Београдске општинске новине

Број 4

— 14 -

Год. XVIII

динара

Плац у Ратарској улици .

250-—

Табак Ибраимов Чаир

1091--

Леденица на Дунаву . .

120-—

Кућа у Скадарској ул. —

бив. Голдштајнова . .

908-50

Од разних плацева, регу-

лациЈа

100'—

б.

Од продаје плацева . .

50000'—

III. БУЏЕТ НОВОГ ГРОБЉА а, Од гробова и гробница: 1. Од гробова великих и малих 300002. Од гробова великих . . 3000'3. Од гробова малих . . . 1500'4. Од обновљеног турнуса . 800'б, Од такса гробљанских : 5. За чуварину и одржање чистоће 7000'6. За отварање гробница и пренос мртваца .... 300 - 7. Наплата дуга из ранијих година 3008. Од Јеврејске мојсејевачке општине — Ешкенази за одржање нарка . . . 500'IV. БУЏЕТ ТРОШАРИНЕ ОПШТИНСКЕ I. ВоЛе и вариво : 1. Воће, вариво, зелен, семе и т. д 96000'2. Кромпир, патлиџан, лук црни и бео 225003. Лубенице и диње . . . 72004. Сено 63505. Грис и гершла .... 500- П. Дрво и израда од дрвеша : 6. Дрво за горнво без разлике 42000 - 7. Грађа као: даске, греде, летве и т. д 8000 - 8. Дрво за даљуг прераду у пола израђено .... 50-—-

динара 9. Грађевин. материјал израђен 12000- Ш. Животиње и ироизвод од живошиња: ] 0. Свиње дебеле и мршаве преко 15 килограма . . 6500 - 11. Прасадн до 15. килограма 400012. Овце, козе, овнови, јарци, јарад и јагњад .... 15000- 13. Зечеви 50014. Јелени, срне, кошуте, дивље свиње и млад 5015. Перната ситна живина . 3600016. Перната крупна живина . 12000'17. Рибе свеже 400018. Рибе у саламури — сушене и т. д 50019. Месо, сланина, сало сирово и усољено . . . . . 650020. Месо, сланина, осушено, непрерађено 350021. Млеко и павлака од млека 8500022. Јаја 8000 - IV. Јесшива и брашненице: 23. Колачи, тарана, макароне, Фиде и т. д 170024. Васкити 5025. Све израде од шећера и врсте јужног воћа . . .. 1500 - 26. Конзерве од меса, рибе, рака, пужева, шкољака, и т. д 2500 27. Сардине у кутијама без разлике 80028. Сир, као страхино, рокФор, горгонзола, ементалер итд. 1300'29. Скоруп, масло топљено и овче 2500- 30. Масло бутер 500V. Алкохолна и сииритуозна миКа: 31. Вино обично у бурадима 94000 - 32. Вино у Флашама без разлике, фино 90033. Ракија до 10 гради . . 116000Из Габеле је друм ишао у Благај левом Неретвином обалом, поред ман. Жишомишљи%а, према коме беше сред. век. град Крушевац. Благај. 1 ) Благај је постојао још у X. в., јер га ПорФирогенит спомиње као та Ђочх, главни хумски град. 2 ) Он је тада био престоница Мих. Вишевића. 3 ) У ХУ. в. беше у баштини војводе Сандаља а за тим престоница X. Степана. 4 ) У подграђу на Буни беше царинарница. 5 ) Благај се и као насеље и као кастео спомиње и у XVI., 6 ) и XVII. 7 ) па и у прошломвеку. 8 )У старинскомградићу Турци су слагали убојни материјал спремљен за

динара

34.

Ракија до 15 гради

18000-—

35.

Ракија преко 15 гради .

32000--

36.

Ликери и коњак без

раз-

лике

. .

2500-—

37.

Пиво у бурадима и

Фла-

шама

. ,

220000-—

38.

Сирће без разлике .

. .

200-—

39.

Есенције без разлике

3500- —

40.

Минералне воде без

раз-

лике

5000-—

VI. Камен: 41. Камени угаљ без разлике 13000'42. Камен мрамор у пола израђен 100'43. Камен мрамор углађен, палиран 2000'VII. Гвож(је и сшакло: 44. Гвоздене греде (трегери) и стубови ....... 400045. Стакло за прозоре . . . 2500\ Ш. Колонијални и јужни ироизводи: 46. Лимунови, поморанџе, китре, нарови и т. д. . . 1350047. Све осгало јужно воће, као ананас и т. д. . . . 30'48. Бадем у кори и без, суво грожђе, урме, кестени итд. 200049. Прости зачинци као: ананас, бадијан, бибер и т. д. 250050. Бољи зачинци као: мушкатли, орашчићи и т. д. 1800"51. Најбољи зачинци као: ванила, шафран и т. д. . . 25052. КаФа без разлике . . . 11000'53. Сурогат каФе (цигура) . 1000'54. Чоколада без разлике . . 1200' 55. Шећер без разлике . . 18000'56. Пиринач без разлике . . 11000'IX. Разно: 57. Хидраулички креч, гипс, цемент и креч обичан . . 11000--

