Београдске општинске новине

Број 12

- 48

Год. XVIII

усмену лицитацију у своме грађевинском оделењу, на дан 15 Марта у 3 часа после подне за оправку крова на Конаку у Топчидеру. Предрачунска је цена овога посла 666. дин. 04, п. дин., а кауција у 100 дин. аолаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Позивају се ' предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије Управе града Београда, грађевинског оделења, 5. Марта 1900. год. Г.Бр. 36 у Београду.

Јавља се ово трговцима, занатлијама и привредницима ради знања. Од Суда општине града Крушевца 1. Марта 1900 г. РЈ№"202 у Крушевцу.

0 Б Ј А В А Управа општинске трошарине продаваће на дан 23 Марта у или пред каФаном Косте Лазаревића код „три листа" Краљ Александра ул. у 9 сати пре подне вредеће папире и то: II дуванских лозова и 15 удеоница задруге за подизање зграда, којима је рок залоге протекао. Позивају се купци да одређеног дана и сата дођу и лицитирају. Из канцеларије Главне управе општинске трошарине 6. Марта 1900. год. Ј\2 593.

ПАНАЂУР У КРУШЕВЦУ 0 Благовестима 25. 26. и 27. Марта ове грдине, држаће се у Крушевцу тродневни панађур, на коме ће се продавати стока и сви ово земаљски производи. Крушевачка сточна пијаца чувена је.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре$еву есна$а димвичарског Члан 18. Чишћење димњака вршиће се радним данима ире и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога не могућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0'40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1*— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више (Ј'40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0'20 „ з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . , . 0'20 „

Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одеуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар једужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је дана чишћење вршено. На полеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из чдана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном реону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразнјски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањегдућана са собом — — — — — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1'50 д За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1'— д.

или преко Влашке. Када би образована нова српска држава под Обреновићима, нестаде пустоши око српског дела Цар. Друма; свуда завлада благостање и трговина. 1 ) По Цар. Друм има особиту знаменитост долина Мораве, која је у рим. доба била културан и густо колонизован предео. Има спомена да је Морава била пловна у Ср. В.-у. 2 ) И у XVII. в. Морава је била пловна. Бг. Браун бележи: „Роба из Србије и неког дела Бугарске вози се Моравом на Дунав, а после даље куда се хоће; а из Маџарске, Аустрије и околних крајева вози се уз Мораву за горње крајеве и друга роба". 3 ) У XVII. в. Аустријанци су своју војску снабдевали хра-

Ј ) ГроФ Адолфо од Карамана 1829. г. Оележи: „Ми оотависмо (у Јагодини) главнн друм, и аађемо у унутрашњост вемље.... Чудили смо се како становници добро иагледају, и како н.ихова села беху села иму). на. Поља беху лепо уређена, ливаде красне, многе воденице и стругаре, дивне горе...." Спом. XVII. с. 25. Али друмом ипак владаше извесна несигурност. Исти Караман бележи: „Од Паварџика до Јагодине пратиоци могу бити од користи; али нарочито од Ражша до 'Иуприје они су потребни." Јћ. о, 29. -) Турци код Крушевца држаху на Морави бродове 8а превов војске. Гласник к. XXXVII. е. 192. Деспот Ђурађ 1456. г. пише папском посланику у Будиму, да се турека Флота налави на Морави (Магиап) 10 Миља од Дунава. Гласн. к. XXXII. с. 192—194. — Итал. превод овог писма у Мак. Спом. о. 110—111. 3 ) Споменик IX. с. 38.

ном бродовима уз Мораву. 1 ) И у прошлом веку Морава је била пловна, јер В. Бркић бележи: Болшал же из рикв нарицаетсл Морава, по неиже и Свдна ходнтђ". 2 ) И у овоме веку, до неког времена, бродило се Моравом. С. Милошевић бележи, да Моравом могу бродити још само бродови. који дубље не газе од 2 Ј /г стопе. 3 ) Узимасе да је Београд био почетак Цар. Друма. БЕОГРАД У Ст. В.-у, све до ведике Сеобе Народа Београд се звао Сингидунум, име добивено од Скордисака првих господара Београда. 4 ) Римљани му оставише старо име 5 ) и од њега начинише знаменити сааћ-ит. 6 ) После Велике Сеобе јавља се стари Сингидунум под новим, српским именом Бели-ГрадЈ) Та изненадна промена имена учинила је, вероватно, што се кроз средњевековне и доцније путонисе, релацијеи списејавља једначење Београда са Таигипиш-ом.

