Београдске општинске новине

Бро ј 45

— 182 -

Год. XVII

осам хиљада килограма купуса, осам хиљада килограма кромпира и две хиљаде килограма црна лука, штојесве набавила за исхрану нојника поменутог пука. X По покренутомпитању од стране управе општ. трошарина, како да се поступа сходно смислу чл. 29. зак. о набавама војних потреба, који ступа у живот 1. јануара 1900 год. без штете по општинске интересе и да би се избегао сваки неспоразум који би могао наступити између трошаринских органа и војних власти шш набављача војних потреба ; на предлог председника општине, — одбор је одлучио, да члан суда и заступник управника општ. трошариие г. Коста Симић са одборницима г.г. Костом Др. Ризнићем, Митом Петровићем и Мих. , Јовановићем образује ужи одбор за проучење овога питања и пропишу потребан правилник за извршење поменутог зак. прописа па прописани правилник са њиховим извештајем да се поднесе одбору на решење. XI Председник износи одбору на мишљење молбу Уроша Стевановића, бив. бакалина, којом тражи да му се смањи комора од два вола са колима на једног товарног коња, са разлога што вели да је према другима неправедно оптерећен по имовном стању. По прочитању те молбе и извештаја војног одељења АБр. 8941, — одбор је изјавио мишљење да молилац СтеФановић остане и даље у обавези давања коморе у два вола са колима, према садањем његовом имовном стању и непосредиој порези коју сада плаћа а с обзиром: на приход од имања као сигуран, на који му је непосредна пореза разрезана, околности у којима живи јер нема никакве нејачи на издржању или старању, какав је случај код већине даваоца коморе, као и с обзиром на ту околност што не даје војника.

ХП По прочитању жалбе Савке Дмитрићевић удове овд. изјављене УП. пуков. окр. команди на разрез коморе којом је оптерећена; акта УП. пуков. окр. команде и акта краљ. срп. команде дунав. дивизијске области ОВБр. 3390, — одбор је изјавио мишљење, да је Савка Дмитрићевић удова овд. праведнооптерећенакомором према осталим даваоцима исте. То своје мишљење одбор заснива на следећим разлозима: 1. Што су приходи жалитељке на које је порезом оптерећена потпуно сигурни. 2. Шго жалитељка има имање са зградом на Теразијама до зграде, у којој су канцеларије мин. правде, на које је ослобођена порезе, док то имање може доносити годишње знатан приход. (Свршиће се)

С Т Е Ч А Ј Општини београдској потребују два лекара. Позивају се они лекари који желе ова места заузети, да се до '28. децембра тек. год. са својим документима обрате општинском суду. Плата је буџетом одређена у 2250 динара годишње. Првенство имају они који су родом из Србије и српски поданици. Од Суда општине вароши Београда 18. децембра 1899 г. АБр. 9578.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре ^еву еснаФа димњичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака.

Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два спрата 040 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0-40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1-— п е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више (Ј '40 „ ж) за чишћеље Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0 - 20 „ з) за испал.ивање димњака . 1 -50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0 - 20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и когје даначишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. прађила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном реону занат упражњава.

ску Клисуру. Да је овај део пута ишао поред села Мачковца и тиме мало оступао од дан. пута уз Плочну и Малу Реку низ Козницу служи нам за доказ једна вест АЕ. Данила П. Он, на име, прича, да се сремски краљ Драгутин, потиснут од Дрмана и Куделина, састао у месту Мачковцу у Расинској Жупи са братом краљем Милутином који је долазио из долине Рашке. 1 ) Ван сваке сумње то је место дан. село Мачковац. 2 ) Тако, дакле, пут је ишао поред места Мачковца у град Козник, од кога данас постоје развалине на једном чоту 963 м.) обухваћеном Козницом и Расином. 3 ) На развалинама се шире села Град и Грађани.*) Из Козника јепут ишао у дан. Александровац и долином Треботинске Реке или Пепељуше у Крушевац. 2. Ф. Петанчићу Доњи Пуш води од Београда ка месту ЕвГегтса и ман. Раваници, па силази на Мораву и иде у Крушевац. Бг. Матковић о овоме има две конјектуре: Петанчићева (Мегтса или ће бити макишка Осшружница или град Осшровица. У првом мује случају онај Петанчићев манастир, манастир Раковица, а у

