Београдске општинске новине

Број 44

— 177 -

Год. ХУ1г

петнаест процента од сто, и да им се трошарина не наплаћује на ону соду у сиФонима, који приликом пунења прскају и који се разношењем по вароши разбију, а да содаџије будудужне одустати од жалбе коју су поднели г. министру Финансија. X По прочитању извештајауправе општ. трошарине АБр. 8581. односно наплате трошарине на млеко одбор је решио, да се млекарима приликом наплате трошарине на млеко не признаје никакав проценат на растур, пошто то није предвиђено, правилима о општинској трошарини нити о томе постоји какво раније решење суда и одбора општинског. XI Вршиоц дужности председника износи одбору на мишљење молбу Јована Дилбера аиот. овд. којом тражи, да се ослободи давања коморе. По прочитању те молбе ОВБр. 2872 одбор је изјавио мишљење, да се Јован Дилбер, апотекар овд. према садашњем његовом имовном стању, може ослободити давања коморе, с тим да суд општински предложи одбору лице, које ће давати комору, коју би Дилбер имао давати. XII По прочитању жалбе Пере А. Јовановића тргов. овд. противу разреза коморе, којом је оптерећен и по прочитању акта команданта VII. пуковске окр. команде ОВБр. 3502, — одбор је изјавио мишљење, да се Пера А. Јовановић, овд. трг. према садањем његовом имо,вном стању, може оптеретити једном воловском комором. XIII Вршиоц дужности председника износу одбору на решење молбу Браће Нурића,којом траже, даим сепродужи закуп једног општ. дућана ; који су под закуп држали, а коме је закупу истекао рок 1. нов. ове год. ако не до 1 Маја а оно до 1. Јануара 1900 год., с тим да за време иродуженог закупа плаћају сто динара месечно у место осамдесет и три дин. колико су раније месечно плаћали. задужбину цркву Св. Богородици.) 1 У ХУ. в.у Грацу је била митрополија, коју Деспот "Бурађ обдари неким селима око Рудника. 2 ) -— Не може се утврдити, када је ишчезло старо име Градац. Г. Милићевић, који има обичај да запише све што чује и види, забележио је једну безначајну народну причицу о постанку имена Чачак. 3 ) Вероватно да је Чачак добио дан. име у Новом Веку и то пре XVII. в. Путописац Еј (Науез г. 1621.) спомиње стари градић 2ааас. 4 ) Хаџи-КалФа назива Чачак — Џаџка . б ) У турско-аустриским ратовањима прошлог века Чачак (Сгахас) се спомиње. 0 ) Он је, по изшветају царског комесара гроФа Најперга, 1718. г. био напуштен и Аустријанци никога живога у њему не нађоше. 7 ) У скоро се разбегло становништво врати на своја огњишта, па се Чачак под Аустријанцима (1718—1739 г.) подиже и постаде главним местом истоимена дистрикта. 8 )

!) Ј1). — У једној повољи Стевана Ирвовенчаног СК1ТЛ К0Г0Р0ДИЦ4 ГрЈДКЧкСКЈ. Моп. 8егђ. с. 14.И народни песник зна да је „Страцимирова" вадужбина била на Морави. Вук Пјесме IV. с. 315. 2 ) Споменик к. III. §. 5. с. 5— 6. 3 ) Србија с, 6Р6. 4) Ка<1 к. СХХ1У. с. 80. 5 ) Споменик XVIII. с. 63., 68. 6 ) Чупић. Годишњ. к. VIII. с. 290. ') М. Петровић, Финансије к. I. е. 40. 8 ) Споменик XVIII. с. 102.

По саслушању те молбе АБр. 8743 одбор је решио, да се ова молба одбаци и остане ири раније донесеним решењима по овој ствари. XIV По прочитању молбе Косте П. Вуковића месара овд. и по прочитању мишљења економног одељења АБр. 8781, — одбор је решио, да се Кости II. Вуковићу месару овд. изда под под закуп општинска месарница под бр. III. у великој згради на Цветном тргу за време од 1. Јануара па до првог новембра 1900 године по месечну закупну цену од сто динара под прописаним погодбама. XV Вршиоц дужности председника износи одборунарешење молбу Милеве К. Јорговић, удове овд. којом тражи, да јој општина уступи бесплатдо десет до дванаесет школских клупа, општипи непотребних, да их употреби у своме заводу за васнитавање и изучавање женских радова, који намерава отворити за палилулски крај. По прочигању те молбе и извештаја економног оделења АБр 8744, — одбор је одлучио, да се Милеви К. Јорговић, удови овд. а за потребу њеног завода за васпитавање и изучавање женских радова, који намерава отворити запалилулски крај, бесплатно уступи десет до дванаест школских општ. клупа, које општини нису потребне. XVI По прочитању акта управника сталног проФијант слагалишта дунавске дивизије ББр. 5367, — одбор је решио, да се Управи војног парног млина и пекарнице исплати петнаест динара и двадесет и девет пара дин. колико стају пробе, које је комисија за проучавање питања о одређивању цене лебу извршила на дан 21 и 23 окт. тек. год. у војном парном млину и пекарници. Исто тако да се исплати ранији рачун од тридесет динара, колико је стала проба коју је у томе заводу извршила ранија комисија за одређивање цене лебу.

