дилетан.чт). Алексић је путовао на чамцу од Рашке до Краљева. Види Чупић. Годишљ. к. III. с. 32.

II. По прочитању акта првост. суда за варош Београд АБр. 8675 и по прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 8730, 8775, 8795, 8866, којима се тражеуверења о владању и имовном стању извеснпх лица, и но прочитању акта кв. палилулског АБр. 8868 којим се тражи уверење само о владању Милана Симића, бив. управника општ. трошарине, — одбор је изјавио, да су му непознатп: Сава Рашковић, бив. служитељ инвалид. одељењамин. војног, Ранко Милићевић, писар инвалид. одељења мин. војног, СаваЂорђевић, калФа браварски, Милун Недовић, жандарм при управи в. Београда, и Мориц Штајнер, бив. лондинер у каФани код „Српске Круне", да је доброг владања, а сиротногимовногстања Таса Поповић, предавач гимнастичког друштва „Душан Силни"; да је Милан Симић, бив. управник ошпт. трошарине рђавог владања, јер је као управник општ. трошарине извршио у тој дужности разне злоупотребе. III. Вршиоц дужност председника износи одбору на мпшљење молбе Јована Ћурчића п Драгољуба Ђорђевића, наредника, писара VII. пуков. окр. команде, којима траже уверења о иородичном односу. По прочигању тихмолби СтБр. 2826, 3182, — одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима могу издати тражена уверења о породичном односу. IV. По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8420, 8421, 8456, 8495, о држаним лицитацијама за издавање под закуп и то: онштинског земљишта „стари сењак", општинског плаца у улици сарајевској, општинског нлаца код чесме Кнегиње Љубице, и онштинског плаца у кнез Милетиној улици испод опште државне болнице, — одбор је решио, да се држе поново лицитације за издавање под закуп ових општинских добара. V. По прочигању извештаја економног одељења АБр. 8637 о држаној лицитацији за издавање

трагови виде на више места, почевши од Брвеника па све до Јанока (код Краљева) где се внде последњи изданци. 1 ) За време Турака овај је друм у неколико избегавао Ибар: Од Брвеника је ишао преко Полумира и Тесаника, па на Ибар силазио код села Ушћа, а одатле преко огранака пл. Ђакова одлазио је у Краљево. 2 ) Овај је друм пролазио најпре кроз Жупу Дежевку , која се у XII—XIV. в. звала Пкноукга (виз. Шхсфа) 8 ) У XIII. в. по Св.СтеФанској Хрисовуљи, у овој се жупи налажаше село Дежево , 4 ) где се налажаху још и двори српског врховног краља Драгутина. Из Дежева друм је ишао у град Врвеник , о коме народ мисли даје творевина „Проклете Јерине." 5 ) У близини Брвеника на десној страни Градачке Реке, која се при ушћу зове Брвеницом, налазио се манастир Градац , 6 ) задужбина краљице Јслене чије је тело, по њеној смрти (8. Фебр. 1314.) пренето у овај манастир. 7 ) Данас од средњевековног града Брвеника постоје

!) Јћ. с. 33—34. 2 ) Јћ. с. 38., 52. 3 ) Споменик IV. с. 4., 17. 4 ) Јћ. с. 3., 4. б ) Милићевић, Кнеж. Србија с. 658. «) Јћ. с. 656—657. 7 ј Дан. Жив. с. 75., 91., 94.

под закуп општинског права наплате таксе за попашу на општинским утринама, — одбор је решио, да се држи друга лицитација за издавање под закуп овог општинског права. VI. По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8532 о држаној другој лицитацији за издавање под закуп плаца регулационог Фонда у Господар Јевремовој улици, и по прочитању понудеЈована К. Ђорђевића иизвештаја економног одељења АБр. 8681, — одбор је решио, да се плац регулационог Фонда у Господар Јевремовој улици изда под закуп Јовану К. Ђорђевићу за време од првог новембра 1899 год. па до првог новембра 1900 год. по годишњу закупну цену од шестдесет динара а под прописаним погодбама. ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ На знање. Председник оиштине београдске ирима свакога дана, сем недеље и празника од 11 до 12 часова пре подне.

БЛАГОД АРНОСТ Непознати добротвор сиротиње београдске Србин из Старе Србије, изволео је ово дана, када је хладноћа достигла врхунац своје јачине, послати суду овоме две стотине динара, да за тај новац купи дрва и разда их београдској сиротињи; а г. Јован Магалуца овд. раденик Фабрике мо нопола дувана појимајући тешкоћу службе, којуврше ноћни стражари, изволео јенадгн 6. тек. месеца дати на именапојнице ноћним стражарима у новцу двадесет динара. Суд општине београдске у име сиротиње београдске и поменутих својпх службеника овим изјављује најтоплију благодарност племенитим дародавцима. Од суда оиштине београдске 10 децембра 1899 године ЂВр. 6558 и А Вр 9301. Веоград.

романтичке руине на ушћу Градачке Реке у Ибар, мало ниже Павлице. 1 ) Брвеник је постојао још у XVII. в., јер га спомиње Хаџи-КалФа под именом: Первенек и Пирауник . 2 ) Такође се Брвеник спомиње у неколиким царским Ферманимаизпрошлог века. 3 ) Шта више помиње се још 1833. г., када је већ у велико био у развалинама. 4 ) У хатишериФу од 26. Окт. 1833. стоји: „Једна част Старог Влаха, узимајући у њу и једну част Н. Пазара, познату под именом Брвеника." 5 ) — Брвеник је са Магличем, као у Средњем Веку, тако и за време Турака бранио прелаз из Зан. Мораве у Н. Пазар. До последњег времена Турци су у њему држали малу посаду. 6 ) Из Брвеника је једна грана овог Ибарског Друма ишла у Градачку Реку, поред манастира Граца , преко реке Студенице пл. Боровника, у долину Моравице, у Ивањицу, Ариље и из Ариља у Пожегу. 1 ) Ариље. По српским летописима Свети је Сава установио епископију „оу Морл-

!) Милићевић, Србија с. 658. Чупић.—Годишњ. к. III. с. 31. Гласн. Х1Л. с. 105—107. Павлица у X. КалФе Палавиџа. Спом. XVIII. с. 79., 87. 2 ) Споменик XVIII. с. 79., 87. 3 ) Јастребов, Подаци с. 23., 30., 32., 35. *) Јћ. с. 34. — Споменик XVIII. 88 5 ) М. Иетровић, Финансије к. I. с. 285. в ) Чупић. Годишш. к. III. с. 31. ?) Јћ. с. 38.