Београдске општинске новине

Број 4

- 15 —

Год. XVIII

ДИНАРА

58.

Зејтин за јело без разлике

9000-—

59.

Маст свињска, гушчија

и т. д

2000-—

60.

Свеће стеарин, параФ. и

церез

2500-—

61.

Лимунада и сода

17000- —

62.

Дрвен материјал на колима

1200- —

63.

Од кола празних, товар. и

Фијакер. кола ....

56000-—

64.

Од товарног коња . .

3500-—

X. Лежарина.

65.

Од лежарине

6000-—

66.

Од казне по уговору за

хрђаво осветљење вароши

6000- —

РАСХОДИ

А. ОПШТИНСКИ

РЕДОБНИ РАСХОДИ:

I. Плате

а. Часнишшво

Председник . . . . .

10000-—

2 члана суда по 4000

8000-—

3 кметовска помоћника по

3000

9000-—

б. Особљу управном и судском:

1. Уиравном:

Деловођ одбора ....

4000-—

Правозаступник ....

3600-—

Архивар административни

1800-—

Експедитор

1200-—

2. Судском:

Секретар суда ....

2000-—

Пријавник

2000-—

10.

Архивар суда ....

1800- —

11.

Писар за ситнице .

1440-—

12.

Протоколиста и регистра-

тор

1500-—

13.

Практикант

960-—

3. Извршном и деиозишном: 14. 10 извршитеља, по 1200 дин. и 2°| 0 тантијеме . . 15000'турска творевина из простог разлога, што Турци не грађаху таквих знаменитих грађевина. X. КадФина белешка није савремена; изгдеда даје то само турска верзија о постанку моста. Запис је могао бити ФалсиФиковаи 111 тадогет »топат потт18 1:агс1С1. Без сумње, тај је лажни запис видео X. КалФа и унео у свој спис. Има доказа да су Турци тежили за ФанФаронадом. Дакле,ја мислим, да треба примити Роскијевићево мишљењс. 1 ) да мостарски мост није турска творевина и ако су Турци штогод градили, то су они само оправили римски мост. Мостар се особито подиже, када опаде старо главно хумско место Благај. 2 ) У ХУП. в. Мостар се налажаше у сред густо насељеног предела и имађаше око 1.000 домова. 3 ) У почетку XVIII. в. у Мостару беше 50 католичких кућа, 4 ) и вероватно, то су били нешто Дубровчани а нешто погорелци Древљани. Божур рачуна у Мостару (Моиз<;аг) 10—12.000 ст. Божуру је Мостар град прљаве п одвратне унутрашњости али лепе и пријатне

*) 8(иа1еп с. 140. — Ог. В1аи, Кехзеп с. 36., мисли да је мост подигао какав Мдечанин или Далматинац у турском времену. — Наш народ верује да је мост творевина нашег средњрвековног архитекте Рада Неимара. Чуп. Год. к XVI. с. 188—189. -) ТШ.газнеп с. 79—80. 3) 81аппе к. XIV. е. 176-177.; к. Х^П. с. 130—137. 4 ) КбпјјЈ. Ба1та1;1еп 4. II. с. 251.

в. Рачунском, оинансијском и економном:

1. Књиговодсшво и ликвидација:

ДИНАРА

15.

Главни књиговођа . .

5000-—

16.

Млађи књиговођа

2400-—

17.

Контролор Глав. Контроле

3000- —

18.

За ликвидатора и рачуно-

прегледаче рачуна из рани-

јих година

2400 —

19.

Писар књиговодства .

1200'—

20.

Писар протоколиста и ре-

гистратор за деловодник

благајне

1000-—

2. Благајница:

21.

Главни благајник .

3500-—

22.

Помоћник благајника .

2000- —

23.

Писар за благајницу . .

1500-—

3. Економат :

24.

Економ и надзорник добара

зооо-—

г. Санитет:

25.

ШеФ лекара

4000--

26.

7. лекара квартовних по

2500

17500-—

27.

Хемичар

3000- —

28.

2 лекара марвена 1|3000

1 2500

5500-—

29.

8 бабица по 600

4800-—

30.

Писар санитета ....

960-—

31.

Лаборант у хемијској ла-

бораторији

360-—

32.

ДезинФектор машинист

1000-—

33.

2 ДезинФектор помоћника

по 960

1920-—

34.

На одржање чистоће у

вароши

30000- —

д. Статистика:

35.

Статистичар

2400-—

36.

Писар за војне ствари

2200- —

37.

Писар за уверења . . .

2400-—

38.

4 писара за војно одеље-

ње и статистику

4800-—

39.

Писар порески ....

1200'-

40.

На станарину порезника .

