Београдске општинске новине

Број 9

— 34 —

Год. XVIII

Н А Р Е Д Б А Да би се отклонили несрећни случајеви, који би могли наступити услед тога, што појединци врло често пугатају улидама одраслију ждребад па и саме коње, а без икаквог или са врло малим надзором, Управа града Београда, позвана дужношћу да се стара о личној сигурности престоничких грађана, овим објављује истима, да ће у будуће сваки онај, чпје би се одрасло ждребе или кољ нашао на улиди, а не би био од нарочитог лица вођен или за кола везан, бити кажњен по §. 326. казн. закона. Из канцеларије управе града Београда, 16. Фебруара 1900 г. Бр. 3661.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 21. Јднуара 1.900 год. Предоедавао ваступник нредеедника општине члан еуда, г. Стеван Ивеовић; од одборника били: г.г. Стојан Пајкић, Ђока Тошић, Благоје Милошевић, Јанаћ М. Јанковић, Зах. К. 3. ПоповиЦ Коета Др. Ризнић, Петар И. Јо вановиК, К. Н Лазаревић, Д. М. Ђорђевић, Миленко СтеФановпћ, Н. Спапић, Д. Тадић, М.Клидис, Младен Николић, СиаеаПлић, Ивко Ивковић, Петар Новаковић, М. Штрбић, Ђ. М. Станојевић, Јован Илкић, Сима Николић, Михзило Михаиловић, Васа Николић, Богоје Јовановић, Атанасије Петровић, Д-р Вој М. Суботић, млађи, Јован Петровић, Дамњан Стојкоић, Ђорђ" Митић, Ђ. Соколовић и Трифун Ђорђевић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 18. јануара тек. год. и учињене су ове нзмене и допуне: у решењу књ. бр. 36. у првоме ставу после речи: „и потреба на тим својпм имањима" додају се речи: „као и кад пзносе ђубрс на та своја имања." II По прочитању акта управе града Београда АБр. 413,426, по прочптаљу акта иследног судије прв. суда за варош Београд АБр. 441 н 503, којима се траже увеуења о владању и имовном стању извесних лица, као п по прочитању акта кв. иа-

лилулског АБр. 514, којим тражи уверење само о владању Ђорђа Ж. Нешића, бив. благајника општииског, — одбор је изјавио, да су му непознати Тодор Вучковић, кравар, Јован Ковачевић Фијакерист, Милан Лазаревић, служитељ беогр. прв. суда окр. подунавског, Петар Ћирић калФа ћурчиски и Лазар Зарић, скретничар, жељезн. дирекције; да је доброг владања и доброг имовног стања Јован Стојановић, адвокат, и да је Ђорђе Ж. Нешић. бив. општ. благајнпк, доброг владања. Ш По прочитању извештаја економног одељења АБр. 515, о држапој лицитацији за издавање под закуп преноса угља на Беле Воде, малу црпку и на механичку радионицу, — одбор је рошио, да се пренос угља на Беле Воде, малу црпку и механичну радионицу (пробнрницу) изда под закуп под прописаним погодбама Аранђелу Ж. Илићу, економу овд. а по ценама и то: 1. За пренос угља од жељезничке станице до Белих Вода, по три динара н једанаест пара дин. од хиљаду килограма; 2. За преноо угља од Чукарице до Велих Вода по два динара и једанаест пара динарски од хиљаду килограма; и 3. За пренос угља од жељезничке станице и од Чукарице до Мале Црпке и до механичке радионице (пробирнице) по два динара н једанаест пара дин. од хиљаду килограма. Време трајања закупа^ овога подвоза има се рачунати од 1. Јануара 1900 год. па до 1. Јануара 1901. г. IV По прочитању акта екопомн^г одељења АБр. 435, — одбор је решпо, одобрава се погодба, коју је председништво општпне београдске у месецу октобру 1899. год. усмено закључило са Костом Георгпјевићем, овд. агентом, за проширење жандармског стана при кварту

варошком, за време од 1. новембра 1899. па до 1. новембра 1900 год. а по месечну закупну цену од четрдесет динара. V По прочитању акта пореског одељења за град Београд АБр. 510, — одбор је решио, да чланови разрезивачког одбора према чл. 8. и 21. зак. о порези на зараду од 14. тек. месеца, за групу радњи и занимања: индустријских, банкарских, мењачких, пиварских, лиФерантских, грађевинарских, закупничкпх, галантериских, гвожђарских, дрварских, готовог одела, јувелирских, колонијалних, књижарскпх, кожарских, модиских, порцуланских, бакалских, шпекулативних са стоком и земаљским производима, винарско-ракиџиских и свију осгалих њима подобних, буду г. г. Захарије К. 3. Поповић, јувелир, Милош Туцаковић, директор тргов. банке, Милош Савчић, инжињер, Коста Ризнпћ, трг. Милош Гођевац, трг., Васа Николић, трг., Марко Вулетић, трг., Давид Симић, трг., Манојло Клидис, трг., Вучко Илић, трг., Светозар Стевановић, и Јанаћко М. Јанковић, трговац; а за групу радњи и занимања: ФотограФСких, извозничких, кобасичарско-месарских, механско каФанских, комисионарских, посредничких, молерских, рибарских, кројачких, обућарских, тишлерских, и у опште свију радњи и свију заната да буду чланови разрезивачког одбора, према напред поменутим зак. прописима, г. г. Коста М. Ђурић, трг., Никола Вуловић, месар, Спаса Илић, каФ., Ђорђе Димнтријевић, лебар, Михаило Михаиловић, бакалин, Мих. Штрбић, кројач, Глшпа Матић, обућар, Ђорђе Тошић, столар, Косга Јовановић, шлосер, Јован Петровић, абаџија, Стеван Ивковић, индустријалац и члан општ. суда и Никола Сиасић, трговац. VI Засгупник прелседнпка општине извештава одбор, да је на дневном реду ревизија коморе.

