Београдске општинске новине

Број 12

— 47

Год. XVIII

годину, пошто се зато изиште надлежно одобрење Госнодина Министра Финанеија. VII По прочитању молбе Мијаила Љ. Петровића, рачунопрегледача општ. рачуна из ранијих година, АВр. 770, — одбор је решио, да се Мијаилу ЈБ. Петровићу, рачулопрегледачу општинских и трошаринских рачуна изранијих година, накнади из општ. касе шесет и шест динара и тридесет и пет пара дин. колико је издао на име трошка учињеног одласком у Ниш, ради личног реФерисања председнику општине о пронађеним злоупотребама благајника општинског Ђорђа Ж. Нешића по рачунима општинским. Овај издатак, да се учинл из партије на ванредне и непредвиђене расходе бр. 157. општинског буџета. VIII По прочитању одлуке управе града Београда АБр. 624, — одбор је решио, прима се к знању ова одлука управе града Београда и препоручује се општ. суду да даље по закону поступи. IX По прочитању процене земљишта браће Владимира и Драгомира Тајсића, на Савинцу, које земљиште општина заузима за Св. Савску, Св. Ераљску и Охридеку улицу, — одбор је решио, пошто отварањем ових улица остало имање браће Тајсића добија већу вредност, а процениоци, при вршењу ове процене, нису узимали у обзир и ту околност, то да се овај предмет пошаље грађевинском одбору да процениоце позове, да ову процену с обзиром на околноет што остало имање браће Тајсића отварањем улица добија већу вредност, допуни. X По прочитању молбе Душана Огњановића, књиговође мин. Финансија, ГБр. 3064|99 којом тног узвишења око Куманова и Прешива силазила у долину Вардара, и излазила на Јегејско Море, у Солун. Ово је био врло важан друм и у Ср. и у Н. В-у. Н>име је, као најкраћим путем, струјила јужна и северна трговина, и цивилизација. У X. в. Солун је стајао у трговинским односима са Београдом и рачунало се између њих 8 дана. 1 ) У XI. и XII. в. Цариградским се Друмом крећу крсташи у Св. Земљу. Њима је требало од Београда до Ниша 7., а до СоФије 11 дана. Предео око друма, по крсташкпм путописцима, беше шумовит, ненасељен али и прекрасан и пребогат. И онако ретко становништво испред крсташа одлажаше дубље у шуме и гудуре; а градови на путу затвараху им врата. 2 ) Од Браничева па готово до самог Ниша крсташким путописцима простираше се Вугарска шума или Лустиња . 3 ) То беше густа п мрачна шума у непроходној мочвари, „шумовит травник." У средине Бугарске Шуме беше Раеио, где су крсташи ноћивали непрестано страхујући од Ј ) Моп. 8рес*. V. VII. с. 412. (К Порф.) 2) КаЗ. к. ХШ. с. 106. 3 ) Ви1(?ептаи, 8Пуа, Бе8ег1а Ви18апае. Назив Бугарска овде треба схпатити само као политички. Становништо у И. Србији беше у XI. и XII. в. српско.

