Београдске општинске новине

Број 9

- 35 —

Год. XVIII

По сасдушању тога, — одбор је решио, да се образује одборска комисија, која да са општинским судом сиреми потребне спискове и све оно што се тражи у акту VII. пуков. окр. команде ОВ. Бр. 3644, којим наређује ревизију коморе, и остало, па да се ти спремљени спискови поднесу одбору на претрес и мишљење. Да чланови ове комисије буду и то: за кварт варошки: г.г. Коста Ризнић и Пера И. Јовановић; за кварт теразиски: г г. Михаило Михаиловић и Ђока Тошић; за кварт палилулски: г.г. Младен Николић и Иера Новаковић; за кварт савамалски: г.г. Ђорђе Митић и Васа Николић; за кварт врачарски: г.г. Богоје Јовановић и Коста Н. Лазаревић; и за кварт дорћолски: г.г. Димитрије Ђорђевић и Миленко СтеФановић. УП Заступник председиика износи одбору иа решење као преддог сула акт управе општинске трошарине АБр. 444, којим моли суд, да предложи одбору, да донесе решење, да број старешина, иомоћника Старешина и т. д. општинске трошарине буде произвољан по потреби, а не прецизиран како је буџетом општинеким за 1900 год. предвиђено, а само да се одређена сума буџетом не сме прекорачити, пошто јенеиодесно ограничити се бројем службеника, јер је при склапању буџета узет најнужнији број службеника, а потребе особља у разно доба године разноврсне су ида се према њима и број службеника одређује, но свагда се има на уму да се одређена позиција буџетом не прекорачи. По прочптању тога акта, — одбор је после поименичног гласања — гласало за предлог 13 противу предлога 18, уздржао се једанодгласа — рсшио, да управа општинске трошарине поступа онако, како је буџстом општинским предвиђено. VIII За остале предмете стављене на днсвни ред за данашњу седнпцу п то: предлог суда за пакнадни кредпт у 80 дпн. па исплату паграде поштанском кондуктеру, који јс вршио у 1899. год. наплату трошарино на пошти; накнадна $По, багајеуо, 8агаГУо, 8егаГ, 8ага1о, 8агаПиш. 8еггаГ1, 8агај уо , Воапаз — 8егауо, 8ага'1-Во8па, 8егаје\'о; СкраЈеко Слрлеко; у народ. песм. Шехер - Сарајево). 1 ) — По Јиречеку стару Врх-Босну ваља тражити у дан. сарајевској цитадели. 2 ) У X. в. код дан. ссла Котора ј-з. од Сарајева налазио је ПорФирогенитов град (гт? -б -/(»( Ј .о-ј В6а(о>а) тб Катера. 3 ) У XIII. в. у Жугш Врх—Босни беше град Брдо (т §ира 1Јгћђо8па Виг<1о) са катедралном црквом Св. Нетра. 4 ) Од тога града остало је дан. име Бан-Брдо. 5 ) Сарајево се први пут спомиње 1379. г. као обична станица дубровачких трговаца и то под именом Врх-Восна. 1 ') Под Турцнма оно изађе на велики глас и као политичко п као трговинско место. И кроз XVI. в. оно задржа своје старо име Врх') У једној нар. пееми из врањеког краја Сарај во је названо Босам—Град. Чуп. Год. к. XIV. с. '270. 2 ) Нв(;га8беп с. 85. Рачки, Ка<). к. Т ј У 1. с . 72., ставља Врх—Босну код с. Котора, а Матковић, Ка<1. к. БХН с. 94., код Блажуја. Од интереса је споменути да Ди Френ (ЈИпг. с. 147) и Пејачевнћ, (Н1з(. 8егћ. с. 373.) разликују Врх-Боену и Сарајево Ди Френу је: „8агаЈо, ЗегакИо, 8агаНиш егарогшш а(1 Возпаш ашпеш се1ећгега; УегђоаапЈа, Уагћоајиа, оррЈЛиш тегеаМ е4 е1 агИПсИа поћЛе". Пејачевићу су гдавни босански грлдови: Јате, Вапја1ика, Тгаупјк, а нсзнатни: Кгезелшт, Уегђоззана, биивка, Воћоуаг, СојЈпШит, РопЈга, Воћог. 3 ) М. 8рес1. V. VII. с. 407., 415. 4 ) Тћејпег, Моп. 81ау. Мег. 1. I. с. 297—298. 5) Кад. к. 1јУ1. е. 72. 6 ) Пакгаавеп с. 85.