ТРГОВИШ ЦЕНТРИ К ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ

( НАСТАВАК) Трговинска важност Бањклуке особито се подиже у почетку овога века. Српском Револуцијом беху прекинути трговински односи између Солуна и Цариграда са Средњом Јевропом путем кроз Србију. Исто тако н због руских кампања није се могло ићи нн преко Влашке. Тада турска трговина заструји једном новом артеријом кроз северо-западни крај Балканског Полуострва: кроз Македонију, Стару Србију и Босну. Французи у првом царству образоваше илирске провннције (зачетак доцнијег илирског покрета); подпгоше консулате по знатнијим трговинским местима у Турској: овим друмом уношаху своје Фабрикате у балканске земље; и много настојаваху да се одржи овај нови правац трговине. Тада је трговина ишла преко Сарајева, Травника, Бањалуке и Костај|| Ш I

нице. Ностајница}) беше тада главна извозна етапа скела (6 сћеПе) босанске трговине. 2 ) — За време Турака Бањалука је било повеће трговинско место (до 15.000 стан.). Трговала је сировинама, од којих се нешто сносило Брбасом на Саву. У целом Турском Царству најбољи је био бањалучкн барут. 3 ) Травнин. (Тгапшсћ, Тгауашсћ; Трлкник-в). Јиречек узима да се Травпик првп пут спомиње 1503. г.; 4 ) али ја сам нашао у документима, које је Ферменџин публиковао, Тгаујшсћ у Босни још 1423. г. 5 ) У XVII. в. Травник беше незнатно место. У граду беше 50 а у подграђу 600 кућа. 6 ) Важност се Травника подиже, када у њ у прошлом веку пренесе своју столпцу босански везир да би се ослободио сарајевског мухамеданског становништва, које је тежпло мунпципалном режиму. 7 ) Босанске валије становаху и у Бањалуцп и Са] ) Костајница ее први пут спомиље при крају XV. в. М. 8рес1. V. XXIII. с. 560. — У Ои Саи{?е ЈПуг. с. 144.; Сак^апороПз, Са84аппи1сгаш, КозЈашада. — X. Кал®. Спом. XVIII. с. 82. Костант^. 2 ) Споменик II. с. 38., 40., 41 , 45., 46. 3 ) Бошњак, с. 46—47. — Воие, Кее. I. II. с. 238—239 ; Тиг?. 1. II. с. 347.; I. III. С. 41. — Козк. 81ис1. с. 98., 104. — В1аи, Кејзеп с. 131. 4 ) Нз1га8.чеп с. 84. 6 ) М. 8рсс1. V. ХХШ. с. 119. 0) 84аппе к. XIV. с. 18«. ') Веаијпиг, УоуајЈе 1. I. с. 396—397.

рајеву, а највпше у Травнику, одакле се стално преселнше у Сарајево 1851. г. 1 ) Због везирскс резиденције путописцп прошлога века називају Травннк „престоницом Босне". За владе Наполеона Великог у Травпику беше Француски генерални консулат за целу Босну а поред њега и аустрнски. 2 ) Онда је Травник имао 8—10.000 становника. 3 ) Иначе у Травнику је због неприступачности трговина била локалног значаја. 4 ) Из Травника је друм пшао долином Лашве у Бусовачу, Јеховац преко потока Фојннце у Кисељак, доликом Лепенице у Раковицу и најзад преко вбда: Зујевине, Босне, Железнице, Маљацке долазио у Шехер Сарајево. Сарајево. (Уагћоваша, УпЈшаие, Уегћогапа, Уегћоааоша, Уагћозша, Уагћ Во§п1е, Уегш)82пе, Уегћобвеп, ^агћовапуе, Жегћћогапуа, Укћозпе; Зегга^Но, 8ага§'Но, 8аг-

1) М. Живковић, Сарајево с. 15. (Ово је једна депа монограФија о Сарајеву). 2 ) Извештаји Француског консула Давида у Травнику публиковани су у II. Споменику (с. 55—101) и бацају доста светлости на босанску трговину у почетку овог века. 3 ) Веаијоиг, Уоуа§е 4. I. с. 397. 4 ) СНашпеие, Уоуако с. 37—39. — Соларић, Земл.. с. 469. — Воие, Кес. II. с. 229.; Тиг&г. 1. II. с. 345.; 4. III. с. 190. — Бошљак с. 22—23.