Београдске општинске новине

Врој 43

- 172 —

Год. XVII

у војсци, и по чл. 14. закона о устројству војске казниће се трогодишњом службом у кадру, без обзира на задружно стање, а казниће се и старешине задруге са 300 динара, који регрута из своје задруге прикрива и не јави га суду, да се у регрутни списак уведе. Са младићем — регрутом — има да предстане суду и старешина задруге регрута, који има дати потребно обавештење суду о свом задружном стању. Они младићи, чији су претходни задругари одслужили свој рок у кадру, понеће собом војничке исправе својих претходних задругара, из којих ће се видети колико су у кадру служили, пошто се и то у регрутни списак ставити има. Од Суда Општине града Београда 0. В. Бр. 3422. 24. новембра 1899. год. Београд.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Новембра 1899. г. Предсецавао вршиоц дужноети преде едника општине, члан суда г. Стеван Ивковић ; присуствовао члан снда, г. Коста М. Снмић. Од одборника били: Ђорђе Н. Сжоловић, Трајко Стојковић, Богоје Јовановић, 'Бока Тошић, К. Н. Лазаревић, Коета Др. Ризнић, Н. Спаеић, Мита Петровић, ТриФун Ђорђевик, М. Штрбић, К. П. Михаиловић, Т>. Димитријевић, ВасаНиколић, Н. Петровић, Др. Стеван Марковић, Мих. Јовановић, Ј. Алкалај, С. Пајкић, И. Савчић, Јанаћ М. Јанковић, Голуб С. Јанић, Дамјан Стојковић, Др. Јован Ђурић. Мијаило Миловановић, Коета М. Ђурић, М. Ј. Божић, Ђ. Пантелић, Милов. Миленковић, Михаило С. Протић. I Вршиоц дужнооти председника саопштава одбору, да је указом Министарског Савета Његовог Величанства Краља од 13. ов. м. разрешен од дужносги председника општине, г. Никола Стевановић, бив. председник општине и да је претписом г. министра унутрашњих дела одређен он да врши дужност председника општине. Одбор је примио к знању ово саопштење вршиоца дужности председника. II По прочитању акта Управе вароши Београда и њених одељака АБр. 8520 и 8560 којима XIII. и XIV. в. био је веома жив транзит, јер су Дубровчани преко Брскова водили знамениту трговину са унутрашњим земљама Балканског Полуострва. Од тог трговинског промета српски су владаоци имали леп доходак. Краљ Милутин од брсковске царине приложи своме задужбини, манастиру Бањској годишње 200 перпера. 1 ) Дубровчани не само да су много похађали Брсково, него су у Брскову имали знатну колонију, која је била састављена из првих дубровачких Фамилија: Ваизс1аиа, Вос1§-по1о, Сг1е(1а, Сге1аШ, МагИшшш, Мепде, Росогепо, Ка^пша 2 ) По пропасти Брскова ове су се дубровачке Фамилије разишле у Призрен, Н. Брдо и др. места. 3 ) Дубровчани су у Брскову имали консулат,*) који је био најстарији консулат у Српској Земљи. 5 ) Као и по осталим знаменитим трговима у Српској Земљи Дубровчани су закупљивали царину и у Брскову. 0 ) !) Споменик IV. с. 9. СОт КрћСКОМ Н4 КСДКО ГОДИШТ1 ПфПфК. 2 ) НаЈгаазеп е. 67—70. Моп. 8рес(;. V. I с. 122., V. X. е. 94.; V. XIII. с. 24.; V. XXIX. с. 41., 307. — Пуцић, Спом. к. I. с. 27 — У дубр. књиг. 14. Ма<1. 1348. Мш. Соп8. ....ђе 8еп1)еп<1о Ис(;ега8 шегса(;опђи8 а<1 Магеп(ига, 1п Бппа јп Бгебсоа е(; јп РгЈ8(геп. Моп. 8рес(. V. XIII. с. 24., 303. 3 ) Н8(1 'а88РП с. 69—70. 4 ) Моп. 8рес(;. V. XXIX с. 102. 5 ) Н8(га88еп с. 69—70 6 ) Моп. Уреск. V. X. с. 62, 93 - 94. — 1лћ. ВеГ. 22. Јип. 1322. Мт. Соиз дио(1 8сгјђап(и1' ПЦеге ргесер(ог1е

се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Јован Шмит, ковач доброг владања и средњег имовног стања; да му је непознат Ђорђе Цакић, овд. слуга баштованџиски. III Вршиоц дужности председника износи одбору на мишљење молбу Милеве ж. Ђорђа Соколовића, предузимача овд. којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе СтБр. 3165, одбор је изјавио мишљење, да се Милеви ж. Ђорђа Соколовића овд. предузимача може дати уверење о породичном односу. IV Вршиоц дужности председника општине саопштава одбору претпис Управе града Београда од 16 новембра 1НУ9 г. Бр. 28381, АБр. 8648, којим је са разлога у истом, Управа вар. Београда, као надзорна власт, задржала од извршења закључену и потписану погодбу о општ. зајму између бив. нредседника општине г. Николе Д. Стевановића и г. Жилијана де Лакија, из Париза на дан 10. ов. м. Одборник г. Коста Др. Ризнић, објашњава одбору, шта је ужи одбор за проучавање нонуда за оишт. зајам у седници својој од !'. ов. м. одлучио и предлаже одбору да, пошто није доносио никакво деФинитивно решење о зајму, нити је бив. председника овластио да ову погодбу потпише, донесе решење, којим се од овог рада председника ограђује и скида сваку одговорност ако би је услед тога било. По саслушању овог претписа Управе града Београда, објашњења и предлога одборника г. Ризнића, а после говора вршиоца дужности председника, члана суда г. Косте Симића и одборника г.г. Н. Спасића, Милоша Савчића, Др. Јов. Ђу рића, Мите Петровића, Мих. Јовановића, Ђуре Пантелића. Мих. Миловановића, М. Ј. Божића, Одбор је решио, прима се к знању овај претпис Управе града Београда и објашњење и предлог одборника г. Ризнића, с тим да се ставе на дневни ред за одборску седницу, пошто се сва акта, која се на закључену и потписану погодбу односе, врате од државне власти, код које се сада налазе.