8160-—

спољашности: изнад ниских кућа измешаних зеленим дрвећем издизаху се танка и висока минарета. 1 ) У овом веку за време Турака Мостар је главно место у Херцеговини. Бује га рачуна у прве тргове наБалк. Полуострву. Мостар је посредовао у трговини између приморја и брдских босанских и херцеговачких крајева. Трговци МостаЈзцн у кириџиским транспортимаиз приморјаношаху у унутрашњост со, вино, грожђе, јужно воће и зап. Фабрикате а враћаху на приморске тргове восак, коже, вуну и мед. Кожарска и ножарска индустрија била је на добром гласу. Мостарске индустриске израђевине разносиле се но целом Турском Царству. У Мостару, столици херцеговачког санџак-бега, беху консулати руски, француски и аустриски. 2 ) Из Мостара је пут ишао кроз Бело Поље, преко Порима, поред средњевековне царинарнице „и а Ккрлкчв", и долазио у Коњиц. Коњиц (У спом. и релац. Сошсшш, СоЈшгга, Со^пШит, Со^шг, Сћо§'шс, Со^Ј ) Уоуа^е (. II. е. 389—390. 2 ) Воие, Кес. I. II. с. 207., 211—214.; Тт^ше (;. III. с. 138—139., 164., 190. — Јук. Воа. Рпј. к. III. с. 37—38. — Еошњак, 2. 1 Р. Вовпе с. 54. — Козк. ВШЛ. с. 140. — В1аи, Кехвеп с. 36. — "УИттег, ТигкеЈ с. 198. — СћаитеМе, ^оуа^е с. 43. — Соларић, Земљ. с. 469.

ђ. Спољном особљу:

1. Кланичном: ДИНАРА ^

41.

Надзорник кланице

2500-—

42.

Два настојника по 1200,"

2400-—

43.

Мерач

1200-—

44.

6 контролора спољних

3| 1200 3 1000 ....

6600- —

2. Мерачима:

45.

Надзорник и 9 мерача

11000-—

3. Пијачари:

46.

4 пијачара 111200 3,720 .

3360- —

4. Вршари:

47.

Вртар

1800-—

Овде је прекинуто даље решавање с тим, да се у првој седници за овом настави. VII По прочитању извештаја одборске комисије за проучење питања односно извршења чл. 29. закона о војеним набавкама без штете по општину и државу АБр. 9577., — одбор је решио, прима се у свему овај извештај комисије и прописани правилник за извршење пом. законског прописа који да глаеи: Правилник, како да поступају управа општинске твошарине, команде и војена надлештва у београдском гарнизону приликом набављања разних артикала хране и осталог за војску, који подлежу плаћању општинске трошарине, а од кога су плаћања ослобођене војене власти по чл. 29. зак. о набавама војних потреба од 16. Октобра тек. год. који ступа у живот првог Јануара 1900. год. Чл. 1. Сви предмети који подлеже плаћању општинске трошарине плаћају продавци и прекупци при уносу у варош на ђерму — станици. Чл. 2. На основу члана 29. закона о набавама војних потреба; команде и војна шсћт, Со^тпга, Со §'шс2, Ко^шг; Коницк.) У XIV 7 . н XV. в. у Коњицу на граници Хума и Босне, била је царинарница. 1 ) Када Турци овладаше Босном и Херцеговим земљама, Коњиц и даље остаде на граници Босне и Херцеговине. 2 ) Турци прозваше Коњиц Белграџиком . 3 ) У ХУШ. в., Коњиц, Белграџик, био је мухамеданска вароишца са 5 мошеја и око 500 кућа; имао је трг; становао је у њему кадија. 4 ) И у овом веку, за време Турака, Коњиц је био обична турска варошица. Саобраћај између Босне п Херцеговине вршио се највише нреко Коњица, који је Неретва поделила на 2 дела: Већи део са тврдињом налазио се на левој Неретвиној страни и припадао је херцеговачком санџаку, а мањи звани Нерешва, на десној Неретвиној о бали, на босанској страни. 5 ) (Наставиће се) 1) Нуцић, Спом. к I- с. 102. 2 ) Моп. 8рес1. V. XXIII. с. 56. Со^пјсг, 1п сопСЈшо Вовшае е<; Еггебстцае. — у путоп. у Еп§е1-а с. 314. К08П12, раеве Зоте VI 1'ип роп(е ћеп 1п(е8о (11 р1егга, П диа1е (Ј1тШе Негхекоута <1а Воапа. 3) Споменик XVIII. с. 93. 4 ) 81агте к. XIV. е. 177. Со?п1с1п, 4егга Л1 тегса1о (1еМо пазар, а! сопПп (Н Возпа. Саве Шс. пг. 600. са<Н VI г1а1е(1е. — Гргичевић, 84аг. к. XVII. с. 138., редуцира број кућа на 300 —400; а Маравић, М. 8рос4. V. XXIII., с. 477., на 400. 6 ) Воие, Типцпе (;. IV. с. 564. — В1аи, КеЈвеп с. 22. — Бошњак, с. 38.