процена имања у ван реонским улицама а према члану 10. закона о непосредној порези; молба г. Спасе Илића одборника за ослобођење дужности присутника; молба Светозара Нлајковића вештачког столара, да му општина уступи на послугу извесно своје земљиште и молба Мајира Албахари гостионичара из Смедерева за ослобођење плаћања дужног интереса на дужну аренду, — одбор је решио, да се ови предмети ставе на дневни ред за идућу седннцу.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 22. Јануара 1900. г. Председавао заступник предеедника општине члан суда, г. Стеваи Иввови!]; Присуетвовао члан суда г. Коста Симић; од одборника били: г. г. Младен Николић, М. Клидис, Г Б. М. Станојевић, А. Петровић, Јован Петровић, Петар И. Јовановић, Спаса Плић, Д. Стојковић, Ђока Тошић, И. Козлић, Пера Новаковић, Захарије К. 3. Поповић, М. Штрбић, К. Ризнић, Д-р Вој. М. Суботић, млађи. I Прочитан је занисник одлука седнице држане 21. Јануара тек. год. и учпњене су ове измене и допуне: у решењу књ. бр. 48. да се у трећем и четвртом реду одозго место речн „изда под закуп" стави реч „уступи", у решењу књ. бр. 51. на крају да се дода став: „Ова комисија може пуноважно радити, кад је на окупу половина чланова исте." П Но прочитању акта кварта савамалског АБр. 547. којим тражи уверења о владању и имовном стању извеених лица, — одбор је изјавио, да му је Јован Белимарковић, посинак Павла Белимарковића, кондуктера, непознат; да су доброг владања а сродњег имовног стања: Димитрије Ђорђевић, винарски трговац и Алекса Поповић, шпедитер. 1П Застушгак председпика износи одбору на мишљење молбу Катице М. Протића, којом тражи уверењс о породичном односу. По прочитању те молбе Ст. Бр. 144, —- одбор је изјавио мишљење, Восна , како га назива већина путописаца XVI. в. Своје данашњс име добило је, вероватно, око средине XVI. в., јер га тако (8егга^По) први спомиње К. Зено (1550. г.). 1 ) Ово ново име Сара.јево ј.е добило по двору или сарају, који Турци у Врх-Босни иодигоше. У XV. и XVI. в. Сарајево је имало велики значај као раскрсница свнју босанских друмова. У XV. в., још докније Босна била сва покорена, у Врх-Босни је столовао турски војвода са повећим гарнизоном и мотрио на трибуталну босанску властелу. 2 ) Ф. Петанчић истиче важност Сарајева, јер се нз њега може продрети у далматинско приморје, Хрватску, Корушку, Штајерску, Крањску. 3 ) Већ почетком XVI. в. Сарајево добпја велики трговински значај и око средине XVI. в. посгаје једним од најзнатнијих тргова на Балк. Полуострву. По рачунању и описима неких путописаца XVI. в. Сарајево је у XVI. в. имало у обиму 6 миља; простирало се с обе стране Миљацке, преко које је водило 9 мостова; имало је 200 улица и толико мошеја, многа купатила и сахатну кулу. Улице су биле калдрмисане. ') 81аппе к. X. е. 206. 2 ) Н81газ8еп с. 85. 3 ) КаД. к. Х1ЛХ. с 144—145.

да се молитељки може дати тражено уверење о породичном односу. IV По прочитању акта пореског одељења за град Београд АБр. 442, — одбор је изјавио мишљење, да имања у атару општине београдске по улицама и то: 1. Бистричкој у кв. палилулеком од потока булбулдерског до гробљанског пута; 2. Бокељској на Савинцу, од трошаринске станице до Небојшине улице; 3. Видиној, у кв. палилулском, од потока булбулдерског до гробљанског пута; 4. Војвођанској, на Савинцу од Краљ Александрове до свршетка Нишке; 5. Граничарској, на Савинцу, од Драгачевске до чубурских њива; 6. Граховској на Савинцу, од Дубљанске до Шуматовачке; 7. Гружанској, на Савинцу, од Св.Савсксг Крста до у поље; 8. Драгачевској, на Савинцу, од Чубурске до у поље иза подгоричке; 9. Дубљанској, на Савпнцу, од Чубурске у поље; 10. Жичкој, на Савинцу, од Св.-Сав. Крсга до у поље; 11. Захумској, у кв. палилулском. од расинске у поље; 12. Златиборској, на Савинцу, од кпчевске до њива ка Св.-Сав. крсту: 13. Кичевској, на Савинцу, од Приштинске у Шуматовачку; 14. Крајинској, на Савинцу, од Лаудановог шанца у поље ка Св.-Сав. крсту ; (Свршиће се)

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Општина београдска, издаваће под закуп следећа своја права и имања и то: I. На дан 25. тек. м. од 2 до 5 сати после подне. пиљарска места са тезгама Било је много дућана и око 10.000 кућа. Куће су биле од дрва, камена или од земље и свака је кућа имала свој врт и чардак. Варош је пмала врло леп изглед и као да је дрвећем била заклоњена. Ако се може повероваги путописцима, Сарајево је нмало у XVI. в. на 50.000 становннка. Вило је насељено Србима (урођеницима и Дубровчанима) и Турцима; а бпло је и Италијана. Повећа Сарајевска католичка колонија служпла се ћирплицом у својпм писменпм пословима. Дубровчапп су много похађали Сарајево. На сарајевски трг доношаху сеиразне израђевине, а одношаху у свој град разноврсне босанске сировине. Сарајево је бнло и гласовит трг робља; на сарајевском се тргу много децс продавало. За преноћиште различитих трговаца, који се овде стнцалп са разних страна, били су подигнутн караван-сераји; а за страна посланства био је нарочнти караван-серај. 1 ) Ј) Ка<1. к. е. 200.; к. БХП. 94—95. Курипешић (1556 г.): „Кад уђосмо у варош Врх-Босну тераше мимо нас, као што у нас стоку терају 15 до 16 које мушке које женске деде, јер их не могоше све иродати на тржишту. Бог нека им ее счилује! * И у народним песмама има спомена о Сарајеву као тргу робл.а: Повак и Радивоје продају доте Грујицу аа 3. тов. блага на сарајевском тргу. Бук, Пјеоме к. III. с. 5. — 8Јаипе к. X. с. 206. У потпиеу једне молбениде католика Сарајеваца 1581. г. унућене папи Гргуру XIII. има италијанских и српских