Београдске општинске новине

Број 11

— 43

Год. XVIII

да су за општинске квартовне лекаре изабрати: Д-р Војислав Кујунџић, санитетски поручик и Д-р Иван Поповић, бив. лекар у Велесу. УП Председник извештава одбор, да је на дневном реду регудација „Грантовца." По прочитању акта Управе града Београда ГБр. 42, којим спроводи суду акт Господина Министра Грађевина, којим тражи, да општина регулише Граптовац и да му план регулације на одобрење пошље, одборник г. Милутин Божић наводи, да је прека потреба, да се пре, него се приступи извршењу регулације и парцелисања Грантовца, проучи ово питање: колико ће да кошта онштину ако се Грантовац регулише, т. ј. колико ће да кошта општину уређење овогановога дела Београда, а на име: шта ће општина утрошити на калдрму, канализацију, осветљење, водовод, чување и чишћење његово и сравнити са тим пошто би општина могла било путем погодбе било путем процениоца, да откуни од сопственика Грантовац, па да на њему поред подизања какве потребне школе или пркве и т. подобно подигне један шумовити парк, којије неминовна потреба будућега Београда. Ако се Грантовац регулише, просецају се четири нове ул. у дужини од приближних 1000 ш, зашта је потребно 14.200 ш 2 калдрме по 3 дин. свега 42.600 дин.; заканализацијуутрошила би општина до 30.000 динара, за водовод 16.000 динара, за осветлење трошило би се годишње до 1000 динара што по 5°/о интереса рачунајући репрезентира један капитал од 20.000 дин. а на чување и» чишћење улица узело би се до 5 чувара по 800 динара равно 4000 динара што рачунећи по 5°/о интереса репрезентира један капитал од 80.000 динара; према томе општина би морала да утроши на уређење регулисаног Грантовца суму од 187.600 динара. Ако би се Грантовац откупио путем процене општина би могла постићи цену између 2.50 — 3 динара од једног квадратног метра, те би откупљени Грантовац коштао општину између 174.000 до 204.000 динара. Дакле управо онолико колико би општина морала да утроши на уређење регулисаног Грантовца; па кад је ово овако математички тачно доказано, онда је питање шта је по општину, по будућност Београда па и по интересе Београђана који имају своја имања у центру Београда, боље: да ли за поменуту суму да општина има четири нове улице више са модерним уређењем, или да има је-

дан простор од близу 7 хектара, на коме би се могла подићи шума која би у далекој будућности учинила Београд и лепим а што је најглавније и здравим. С тога г. г. одборници, пре но што пређемо нарешење овога важног питања ваља исто добро да проучимо и да га решимо онако како то иатереси општине и Београда, како са Финансијског тако и са материјалног гледишта захтевају. После говора председника, чланова суда г.г. Стевана Ивковића и Косте Симића и одборника г.г. Николе Спасића, Михаила Јовановића, Јанаћка Јанковића, Ивана Козлића, Јована Илкића, Мите Петровића, Мих. Миловановића, Косте Др. Гизнића, Васе Николића, Миленка Сте®ановића, а на предлог одборника г. Димитрија Тадића, одбор је решио, Да комисија, у коју да ућу: председник општине и одборници г.г. Иван Козлић, Милутин Божић, Никола Спасић, и Димитрије Тадић, проуче ово питање односно регулације Грантовца, и извиде шта би по општину било корисније, да ли да се ово питање реши по предлогу г. Министра грађевина, спроведеном суду, претписом Управе града Београда ГБр. 42, или да се Грантовац откупи од сопственика путем споразума пли експропријације по предлогу г. Милутина Божића. У исто време да се известе од сопственика Грантовца, по коју би најнижу цену они уступили исти општини, па по свестраном проучењу овога питања поднесе одбору извештај са мишљењем на решење. VIII За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то: извештај комисије за ревизију коморе; молба X. Мунка за ослобођење општ. трошарине; молба Мих. Петровића рачунопрегледача занаплату трошка; саопштење процене имања Браће Тајсића; саопштење процене имања Алексе Матића; саопштењерешања Управе града Београда о поништеној одборској одлуци од 5 Јануара 1899 г. АБр. 8716Ј98 донесеној по тражену Мих. Јовановића због ослобођења извесног плаћања општини; тражење стараоца масе пок. Митрополита Михаила да им се призна извесна сума; молба топч. економије због накнаде у 600 динара; решење питања односно помоћи београдском певачком друштву;

и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, да је Макса Антонијевић индустријалац доброг владања а средњега имовнога стања; да су му непознати: Тихомир Новаковић коцкар и Таса Ристић адвокатскн писар. V Председник извештава одбор, дајенадневноме реду извештај и мишљење одборске комисије за преглед и оцену молби и докумената пријављених кандидата за два општинска квартовна лекара. По прочитању тога извештаја АБр. 1200, а после говора председника, члана суда г. Стевана Ивковића и одборника: г.г. Милутина Ј. Божића, Еосте Др. Гизнића, Манојла Клидиса, Николе Опасића и Миленка Сте®ановића, одбор је (са 21 против 15 гласова) решио, да се овај извештај и мишљење комисије не прими већ да се гласањем изберу двојица од пријављених кандидата за квартовне општинске лекаре, а даље по закону поступи. VI Пошто је одбор решио да се не прими извештај и мишљење комисије за преглед и оцену молби и поднетих докумената пријављених кандидата за ошптинске квартовне лекаре, већ да се гласањем изберу од пријављених кандидата двојица, председник позива одбор, да из своје средине избере два одборника ради прикупљања и контролисања гласова. Пошто је одбор изабрао за прикупљање и контролисање гласова одборнике: г. г. Николу Спасића и Мих. Михаиловића, приступљено је поименичном гласању и по свршеном гласању и пребројаним гласовима председник је објавио да су за општинске квартовне лекаре добили и то: Д-р Војислав Кујунџић санитетски поручик двадесет и осам гласова; Д-р Иван Поповић б. лекар у Велесу, двадесет и два гласа; Д-р Ђока Николић, бив. општински лекар, шеснаест гласова; Д-р Богосав Завађил, лекар, три гласа; и Д-р Аврам Фаркић, лекар, један глас. Према оваквом исходу гласања, одбор је огдасио,