!) Чуп. Год. к VI. с. 166—167. Аустријанци еу испитивали и бродност Нишаве. 2 ) Споменик X. с. 59. 3 ) Штам. Опие. с. 34. •■) Г)г. К. Јирегек, НеегвЈгавзе с. 11. 5 ) М . С. МилјевиК конфузан и тендециозан писац узима (Путопис к. I. с. 14., I?.), да се Београд звао Сингидунум све до XIV. в. Што се, пак, и до тог времена јавл.а неки Београд, то ће бити или маџарски или молдавски Београд, или Белграџик. Куриозум. в ) Неегв1 ;га88е с. 163 — 164 ') Јв. с. 11., 76.

Крсташки путописци називају Београд мало изопаченим српским именом, или му име преводе на свој језик: Ве1е§тауа, Ве1$гауа, Ве11е§гауа1, Ве11а§гауа, Ве1^та(1а, Ве1^гаЛиш, \У1ггеп1)игсћ, (Анзберт). 1 ) Крсташки путописци називаху Београд и — бугарским градом (Ви1§-апе орр1(1ит 7 ћо§рШо, АШа, Ви^-агјае, Во§агеп810 оррјДит) 2 ) Бесмислено би било овај политички назив бугарски , као год и доцније грчки , сматрати као етнограФСки, Едризи назива Београд Ве1^га(1ип, Ве1&гаћа, 3 ) Брокеј : Ве1д'га(1о, 4 ) Путописци XVI. иХУП. в. називају Београд: Ве1§тас1иш, Ве1$гас1о, Ве1^га(1и8, Ве11о^га(1иш, ВеИо^гас!, Ве11е§та(1, Ве1&гас1, Ве1^га(1е, ВеИ^гаЛ, Ве1§гаес1е, Сгпесћшћ Л\ г е188еп1)и1'§', Оћгус« Л\ г ех8еп! ј иг^1 ј , Сиесћепћиг^, АЊа Сггаеса, Сгшесћ880Уе188епћиг^к, АЉе (тгес((ие, Кећ-уаг. 5 ) Име АЊа Огаеса одржала се и у прошлом веку. 6 ) У средњев. лат. спом. јавља се изопачено име: УапДегаЊапо, „еабкодп Моп1ега1уепие, с1а\18 (кључ) Ке&ш Нип^апае," АпИегаЊа, ст!а8 аЊапаиЛег. 7 ) У срп. спом. Килнгрлдћ, К -КЛКГР4ДВ, К -КЛГр^Дк, Кеогрлдћ, КиЛ1Гр4Д "1>, 8 ) У АЕ. Данила Срккскми К-клигр<1Д|1, 9 ) (Наставиће се) 1) КаЗ. ХШ. с. 74., 75., 79., 105. — Моп. 8рес1. V. VII. с. 465., 466—470.. , 2) Ка<Ј. ХШ. с. 74., 75., 105. 8) Ка(Ј. к. ХШ. с. 147, *) Јв. с. 172. «) КаЗ. к. Ш, с. 162. 202. 214. ; к. 1.ХХ1. с. 19.; к. 1;ХХХ1У. 85. с. 202. к. С. с. 94.; к. СХ1У. с. 86. 90.; к. СХП. С. 171. к. СХХ1Х. с. 5., 22. 28 55. 57. 171 , 128. °) ТћеЈпег, Мпп. 81. Мег Ј. II. е. 23., 45., 118, 143., 205., 253. — Г)и Сапде с. 147. — ВоиСт с. 15., 18., 85., 355. — Пејач. с. 345. — Споменик XVIII. е. 96. ') Гласник к. XXXII. с. 192., 193. — Макут. Спом. с. 52, 110. — М. 8рес<;. v. XXIII., 303. 8 ) Спом. III. с. 105., 106., 122., и т. д. — М. 8егћ. с. 3. И др. 8; Дан Жив. с. 29^—291.

УРЕДНПШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА Штампарија Д. Димитријевића. Уредник Т ТЛИЈА ЈОВАНОВИЋ