Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

лхх\х\хххул^«.\\хч>лхххх\.\

Л\\\\\\\1 Л\\\\\\\\\\\\\>

.\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\ч\х\\\\\\\\\^у\\\\\\\\\\\\^х\\\\\\\\\\\х\\\ч^-

-'Х.'ХХ.-^*>ЛЛ

Год. XVIII. гжжжжжжжжжж. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

НЕДЕМ 28. ШЛРТА 1900.

Број 14.

•ЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЈГЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ

•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ Г*ЖЖЖЛ

ЦЕН А: За Србију на годину . 6 динара на лола године 3 „ За стране земље на годину 9 „

ПР13ТПЛАТУ ВАЉА СЛАТП УПУТНИДОМ НА ОПШТИНСКП СУД А СВК КОРЕСПОДЕНЦИ.ГЕ IIА УРЕДНИКА

РУКОПНСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАЈЕНА ПИСЖА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ

Београд, 24. марта 1900. Нзвгово Величанетво Краљ ЈУ1И« лан, Армијски ђенерал, и Командант Активне Војске, отпутобао је 21. ов. мес. у 6 часова изјутра, у пратњи Своје свите, дворским возом у Ниш.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ

РЕДОВНИ ОАСТАНАК 2. Марта 1900 год. Председавао за председника општине, члан суда, г. Стеван Ивковић; присуствовао члан еуда, г. Косга Симић. од одборника били: г.г. Јанаћ М. Јанковић, Васа Николић, Ђ. Соколовић, М. Штрбић, II. Новаковић, Јован Иетровић, Ђ. М. Станојевић, А. Петровић, Н. Петровић, Миленко СтеФановић, Дамњан Стојковић, Д. Тадић, Д. М. 'Борђевић, М. Клидис.

I Прочитан је записник одлука седнице држане 24. Фебруара тек. године и примљен без измене. II Но прочитању акта управе града Београда и љених одељака АБр. 1687, 1711, 1712, 1756, 1768, 1870, 1871, 1893 и 1898, којима се траже

уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, да су му непознати: Јован Јовановић, бакалии; Сима Јовановић, бакалин ; Влајко — Владимир — Кикић, пиљар ; Сретен Виторовић, крижач у Фабрици дувана; Василије син Гавре Буљукића, радника Фабрике монопола дувана, Јован син СоФије Ходачак, удове, раднице у Фабрици монопола дувана ; Радован Мајски, калФа берберски ; Коста Јовановић, терзиски раденик ; Владимир Николић, десетар на железници ; Паулина жена Јордана Живковића, закупника кујне код „малог војника" ; Василија Ристић, удова ; Милан Анђелкрвић, пиљар из Ресника ; Властимир Петровић, браварски номоћник; Сима Којић, каплар УП1. пешад. пука, и Обрад Марковић, надничар ; да су доброг владања а средњег имовног стања: Атанасије Поповић, учитељ гимнастике; Мита Стајић, књижар; Марија Дим. Закића, удова; да су доброг владања, а сиротног имовног стања Добривоје Томић, царински чиновник и Светозар Младеновић бив. ликерџија. III Председавајући члан суда износи одбору на мишљење молбу Васе Дучића, трг. овД* којом тражи уверење о породичном односу.

По нрочитању те молбе СТБр. 649, — одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. IV По прочитању молбе Радивоја Марковића, Финанса коњаника општ. трошарине, и мишљења управе општ. трошарине, — АБр. 1729, — одбор је решио, одобрава се молиоцу двадесетодневно осуство од дужности, ради свршавања својих домаћих послова, које да му се рачуна од дана када га буде употребио.

По ггрочитању извештаја економног одељења АБр. 1738 о држаној лицитацији за издавање под закуп пиљарских места сЖ тезгама у великој згради на Цветноме тргу под бр. 5, 8 и 9, — одбор је решио, да се ова пиљарска места са тезгама у великој згради на Цветном тргу издаду под закуп за време од првог марта па до првог новембра 1900 год. под прописаним погодбама и то : оно под бр. 5. Стевану Бранковићу, пиљару ;'оно под бр. 8. Ђорђу Митровићу, пиљару, и оно под бр. 9. Ра-

ТРГОВШИ ЦЕНТРИ 0 ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ

НАПИОАО КОСТА Н. КОСТИЋ

(НАСТАВАК) Смедерево се јавља још у IX. в., као незнатан град Еуегсбројло?.') Све до XV. в. Смедерево остаде на незнатном гласу. У XV. в. по срп. летописима и по запису на једној градској кули, 1430. г. Деспот Ђурађ подигну град у Смедереву, 2 ) па га учини својом престоницом. Дубровчани су много походили Смедерево, где су и колонију имали. 3 ) Д. им је Ђурађ подарио неколике повеље. 4 ) Једном повељом Деспот допусти Дубровчанима, да могу куповати, трговати и извозити сребра из свију места његове државе сем Смедерева. 5 ) Тада се

