Београдске општинске новине

Број 44

- 176 —

Год. XVII

Немају право гласа на општинском збору : 1. Они, који су осуђени због здочинства, докле своја права не поврате, или кад су лишени грађанске части, за време пресудом одређено, као и они који су осуђени због преступа или иступа, који човека бесчаете и јавни морал вређају, док не прође година дана од дана извршене казне. 2. Који се налазе под кривичним ислеђењем за дела под 1. наведена ; 3. Који су пали под стециште за време док стециште траје и док се не прогласе за невине; 4. Који су под полициским надзором; 5. Који дугују држави порезе више од онога полгођа у коме се збор држи (чл. 16. пом. зак.) Официри и војници стајаће војске не участвују у саветовању општ. збора (чл. 15. пом. зак). Збор ће се држати у згради општинеког еуда. Збор за бирање почиње у 8 сати изјутра а бирачи могу долазити па збор тога дана ради бирања од 8 сати пре иодне, па до 12 сати у подне и од 2 сата па до 5 сати по подне, у које ће време престати пуштање бирмча на биралиште, али ће се примити глас од свију оних који буду на биралиште, дошли до 5 еати но подне. Чим председник збора каже, да је збор започет, бирачи ће (њих двадесет наЈмање) изабрати из своје средине два лица за чланове бирачког одбора. Од одбора придати су у помоћ председнику збора г.г. Стојан Пајкић и Михаило Мидовановић одборници а њима за заменика г. Ђорђе Тошић заменик. Извештавајући о овоме грађане београдске, суд их општински позива да на збор дођу и испуне своју грађанску дужност. АБр. 9548. Од суда општине Београдске 17. Децетбра 1899 у Београду. ДЕЛОВОЂА, ПРЕДСЕДНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ, Мих. Ш. Марјанови-ћ| с. р. Мнтоније Пантови*1« у с. р.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Њ егово В еличанство Краљ Длек« вамдар милостиво благоизволео је преко Председника општине послати и ове године суду општинском 1500 динара, да се о Божићним празницима подели сиротињи београдској. Суд општине београдске у име своје сиротиње изјављује овим путемЊеговом Величанству најтоплију захвалност на овом ДраљЕвском поклону, 18. децембра 1899 г. Београд Председник опшхине београдске Антоније Пантовић с. р. Секретар Михаило М. Марјановић с. р.

ТРГОВИНШ ДЕНТРИ И ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИОАО КОСТА Н. КОСТИЋ ( НАСТАВАК) Настављач Данилових биограФија бележи за АЕ. Данила II., да је у Магличу подигао многе велике величанствене дворове, ћелије и у градској цркви Св. Ђорђа завео неке уредбе. 1 ) Под градом је била варош, јер се и данас у подграђу налазе трагови старога гробља. 2 ) Пред градом се налазио преко Ибра мост, коме је стена у води била природни стуб. 3 ) Маглич је, вероватно, имао ту задаћу да онемоћи непријатељу прелаз из Новог Пазара у долину Мораве. Маглич је са градићем Козником испод Жељина имао стратегиску вредност

