Београдске општинске новине

Број 13

- 50

Год. Х\1И

да се Наталији Првуловићевој Софији Првуловићевој и Јовану Првуловићу, еирочадима пок. Ђорђа Првуловића, бив. службеника државне трошарине, издаје из општинске касе за време од првог Фебруара па до конда меседа јуна тек. год. на име помоћи шесет динара месечно. Овај издатак да се учини из будет. партије бр. 86 на издржаље општинске сиротиње. XIX По прочитању одлуке одбора опиттинског АБр. 5644/99 донесене у седниди одбора од 29. Јула 1899 г. којим је одобрено И. Бајлону и синовима да могу ноложити цеви за довод воде из Дунава за њихову нивару под погодбама означеним у извештајнма грађевинског и водоводног одељења, с тим да нису дужни давати општини из ових цеви воде за поливање удица, као што је грађ. одељење било предложидо. И по прочитању извештаја водоводног и грађевинског одељења ГБр. 2801/99 којим су учиниди извесне измене у раније означеним погодбама, на које су И. Бајдони и синови пристади — одбор јерешио, у вези ранијег решења по овој ствари одобрава се И. Бајлони и синовима да могу положити цеви за довод воде из Дунава у своју пивару, а под раније означеним погодбама од водоводног и грађевинског одељења са том изменом, да са полагањем цеви иду бачванском улицом испод електричне централе а за тим добрачином улицом до Душанове. XX Председник износи одбору на решење молбу X. Мунка, Фабриканта шподијума, којом тражи да се ослободе плаћања општ. трошарине она кола, на којима он износи шподијум на железничку кданичну станицу, па се иста после празна враћају у варош. По прочитању те модбе и извештаја Управе општ. трошарине АБр. 802, одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци, пошто је железничка кланична станица ван трошаринског реона. XXI По прочитању молбе Драге Ћорђевићке управитељице школе вештачких женских радова Куће у вароши и подграђима биле су усред лепих вртова. Многе мошеје; купатила, коњушнице, каравансераји, безестани; турска нечистоћа и немарност, масе лених паса по улицама; све је то чинило источњачки колоритет ондашњег Београда. Од неколико каравансераја најлепши је био каравансерај Мехмеда Соколовића. У овоме је каравансерају био смештен безестан, магазини и продавнице, квартири за трговце и коњушнице око калдрмисаног дворишта. Главни је део вароши био поред Дунава; а и по слемену протезала се варош. Поред Саве беху убојна слагалишта и предграђе у коме становаше крајња сиротиња и Цигани. Најживљи и најзнатнији део вароши био је онај, у коме су се надазили трговачки дућани и разне занатске радионице. Занатлија је било разноврсних: кројача, ножара, сукнара, обућара и др. Међу трговцима најзнатнији су били Дубровчани; али сем њих је било и доста Јевреја, који су такође водили трговину. Дубровчани су имали најлепше и најбогатије дућане. Дубровчани су имали знатне трговинске повластице. Имали су свога фратра. ПигаФета бележи да Дубровчани имају подземну цркву а Братислав с Митровица да београдски католвци врше службу божију у једној простој кући. Бео-

АБр. 1096; којом тражи помоћ у дрвима за поменуту шкоду а за 1900 год. одбор је решио, да се ова молба одбаци, пошто је овој школи будетом за ову годину одређена новчана помоћ. XXII Председник извештава одбор, да је Светозар Влајковић, вештачки стодар, према оддуци одбора од 22. јануара ове год АБр. 9797, позват да изложи услове под којима би хтео, да му општина уступи своје земљиште стари сењак у службеност за извесно време а за подизање радионица и магацина и смештај израђеног и неизрађеног материјала вештачког столарства, да је он поднео акт, којим тражи то општ. земљиште на педесет година бесплатно, а за наведену цељ. По прочитању тога акта АБр. 1091, одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци. XXIII По нрочитању акта управе града Београда ГБр 3015 односно експропријације плаца Браће Илића и осталих на бив. варош капији као и по прочитању реФерата грађевинског одељења на истом акту, — одбор је решио, да се према ранијој одлуци одбора од 21 и 29 јануара 1899 г. ГБр. 3558 изврши експропријација целокупног имања Браће Илића, Стевана Вељановића и Петра Анастаеијевића па да се иста имања поделе у три плаца и да се овај предмет са плановима надлежним путем пошаље Господину Министру грађевина на одобрење. XXIV Председник износи одбору на решење модбу Владимира Родовића, кадета УП. разреда кадетског корпуса у Нижњем Новгороду, сина пок. Љубе Родовића бив. ошпт. службеника, којом моли за новчану помоћ. По прочитању те молбе АБр. 617 одбор је решио, да се Владимиру Родовићу, кадету VII. разреда кадетског корпуса у Нижњем Новгороду, изда из општ. касе на име помоћи гаесет динара у злату, погато се суд надлежним путем претходно извести: је ли исти доиста ђак поменуте школе. градско је становништо било састављено из Турака, Срба, Јевреја, Мадара, Грка и Цигана. У Београду је онда било доста војних заробљеника (понајвише Италијана), који су Турцнма звдали у Београду разне грађевине. Цела ондашња трговина у Београду састојала се у размени артикала: Из унутрашњости Балканског Полуострва преко Београда извозиле се у Ср. Јевроцу и Италију различите сировине, а отуда уносили се у Туреко Царство разни јевропски Фабрикати. По Павлу Рубигали (1544 г.) и Вратиславу с Митровица (1591 г.) на београдском тргу у XVI. в. продавало се робље. Била је нарочита зграда, где се излагало робље на продају. Срби урођеници су у XVI. в. чинили знатан део београдског варошког насеља. За своје религијске потребе и обреде имали су 4 свештеника, просте људе, који су се бавили и занатом (београдски прота радио је и бојадилук). 1 ) У XVI. в. у Београду се налазила једна ћириловска штампарија за штампање црквених књига. 2 )