тражи, да му општина да плац регулац. ®онда који постоји до његовог плаца на углу ВезирСоколовића и Страхинића бана улице ; за део његовог плаца који се одузима за регулацију Страхинића бана улице и доплати вишак плаца који му се том регулацијом одузима, као и по прочитању извештаја грађевинског одељења по овој ствари на истом акту, — одбор је решио, да се овај предмет упути грађевинском одбору да изврнш процену како овог плаца Огњановићевог тако и поменутог плаца регулац. Фонда, па по том да се овај предмет изнесе одбору на решење. • XI По прочитању акта управе топчидерске економије ГБр. 2897(99 којом тражи, да јој општина накнади поред одређене суме у 1400 дин. још шест стотина динара за проширење друма топчидерског за Бањицу и по прочитању извештаја грађевинског одељења по истом предмету на истом акту, — одбор је решио, да се управи топчидерске економије поред одређене суме у хиљаду и четири стотине динара накнади из општ. касе још шест стотина динара учињеног издатка за проширење друма топчидерског за Бањицу. Овај издатак да се учини из буџетске партије бр. 90. на одржање калдрме и друмова. XII По прочитању извештаја благајничког оде љења ББр. 232, — одбор је решио, да се и у овој години издаје Београдском певачком Друштву из општинске касе на име помоћи по педесет динара месечно, а из буџетске партије бр. 157 на ванредне и непредвиђене расходе. XIII По прочитању акта М. Влајковића и Николе Д. Божића пароха београдских, извршиоца тестамента пок. Митрополита Михаила ББр. 3190Ј99 и извештаја грађевинског одељења ГБр. 1832|99, — одбор је решио, да се маси пок. Митрополита Михаила призна сума од седамстотина осамдесет и један динар и седам пара дин , колико је изненадног препада разбојника. 1 ) Бугарска Пустиња беше легло многих разбојника од различите народности. У њој крсташе непрестано нападаху, хватаху, плачкаху хајдучке чете од Срба, Грка, Бугара, Влаха и Печенега. 2 ) У XIV. и ХУ. в, Цар. се Друмом креће турска сила да покори заостале српске земље и да Јевропи покаже моћ алахове војске. Када би год каква турска војска пошла Цар. Друмом, Становништво би испред ње бегало као испред какве варварске најезде. У XVI. и XVII. в. Друмом путују западна дипломатска посланства, која су са својом пратњом и послугом изгледала као читава војска. Земља око друма и даље беше пуста, ненасељена и необрађена; нигде не беше настањене живе душе; све се то повукло далеко од друма у планине и горе. 3 ) По друму владаше велика несигурност. Из густе шуме излетаху хајдуци и нападаху на путнике и трговце. Да заштите путовање Турци подигоше по Друму слабе тврђаве паланке, које нису могле ни на јакој киши издржати пробу.

1) Ка<3. к. ХШ. с. 105—106, 114—115. 2) Јћ. с. 70., 72., 123. 8) КаЗ. к. СХУ1. с. 89.

пок. Митрополит утрошио за осигурање његовог земљишта у Вишеградској улици, услед нивелације поменуте улице, и да се са толиком сумом по књигама одужи поменута маса за дуг њен од калдрме. Да се поменута маса одбије од тражења да јој се осигура земљиште из Борове улице или призна седам стотина осамдесет и један динар и седам пара динарски на осигурање истог земљишта, пошто то осигурање подзиђивањем није потребно, већ да се ограда масеног имања у том делу спусти на утврђењу нивелетету и земља шкарпира, да се неби ороњавала и ограду кварила. Ово спуштање ограде и шкарпирање земље, да изврши општ. грађевинско одељење о трошку општине. (Свршиће се)

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра грађевина од 1. Марта тек. Бр. 1795 држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију у своме грађевинском оделењу, на дан 15. Марта у 10 часова пре подне за Оправку зграда Болнице за Душевне болести. Предрачунскаје цена овога посла 5907, дин 47. п. а кауција у 900 дин. полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији' према закону. Позивају се предузимачи да доћу и лицитирају. Из канцеларије Управе града Београда, грађевинског оделења, 6. Марта 1900 год. Г.Бр. 814 у Београду.

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра грађевина од 11. Јануара тек. год. Бр. 9586(99 држаће Управа града Београда јавну Путописци XVI. — XVII. в. назпвају Цар. Друм: Ке^1 а, 81г а!а р р ићПса <Н Соп»1а н*1 п о роП; Трајановим Друмом (по називу становништва). По негде се од римског друма виђали остаци блатом, земљом и прорашћем сакривени. Одголићене остатке надруму избегаваху путници, јер беше мучно ићи по оштром камену. 1 ) У ХУП. и прошлом веку Друмом је етрујила трговина, док то не бп ратна времена спречила. 1718—1739. г. већим, сев. делом дан. Краљ. Србије владаху Аустријанци. Код Јовановачке Реке Цар. Друм улажаше у Турско Царство. 2 ) Тада се у Србији разви нов живот. Размилише се католички свећеници и језуите. Катол. свештенство бивало је и по селима (као у Вишњици, Миријеву). 3 ) По Србији се беху настаниле немачке колоније, које су се кретале са аустриском војском Г. 1731. помиње се, да трговци Будимљани имај у трговинских одиоса са Цариградоми Солуном. 4 ) Српска револуција1804—1813. г. спречи трговину по Царском Друму, којим се кретаху турске војске да покоре српску рају. Путници су тада ишли Кроз Босну

1) Ка<Ј. к. БХХ1. с. 23—24. 2 ) ВПевсћ, КеЈзе с. 48. ВсћирреШа. 3 ) М. Петровић, Финансије к. I. с. 49. 4 ) Глаеник к. IV. 2. од с. 108—110.