!) Дан. Жив. с. 373. И Бк МћГЛИЧИ же грлди.... подлтм п()1;|;(),1С1чИмн-; ккздкнже н прочс кслше Кк Пр-ББћ1К4НН№ тоу СОуШТННМк. Н ТО^ К1» црккикн ск(т^4го Георкгнга кк гр4Д -в томк 34КОНК кожкстккншн оуткркдн 2 ) Чупић. Год. к. III. с. 60—62. 3) Јђ.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 25. Новембра 1899 г. Председавао вршиоц дужности председника, члан еуда г. Стеван Ивковић. Присуствовао члан суда г. Коста Симић. Од одборника били: Михаило С. Протић, Ђока Тошић, Млад. Николић, Јанаћ М. Јанковић, Иаса Пиколић, Коста Др. Ризнић, Ј. Алкалај, Бг. Јов. Ђурић, И. Козлић, Дамјан Стојковић, Мих. Јовановић, Ђорђе Н. Соколовић, КостаМ. Ђурић, Д. М. Ђорђевић, Д. Тадић, Н. Спаеић. (свршетак) VII. По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8682 о држаној лицитацији за издавање под закуп општинског права узимања и продавања цубока, одбор је решио, да се држи друга лицитација за издавање под закуп овог општинског права с тим да се у условима стави да закуп истог права има трајати једну годину дана. још у XVII. в. Хаџи-КалФа га спомиње као град и село (Кузник). 1 ) У турско аустриској кампањи од 1689. г. помињу се градићи КоапЈк и Ма^Пегсе. 2 ) МаркграФ Баденски рапортира да су вредни и јуначни Срби заузели Маглич и Козник . 3 ) У времену наше Револуције наши су стари у Кознику и Магличу држали посаде и страже мотриље. 4 ) Г. 1815. Радосав Јелачанин бранио је у Магличу прелаз Турцима из Новог Пазара у Краљево. 6 ) У једном српском државном акту од 1830 спомиње се Козник као „део Крушевца или крушевачког предела.'' 6 ) Од Маглича Друм је ишао ка ушћу Ибра. Код Јанока се виде последњи трагови тога друма. 7 ) Вероватно да се ту од овог друма одвајао пут преко Ибра у манастир Жичу (Жндкча), задужбину Првовенчаног Краља. Главни је Друм ишао на ушће Ибра, где се одвајао један пут у Градац (дан. Чачак). Краљево. Краљево се до пре кратког времена звало Карановац. У српским се споменицима Краљево никако не појављује, па се о старини Ј ) Споменик XVIII е. 63. 2 ) 01е ГгеЈтеч ТћеПпаћте с. 114. 3 ) Чупић. Год. к. VI. с. 148. 4 ) Милићевић, Србија е. 712. 6 ) Јћ. с. 675. — Поменик с. 204. °) М. Петровић, Финансије к. I. с. 237. 7 ) Чупић Год. к. III. с. 33—34.

"VIII Вршиоц дужности председника извештава одбор, да је суд решењем својим од 1н. нов. тек. г. АБр. 866^, а на основу одлуке одбора општинског, донесене у седници одбора, * држаној 17. нов. тек. г. АБр. 8564. одлучио, дацена лебу за остале дане месеца новембра тек. год. т. ј. од 19. истог закључно, буде двадесет и две паре дин. по кшгограму; а да се леб продаје по двадесет пара дин у тежини од 910 грама. По саслушању тога одбор је примио к знању ово решење општинског суда о одређеној цени лебу. IX По прочитању акта управе општинске трошарине АВр. 8611 односно наплате трошарине на соду и молби А. Фича и Саве СтеФановића, овд. содаџија приложених томе акту, — одбор је решио, да се содаџијама приликом наплате трошарине на соду признаје на растур овога места не може поуздано говорити. Ипак, судећи по пређашњем називу овога места, могло би се мислити да име Карановац има веза са саским рударским изразом Каггеп, па се може претпоставити, једино на основу те велике сличности, да је Краљево (Карановац) постојало још онда, кад је на Копаонику и Руднику било Саса. Од Саса је, ваљда, Краљево добило пређашње своје име. — У турско-аустриским ратовима прошлогавека Краљево се помиње. 1 ) За Карађорђеве владавине, за неко време мирнијих односа са Турском српска је марва гоњена у Нови Пазар Ибарским Друмом преко Краљева. 2 ) Чачан. Чачак се у Средњем Веку називао Градац , као што се и митрополија и црква у Чачку звала градачком. 3 ) У српској се старој геограФији разликују два Граца. Један је Градац био више Брвеника на десној страни Градачке Реке, у дан. селу Грацу. Овај се Градац, са задужбином краљице Јелене, називао просто Грддкцк. 4 ) Други је Градац био дан. Чачак, који се за разлику од првога Граца звао ГрлдкЦк при р-кци Мордк-к, Градкцкотк дкл СТЛКП4 прм р-кц-к Мордки, мордкски Грлдкцк.Л У њему је жупан Страцимир подигао себи

!) Милићевић, Србија с. 679. — Карић, Србија с. 713, 2 ) Деловодни Протокол Кара-Ђорђа 3 ) Гласник к. Х1Л. с. 353—356. 4) Дан. Жив. с. 76., 91., 94., 98. 5 ) Споменик III. с. 24., 100., 124.