столицу илирском архијепископу овај град, као највећи међу градовима ове земље." 1 ) У XI. в. (1073. г.) помиње се да Маџари пустошећи допиру до Скопља. 2 ) У ХП. в., док још не беше ослобођено и присаједињено Србији, овај сриски град беше на великом гласу. За њ је знао чак и Едризи, који бележи, да се од Болога (Полога) за дан хода налази знатан град Искафија (Скопље). Г. 1204. спомиње се скопљански владика Марин. 3 ) Г. 1318. спомиње се са^гит 8сор1а. 4 ) Скопље при крају ХШ. в. под краљем Милутином деФинитивно би ослобођено и у брзо постаде једним од најзнатнијих српских градова и тргова. У XIV. в. оно се једначило и са самом царском престоницом. Оно је било цару Душану друга престоница. У њему се редиговаху и ствараху српски закони. Цар га Душан назива „слдкгљш н чкстнми грддк Скопте цлркскии." 5 ) Из тога су времена стари српски новци са натписом Скопље. 0 ) Турци, заузевши Скопље, колонизоваше га турским елементом. У XV. и XVI. в. !) Наћп, Ке18е с. 107. 2 ) Периодическо Списаше књ. 55—56. с. 88. 3 ) Тћешег, М. 81. МегШ. I. § 45. с. 29. 4 ) Моп. 8рес1. V. I. с. 299. 5 ) Дан. Рјечник к. III. с. 115—116. е ) 8. ЗчЈиМс, № оуС 1 с. XXIV., 191.

на скопљанском се тргу могаше добити најјевтиније и најбоље српско и маџарско робље. 1 ) На раздобљу XIV. и XV. в. у Скопљу је становао турски војвода Пашајит, који је мотрио на југословенске вазалне владаоце. Он је био наклоњен млетачким и дубровачким трговцима, Дубровчанима .је опростио Ј /в од царине; 2 ) а Млечићи су му давали годишње 500 дуката за предусретљивост према млетачким трговцима. 3 ) У путописима и католичким релаци.јама XVI. и XVII. в. Скопље се рачуна у Србију, називао се српским градом, престоницомСрбије (МеЂгоро1а (1е11а 8егпа). Тако на пр., и Комуловић, 4 ) Тосканац Таовани Хиједроманије (1659. г.) 5 ) и многи други. У XVI. и XVII. в. Скопље је било највеће и најзнатније место у унутрашњости Балканског Полуострва. У XVI. в. рачунало се да у Скопљу има на 30.000 кућа. Трговало се поглавито кожама, које

Ј ) Наттег, НЈзЈ;. ОМот. (; I. с. 198. Е1 цпе ГћЈ81ог1еп АазсШк—Расћа—8а<1е ....уепЗЦ а сШц еас1ате8 а 8корј роиг 500 азргез. 2 ) Пуцић, Спом. к. I. с. 14—15., 19., 25—27., 44. 3 ) Моп. 8рес(. V. V. с. 148., 161—162. Пашариса је Љубић ивједначио са султ»ном Бајазитои. 4) Моп. 8ррс1. V. XXIII. с. 339. 5 ) Макуш. Памлт. с. 395.

се овде чиниле, а било је добро развијена кожарска индустрија. Кожа, восак и друге сировине односиле се преко ЈБеша у Италију, поглавито у Анкону и Млетке. На тргу се јављају и Јевреји, који моћно конкуришу и Млечанима и Дубровчанима. Дубровчани су трговали поглавито вином. Јевтино купљену пространу земљу засадили су виновом лозом и од те су културе имали лепе приходе. Винограде су им обрађивали од Турака купљени робови, чији је положај био повољан: Дубровчани су их држали само за обделавање винограда а пазили, хранили и одевали их. У Скопљу се онда могло лако живети, јер је било све јевтино. 1 ) И у XVII. в. Скопље ]е било многољудна трговинска варош. М. Бици (1604. г.) рачуна у Скопљу 40 000 кућа. 2 ) У Скопљу се тада, поред Јевреја, јавише и Јермени. 3 ) Скопље је тада имало леп и жив безистан; прекрасан оловом покривен каравансерај; у вароши и изван вароши лепе тргове окићене дрветима; многе џамије; водовод; улице даскама покривене; лепа шеталишта; јаку тврђаву и гласовиту сахатну кулу, 1) КаЗ к. 1/ХХХ1У. с. 69., 71—72.; к. СХХ1У. отр. 31-32. 81аппе к. X. с. 253 - 254. — М. 8рес1. V. XXIII. с. 339. 2) 84агше к. XX. с. 120., 125. 3) М. 8рес4. V. XXIII. §. 1286. с. 348—349.