Брсково је у XIII. и XIV. в. било центар рудареке радње у Полимљу. Многа стара рудишта и топограФека имена: Рудница, Рудеш, Руда Брда, Рудени, Рудница, Рудопоље, Медено Гувно сведоче о негдашњој живој рударској радњи онога краја. 1 ) У Средњем Веку на гласу је било Брсковско сребро, „аг^епћт <1е Вгевзсоа." У XIII. и XIV. в. на брсковском тргу ковао се новац налик на млетачки, у доцније време са латинским натписом. Тихбрсковских динара, перпера и грошева 2 ) билоје и добрих и хрђавих, па су млет. и дубр. веће често издавали наредбе против хрђавих брсковских динара и утврђивали курс брсковској монети. 3 ) На брсковском је тргу била добро развијена златарска радња и међу златарима било је и самих Млечана онда најславнијих златара на свету. 4 )

ех раНе <1. сотШз е(, еоттишв гаи§иате АшЗгее <1е 8огсо <ЈШ ((епе( тегса(ит <1е Вге88соа. !) Чуп. Годинш.. XVIII. с. 112. (Један од лајичких књиж. радова попа М. Велимировића) 2) Ресиша <1е Вгебсиа <1е аг^еп(о ђопо, §го881 <1е Вгезсиа <1епагН, цгоззц урегрега ће Вгезсо, Вгезеоа. С. Љубић је разумео да „<1епагЦ <1е Вгезсо" знача „динари некога Брешка," а „урр. <1е Бгеасоа — урр. Зе ВгезсЈа."(?!) 3) Гласн. XXXIII. с. 233—236. — Нз(га8зеп с. 70. 1јиђ1с, Коус! с. XXIV,— Чуп. Год о. VI. с.18—20. Моп. 8рес(. V. I. с. 133., 239—240; V. XXIX. с. 21, 54, 55, 65., 66., 81. ^) Гласн. XXXVII. с. 211>. — Моа. 8рес(. V. I. 299. Млечани пишу краљу Милутину о неком златару Блажу, који је 16 г. радио у Брскову.

V По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8611 о држаној лицитацији за издавања под закуп месарница и пиљарских места са тезгама у великој згради на Цв. тргу, одбор је решио, да се месарница под бр. IV у великој згради на Цв. тргу изда под закуп за време од првог Јануара па до првог новембра 1900 год. Сими К. Наумовићу, овд. месару, по месечну закупну цену од осамдесет динара и десет пара дин. под прописаним погодбама; да се пиљарско места са тезгама у великој згради на Цв. тргу издаду под закуп за време од првог јануара па до првог новембра 1900 год. под пронисаним погодбама и то : пиљарско место с тезгом број II. Станку Милошевићу, пиљару, по месечну закупну цену од десет динара ; пиљарско место са тезгом под бр. III. Васи Брушковићу, пиљару, помесечну закупну цену од десет динара; пиљарско место са тезгом под бр. XVIII. Јоци Мраовићу, пиљару, по месечну закупну цену од седамнаест динара; пиљарско место са тезгом под бр. XIX. Милану Илићу, пиљару, по месечну закупну цену од двадесет динара. Да се за све остале месарнице и пиљарска места са тезгама, за које је сада добивена мања цена од старе, као и за сва пиљарска места са тезгама и оно без тезге, која нису издата а која се у овом извештају економног одељења помињу држи поново лицитација за издавање под закуп. VI Вршиоц дужности председника извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 15 новембра ове год. АБр. 8564, одлучио, да цена лебу за другу половину месеца новембра тек. год. т. ј. од 16 истог закључно бу 1 е двадесет и једна пара дин. но килограму, а леб да се продаје по двадесет пара дин. у тежини од 952 грама. Ну да је на то решење општ. суда изјав- . љена жалба од стране есна®а лебарског. По саслушању тога саопштења и по прочитању жалбе еснаФа лебарског,АБр 8634 одбор је већином гласова решио, Као знаменито трговачко место Брсково се одржало све до краја XIV. в. Још. Дек. 1399. Брсково се помиње као место које посећују Дубровчани. 1 ) У почетку XV. в. нагло опада и већ 1433. г. помиње као са свим напуштено место. 2 ) Данас постоје доста јасни трагови од старог брсковског трга и пута који је са приморја водио на брсковски трг. 3 ) У Брсково се стицале и неколике побочне гране од главних друмова. Тако, С. полазио је један друм из Брскова у Бијело Лоље , па је кроз Полимље одлазио уПријепоље, где се спајао са Дубровачким Друмом. У Средњем Веку, док беше у животу знаменити брсковски трг, Полимље није било изван живог трговинског саобраћаја. Вероватно да оно спада у најстарије српске рударске крајеве, где је почела прва рударска радња. 4 ) За доказ овога могао би се навести тај Факат, што је Брсково спадало у ред најгласовитијих српских рударских тргова. Када је, пак, Брсково опало и прешло у рушевине, у Полимљу се издиже Бијело - Поље са Никољ - Пазарем. 5 ) — СИ.-но из Брскова је један друм од1) Пуцић, Спом. к. I. с. 27. Н8(га88еп. с. 70, 3) Глас, .XXX. 4 ) Чупић. Годишњ. к. IV. с. 20—24. 6) Јћ.