Прешавши Мораву мало више Иброва ушћа, код Камиџоре , Ибарски је Друм улазио у Гружу. Код Камиџоре се одвајао један пут у Чачак, а други у Крушевац. За одбрану ове лепезасте гране путова служило је утврђење Камиџора. 1 ) ■ Идући Гружом друм је одлазио у градове Честин и Борач , а одавде у Рудник и поред Островице одлазио у Београд, где се свршавао овај друм из Котора. Честин и Борач.(У спом. Вогаго, Вог сћ, Коркчк, Корчк, Корлчк). — Од Честина, српског средњевековног градића, данас постоје неке руине на левој етрани Груже код села Честина. 2 ) Борач се налазио на десној страни Груже, СЗ. од Честина. 8 ) Борач се спомиње још у почетку XIII. в. И жупа око града називаше се истим именом. Ту жупу Борач Стеван Првовенчани „приложи под област манастира Жиче." 4 ) У граду Борчу се врло радо бавио Деспот Стеван и Дубровчанима издавао трговинске повеље. 5 ) Борач је, вероватно, прешао у рушевине у XV. в., када су га Турци заузели г. 1438. 6 ) Временом се у подграђима Ј ) Чунић. Годишн.. к. III. с. 33—34. 2 ) Милићевић, Србија с. 230. — Карић, Србијас. 721. 3) Ј1). — Јћ. 4 ) Моп. 8егћ. е 13. б ) Јћ. §§ 195—196, 251—252. с. 205—209., 266—272. в ) Споменик III. с. 133., 140., 149., 155.

Оба ова издатка да падну на терет буџет. партије на непредвиђене потребе. XVII По прочитању акта Саве Мајсторовића трг. СБр. 12427, — одбор је решио, да се Сави Мајсторовићу трг. врати сто шестдесет динара колико је од њега наплаћено на име дуга од саграђене калдрме пред његовим имањем у улици бунарској, са 6°| 0 интереса од 19 децембра 1897 као дана поднесене тужбе па до исплате, и да му се плати две стотине двадесет динара на име досуђеног трошка као и утрошена такса по том спору на које је плаћање ошнтина београдска осуђена пресудом суда општ. велико - селске, као одређеног — од 25. Јуна 1899 год. № 820. XVIII По прочитању молбе Милорада Карамарковића трг. из Пожаревца ГБр. 2979, којом тражи да му општина београдска исплати 783,93 динара на име вредносги некаквих шлисова, лајсни и других ситпих делова, а сем тога нуди општини да јој прода две своје локомотиве по цену од 5000 дин. од комада, одбор је решио, да се ова понуда Милорада Карамарковића за продају општини ових локомотива одбаци, а да се овај предмет упути општ. правозаступнику на мишљење односно умесности или неумесностн тражења Карамарковићевог, да му општина београдска плати 783,93 динара. XIX. На предлог суда ГБр. 2990, — одбор је решио, да се из овогодишњег остатка одобрених кредита: за насипање и израду макадама у Богојављенској улици од Национала до царинарнице у 30 000 дин. и на калдрмисање једног дела Житног трга у 5000 дин. који се кредити имају утрошити из вишка овогодишњих прихода трошаринских а показати у рачуну расхода за ову 1899 год. као издатак ван буџета, према ре-

развише села под истим именом. У аустроугарским дистриктним списковима прошлога века спомињу се у крагујевачком дистрикту села Борач и Чесшин. 1 ) Од друма кроз Гружу код Честина одвајао се у новије време пут у Крагујевац и даље у Баточину, где се овај друм из Груже састајао са Цариградски Друмом. Крагујевац. У српским се споменицима Крагујевац никако не спомиње и биће да је Крагујевац насеље новијег порекла, из турског времена. Први га спомиње турски геограФ Хаџи-КалФа 2 ) и према томе тек се од XVII. в. може о њему говорити. Када га Аустријанци 1718. г. % заузеше, његов предео беше пуст. Од његових 74 села, 56 беше напуштених. 3 ) Под Аустријанцима у прошлом веку Крагујевац беше знатно место. 4 ) У нашој народној револуцији Крагујевац се истиче као важно место. Још већма се његова важност подиже, када у његовој тишини столоваше кнез Милош Обреновић Велики. !) Споменик XVIII. с 104. 2 ) Јћ. с. 68 70. Карађофча — У једном турском годишњаку од 1855. г. Кага^оиуНсћа. ^јдиеапе!, ^оуа^е 4. I. с. 112. — У Буја Кгадгоп&зсЈш, Тигцше 1. I; с 108; 1. II. с. 358—359.: КеспеП I. I. с. 170 — Вук мисли да име Крагујевад долази од речи крагуј. Вук, Цјесме к. IV. с. XXXVIII. 3 ) М. Петровић; Финансије к. I. с. 40. <) Споменик XVIII. с. 104.