') Неега^габае с. 77. 2 ) 81аппе к. X. с. 271. — Мијатовић, 2. Ђурађ к. I. С. 166., 173—174. 8 ) Макуш. Изел'ћд. с. 328. 1458. I. Ка§и8е1 тегсап(;1 Гигоцо тоНо (Јапе^ЈаЂ!. 4 ) Моп. 8егћ. с. 352—355., 433—436. 6 ) Јћ. с. 437.

у Смедереву коваше новац, под именом овога града. 1 ) И под Турцима Смедерево остаде гласовита тврђава. 2 ) Путописци XVI. в. узгред спомињу Смедерево. Ђура Хус (1533. г.) спомиње 8реие<1егоуа, врло тврд град према Маџарској. 3 ) По ПигаФети Смедерево је била доста велика и насељена варош с ниским већином дрвеним кућама, насељена Србима и Турцима. Малена Дубровачка колонија од 7 кућа водила је неку трговину 4 ) и имала трговинске и религиске везе са католпчком општином у Темишвару. 5 ) У XVII. в. Смедерево опаде. Џон Бурбури (1664. г.) помиње Смедерево као са свим опалу варош. 0 ) X. КалФа једино је забележио за Смедерево, да је град на

Ј ) ЦјиМс, К оус 1 с. XXIV. 2 ) Мак. Спом. с. 50—52. У једном писму од 1481. 15. Нов. вели се да када би се заузело, не би било препреке до Цариграда. 3 ) КаЛ. к. 1 ј У. с. 125. 4 ) 84аппе к. XXII. с. 92. 2еп(1егет. . о а8ва1 ^гашЈе е4 роро1а4а, та ћи 1е сазе ћадзе е4 1а тад. раНе Ле 1едио.. поп ћа С1П (;е сЦ тига, е1 е ћаћИаЈа (1а СћГ1811ап1 е1 с1а Тигсћј, VI аоио апсога Какизе! рег саиаа <31 еопИгаИаг тегсапИе. — М. 8рес(. V. XXIII. с. 313. 1580. 15. Дец. 8ашап<1па... т езза поп VI зопо аЦгосће 8е(4е саче (1е1Н саиоНс1. б ) М. 8рсс4. V. XXIII. с. 336.—337. «) Чуп. Год. к. XVII. с. 84.

Дунаву. 1 ) Католичка је општина непрестано била, али врло сиромашна. 2 ) У XVI. и XVII. в. у Смедереву сгановаше католички бискуп. 8 ) По допусту Св. Конгрегације 22. Авг. 1625. г. бискуп Алберт пренесе биекупску столицу из Смедерева у Београд; али име смедеревске оста и даље за дуго, све до 1650. г. 4 ) За владе Аустријанаца 1718—1739. г. Смедерево беше главно место истоимена дистрикта. 5 ) У Смедереву беше један католички свештеник. 6 ) За владе Кнеза Милоша Великог Смедерево се у трговини једначило са самим Београдом. Оно је имало онолико трговачких лађа на Дунаву колико и Београд. 7 ) Срвек. Цариградски Друм ишао је из околине Смедерева преко Годомина, прелазио Мораву код дан. развалина града од Кулича , који со још у прошлом веку спомиње као град са посадом. 8 ) !) Споменик XVIII. с. 63. 2 ) Чуп. Год. к. XVII. с. 84. 3) М. 8ресС. V. XXIII с. 309—313., 340., 432—437. 440., 443. и т. д. 4 ) Јћ. с. 374., 376., 393 , 425.. 467., 473. б ) Сноменик XVIII. с. 104. в ) М. Петровић, Финансије к. I. с. 37. ?) Споменик XXIV. с. XXVI. с. 25—26. (Извештај гроФа Боа Ле Конта оц 1834. г.) — Вопе, Тш^ше Ј. IV. с. 492. — "Штте.г, с' 231—232.... ићп^епа 181 Лег Ог(; §1е1сћ Ве1{?га<1 8о -ууо1 Сиг с!еп Наш1е1 а1а Л1е те181;еп <3ег 8.000 Ешус. Каи^еи^е 81ШЈ. 8) Чуп. Год. к. VII. с. 312.; к. IX. с. 65—68.