1) Дан. Жив. с. 115-116. 2 ) К. Н. Костић и Ф. Ар. Отанојевић, Краљ СтеФан Драгутин (рад из 1897. г.) Београд 1899. с. 143 —144. 3 ) Секц. Т>ен. Карте Е7 Трстеник. — Карта 1)г. Цвијића. — Милићевић, Србија с. 712 4 ) Секц. Ђен. Карте Е7 Трстеник.

другом: Раваница. Петанчић на целом том нуту до Крушевца наводи само та два меета, на је тешко одредити која су то два места; али, ипак ја мислим да се јецно може поуздано претпоставити. Наша Остружница (и у Босни се налази једна Остружница) не помиње се у старијим споменицима, као и ман. Раковица. Град Острвица имао је у XV. в. знатан историски значај. Летописи га помињу, и један га назива „Острћбницн ." Овај је назив веома сличан Петанчићеву називу ОвГегтса или ОвГетпса. Истина летописи помињу, да је Островица „расипана" око средине XV. в.; али се може мислити даје слава неприступачног града Островнице трајала и у XVI. в. и да је Петанчић мислио на град Островицу. На Руднику има неколико старијих манастира (Вољавча, Благовештење, Враћевшница) и природно је узети, да је Петанчић један од ових рудничких манастира назвао гласовитим именом Раванице. За тим и сам Петанчић бележи да пут силази на Мораву. Према томе, овај Петанчићев Доњи Пут до Мораве подударао би се са ниским друмом из Београда преко Рудника, низ Гружу. Од ушћа Груже ишао је левом обалом Мораве, па је на броду преко Јасике ишао у Крушевац.

IV. Трговински Друм из Котора у Пљевље, Ваљево и Београд Почетак овога друма био је Грац Котор, по коме се друм називао Которским (V1 а С а1;аг х). 1 ) Иотор. (Рим. АсгиУ1ПШ, виз. Дехатгра, Аехагора; у спом. Веса1агит, СаМагиш, Са1;аго, Сћа1:аго, Са1;ћагит, Еса^агит, Саиаго, Са1;ћаго, Ка1;ћагит, Ка1;агит, Сћа1;агит, Са1;агго, СаМега, Сћа1;1;ћаго, Сас1;агит, Сас1;аго, Сар1;агит, сШ& <П Саиаго, с1у11;а8 Са1ћапеп818; Которћ..) 21 ) Котор је био најзнатнији град у српском приморју после Дубровника. Он беше у правом смислу Град (ст!;а8, сШк, сИб) са својим градским привилегијама, статутом, уредбама, кнезом. Па не само као једна политичка чињеница него и као знаменита трговинска варош истицао се Град Котор. Он је много конкурисао Дубровчанима ПО Српској Земљи. (Наставиће се)

!) Моп. 8рес1 V. XXIX. с. 42. 2 ) К. Порфирогениту, име Когор значи : ета/шуеуоу (%ас) тсетсХтЈуЈхеуоу (стешшен и пробијен.) Још ПорФ. бележи ва Котор, да је опкољен тако високим планинама, да се лети сунце види само кад јс „насред" веба, а вими никако. Моп 8рес4. V. УП. с. 342., 344., 347.,403. Знаменито је да и Соранцов путописац примећује, да се у Котору вбог високих планина сунце не види пола године. Ка(Ј к. СХХ1У с. 54. — Бује, Тигчше *. I. с. 8., навива Котор Ко1ож. — Народни песник спомин.е град Скатар. Вукје то објаснио да је Котор. Пјесме к. П. с. 569., 560—562.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штшпарија Д. Джмжтријевић*.

Уредник МИЛИЈА ЈОВАНОВИЂ