они доношаху на габелски трг двојаку со: црвену и црвенкасту и беху се Турцима обвезали даће увек иматидовољно соли за људе из њихова царства, који су у великом броју долазили по со у Габелу. 1 ) По једном опису херцеговачког санџаката (старијем од X. КалФина списа) 2 ) и по релацији с. А. Гргичевића (1626. г.,) 3 ) Габела беше и у XVII. в. знаменито трговинско место са многим дубровачким соним магацинима. Капетан, кадија и тржни надзорник становаху у Сед-Исламу и управљаху овим емпоријумом. 4 ) Габела је пропала, вероватно, на раздобљу XVII. и ХУШ. в., када око ње ратоваху Турци и Млечани. 8 ) По српским летописним записима Млечани отеше Габелу од Турака 15. Јун. 1693. г.; али је Турци 21. Фебр. 1716. опет себи повратише. 6 ) Због ових размирица и нездраве климе Габела је 1718. г. била пуста; њени се становници разиђоше у оближња места или у Мостар. 7 )

1) Каа к. БХП. с. 61-62. (Шепер.) 2 ) 81аппе к. XIV. с. 175—176. „6а1>е11а... <1а 1>тап(;е 80110 1е сазе Ле тегсап!! е Н та^агепј <Ц »аН <П Ка§иве1 е 1иосо тегсапШе. 3) 84агте к. ХУП. с. 147. 4 ) Споменик ХУШ. с. 91. — 81;агте к. XIV. с. 175. I 5 ) Ка(! к. 1ЛУ. с. 109—111. — 81аппе к. XV. с. 62. е ) Споменик Ш. е. 204—205. 7 ) Кбшв- Ва1таМеп 4. II. с. 174. (1718.)

1) Јукић, Р оуј . Воапе, с. 55., бележи да народ зове по X. Степану Благај и Херцеговином. У осталом назив Херцеговина јавља се при крају XV. в. упоредо са старим навивом: Сће1то $еп Егсге^оута М. 8рес1;. v. XXIII. с. 560. — Бује, Т шчј . II. с. 378, доводи име Благај од глаголч благовати (Меп ујуге) аОрбинић, Ј1 Ке§по с. 384. од благо (Њеааигиз.) 3 ) М. 8рес1. v. УП. с. 407., 415. 3 ) К1а1с, Р. Воапе с. 94. 4 ) X. Степан 25. Нов. 14?8. г. из свог „саз(;1'о В1а§а1" пише милан. војводи Фр. Сфорци Мак. Спом. о. 116. 5 ) Нб1 ;га8веп с. 78. 6 ) Тћешег, М. 81ау. Мег. 1. П. с. 75. 7 ) 81аг. к. XIV. с. 176. -~ Спом. ХУШ. с. 90. 8 ) Дучић, Књ. рад. к. I с. 74—75. Запио у Житомншљићу од 25. Окт. 1756. „и оталент, 8 штр8 диже се орД1Н 8 проклети Благаи."

отпор Ц. Гори или устаницима. 1 ) У подграђу беше незнатна варопшца. 2 ) Из Благаја Друм је ишао у Мостар. Мостар.') У Ср. В. на овом месту налазио се мост за прелаз каравана. При крају Х^. в. око овог моста јавља се насеље звано: Мосш, МосшиКи, Мосшар, Мосшари, Моб1;аг, Моб1;аго. 4 ) Мисли се да мостарски мост, интересантна архитектонска творевина на једном своду, није римска грађевина, него да је из XVI. в. Ово се узима према X. КалФином прпчању о постанку моста. Турпи, по освојењу Херцегових земаља, нађоше у Мостару преко Неретве један трошан дрвен мост на ланцима и становништво је са страхом прелазнло преко тог дрвеног моста. Најзад, на молбу Мостараца, султан Сулејман посла архитекту Синана, да им подигне камени мост; али се Синан не смеде подухватати ове опасне грађевине. Тадасе један столар из Мостара подухвати и начини једносводни мост, „дело вештачко, које ће запрепастити све мајсторена свету." X. КалФа бележи да је мост подигнут 1566., а то се потврђује и неким записом на мосту. 5 ) — Ја сумњам да је мост у Мостару

') Коак. 51и<1. с. 129. 2 ) Јћ. — Бошњ. Р. Воапе с. 55. — Воие, Кес. 1. II. с. 210. 3 ) У нар. песмама Камени Мостар. Вук. Пјесме к. Ш. с. 458.; IV. с. 223., 408., 429. 4 ) На^газзеи с. 79 80. б ) Споменик Х^Ш. с. 91.