1) Ка<3. к. ГХХ1. о. 19—20.; к. Х,ХХХ1У. с. 85—87.; к. С. с. 94—95., 133—135., 139.; к. СХП. с. 215., 216.; к. СХ1У. С. 15., 16., 55., 60., 61., 86., 87., 89.; к. СХХ1Х. с. 5., 9., 22—23. •— 8с1те1§ег с. 36—37. — Аи&. 6181. Визћ. 1). 1ј6§. Тигс. с. 33—37. — 84аппе к. XXII. с. 182—183. — Ср. Неег81га88е с. 122—123. 2 ) Спом. Обод. Прославе с. 64—65.

Овај издатак да се учини из општ. готовине за ову годину, пошто се за ово изиште надлежно одобрење Г. Министра Финансија. XXV По прочитању извештаја комисије за практично клање, које је извршено на ново подигнутој општ. кданици, — одбор је решио, прима се у свему ова.ј извештај већине комисије са изменом, која се састоји у одвојеном мишљењу члана суда г. Косте Симића. Да се одмах приступи наплаћивању уговором прописане таксе за клање стоке на новој општинској клаиици као и да се у споразуму са српским акционар. друштвом за клање стоке и прераду меса, пропише потребан правилник, који да се поднесе одбору на одобрење. У комисију за прописивање овог правилника да уђу: члан суда г. Коста Симић, одборници г. г. Дим. Тадић, Др. Војислав Суботић, млађи, општ. марвени лекар 1 г. Свет. Терзић и месар Лудвик Рис. 0 овоме да се извести и друштво. XXVI По прочитању акта управе града Београда АБр. 971, којим спроводи суду молбу дрварских трговапа са Саве, којом са разлога у истој изнесених предлажу, да им се за сместиште дрва уступи известан простор у бари Венецији између железничке станице и опш. дрварских плацева, да исти о своме трошку наспу и за извесно време у накнаду за то бесплатно уживају, а по том да општина као господар истог располаже истим земљиштем и приход са истог ужива, — одбор је решио, да председништво са одборницима г. г. Костом Др. Ризнићем, Пером И. Јовановићем и Дамњаном Стојковићем, изађу на лице места и прегледају ово земљиште, споразумеју се са овим дрварским трговцима колико земљишта хоће, под каквим погодбама и за које време. У опште да проуче овај предлог, као и да ли се исти може без штете по општ. интересе усвојити, па по довољном проучењу овог предмета И у XVII. в. Београд беше велики трговачки град. По Хади -КалФи имађаше до 100 дамија с вртовима у наоколо, 10 купатила, много ханова, 2 безестана, у којима се продавала најскупља роба. У једној релацији из XVII. в. Београд се рачуна у ред главних градова на Балк. Полуострву. Бенети рачуна у Београду 50.000 становника, а Морозини 12.000 кућа. Улице су биле калдрмисане великим и крупним камењем, а покривсне беху даскама. Улице беху учичкане маленим трговачким и занатлиским дућанима. Изван вароши про тезаху се пространа прљава предграђа. У опште изглед Београда у XVII. в. мало се изменио од изгледа у XVI. в. На саставу Дунава и Саве још рађаше пристаниште, а до њега рибарски трг и царинарница. Београд беше насељен Турцима, Србима, Јеврејима, Јерменима, Циганима. Дубровчани још беху главни трговци и вођаху велику трговину. Из свог града доношаху разне прерађевине, нарочито сукно, а из Мадарске и Турске извожаху у Италију: коже, вуну, восак, живу. По једном извештају упућеном папи Иноћентију XI. (1680. г.) у Београду је било 600 католика а међу њима је било највише Дубровчана. Број католика Еј подиже на 800, а Таверње бележи, да католици у Београду