Београдске општинске новине

Број 14

— 54 —

Год. XVIII

довану Петровику, пиљару свако по закупну месечну дену од девет динара и седамдесет и пет пара дин. а да сви, поред осталих погодаба, плаћају закупну цену месечно и у напред. VI Председавајући члан суда извештава одбор да је општински суд решењем својим од 29. ®ебруара тек. год. АБр. 1795. одлучио да цена лебу за нрву половину меседа марта ове год. т. ј. од првог истог месеца буде иста, која је била и у другој иоловини месеца Фебруара тек. год. т. ј. двадесет и једна пара дин. по килограму, а леб да се продаје по двадесет пара дин. у тежини од 952 грама. По сасдушан.у тога, — одбор је примио к знању, ово решење општ. суда о одређеној дени лебу. VII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 1136. којим извештава суд, да је Денко Стојановић, баштован, закупац земљишта регулац. Фонда, званог Табак Ибраимов Чајир, противно уговору, који са општином има о закупу тог земљишта, поорао извесан део истог земљишта, као и по прочитању накнадног извештаја економног одељења и мишљења општинског правозаступника, о томе: шта би се требадо но овом предмету предузети, — одбор је решио, да члан суда г. Стеван Ивковић и одборници : г. г. Петар Новаковић и Стојан Пајкић, изађу на лице места и учине увиђај, па о нађеном стању ствари поднесу одбору извештај са мишљењем о томе : шта би се по овој ствари требало урадити. VIII По прочитању извештаја комисије састављене за проучење питања о томе: шта би се требало урадити са зградама старе општинске кланице као и са земљиштем на коме су, — 1 одбор је решио, усваја се у свему овај извештај комисије и препоручује се општинском суду да у свему по истом поступи. Да се како

Од Мораве друм је ишао у знаменито срвек. место Браничево. Браничево. Браничево се налазило на месту рим. Унштсшш-а. Већ у X. в. јавља се Браничево, Арапски геограФ Масудија (| 957. г.) говори о Буаичабину (Брани чеву) и Клашанину (Кучајни), као о врло напредним трговачким местима. 1 ) Браничево се у Ср. В. налазило у близини богатог рударског предела Кучева и Кучајне. За време крсташких похода у XI. и XII. в. у Браничеву је седео византиски стратег. Ту се састајаху крсташи који су ишли из Немачке сувим и Дунавом. Лађе, на којима су допловили, поклањаху за гориво Браничевцима. 2 ) Едризи спомиње Ваиат (Браничево) и АкНДевка или А1'пс1е81'а (Градиште.) 3 ) У XII. в Браничево је страдало од грчко-маџарског ратовања. 4 ) У XIII. в. Браничево се помиње као владичанска столица 5 ) и трговинско место, које Дубровчани посећују. 0 ) Већ 1380. г. на месту Браничева јавља се дан. село Косгаолац, а име Браничево јавља се као

1 ) Гласник к. XXXVII. с. 237—238. 2 ) Каа. к. ХШ. с. 100. 101 , 105., 106., 114. ВгашШ, ВгапсНг, ВшпЗиахпга. 3 ) Јћ. с. 146—147. 4 ) НеегзЈгазае с. 85, 5 ) Гласник к. VII. с. 146. 6 ) М. Вегћ. с. ШаФ. Рат. Ј ј . с. 2.

оно земљиште на коме су сада зграде старе општинске кланице тако и оно општинско земљиште у неиосредној близини истих разоре ради испоснења. IX Председавајући члан суда износи одбору на решење молбу Димитрија Стојановића, концесионара, којом тражи, да му општина изда под закуп зграде старе своје кланице за смештај својих коња и возова. По прочитању те молбе АБр. 1512, — одбор је решио, да се преко ове молбе пређе на дневни ред. X По прочитању акта општинског ликвидатора АБр. 1652, — одбор је решио, да се сума у осамдесет и пет динара колпко је под 20 децембра прошле год. исплаћено „Београдској задрузи" за осигурање пијачне зграде на Цветном тргу противу пожара, расходује на буџетску партију на непредвиђене потребе за 1899-ту годину. XI По нрочитању акта директора опсерваторије Велике Школе АБр. 8754Ј99 и по прочитању извештаја грађевинског одељења ГБр. 2998Ј99, — одбор је решио, да се допусти управи опсерваторије Велике Школе да може о свом трошку заградити ово општинско земљиште испред опсерваторије, пошто предходно општ. грађевинско одељење исто премери и границе му означи, ну под погодбом да исто земљиште остане и даље општинска својина. XII Председавајући члан суда износи одбору на решење молбу Владимира Савића, пенсионера овд. којом са разлога у истој моли, да се ослободи дужности поротничке. Пр прочитању те молбе АБр. 1514, — одбор је решио,

предеоно име. Турски историчари помињу да су Турци заузели градове Вгашсгол 'ас2, ВгашЉсћа; 1 ) али, вероватно, да су они узели име предела за име града. Петанчић спомиње село Браничево (Вгашсегит) ; 2 ) али, вероватно је да је Петанчић дан. Костолац назвао Браничевом. У пределу Браничеву па Дунаву у ХУ. в. налазила се тврђава Голубац?) око ко.је су се крвили Турци, Срби и Маџари. У XVII. в. Голубац имаше палисадирано подграђе. 4 ) Рам. У Браничево је долазио један пут из Маџарске преко Дунава код Рама, који се налазио на месту рим. Ледерате. 5 ) Код Рама су Византинци прелазили Дунав у својим походима у Маџарску. 6 ) Изгледа да је за време Турака имао и неку трговинску вредност. јер се у Храму познају трагови једног каравансераја. 7 ) Храм спомиње X. КалФа 8 ) 1718—1739. г. Рам беше

!) Наттег, Н. ОМошапе I. с. 258. 2) Каа. к. Х1ЛХ. с. 121. 3 ) ГолоубкЦБ, Оа1атћо42, Со1итћа4г]'пт, Со1итћа1го, ОоЈићеиј; т. Гегерџинлнк; Ри^ег/лпНса, Оое§ог<38ећтПк, Ош§е§тПск. 4 ) Бг. Ј. Цвијић, Преглед к. III. с. 31. 5 ; Неега^гааае с. 16. в ) Јћ. 7 ) Милићеви!], Србија с. 1028. — Карић, Србија с. 856. 8 ) Споменик XVIII. с. Харам, град на Дунаву, опкољен баштама.

да се молилац ослободи дужности поротничке, а да на његово место у 1900 год. буде поротник за варога Београд Сретен Р. Благојевић, пенсионер овд. XIII По прочитању процене ГБр. 146. једног дела имања Светозара Стојадиновића, овд. трг. које се налази на углу Дара Душана и Цара Уроша улице, а које се има одузети за проширење Цар Урошеве улице, — одбор је решио, усваја се ова процена да се Светозару Стојадиновићу, овд. трг. за две стотине двадесет и шест квадратних метара и осамдесет квадратних десиметара, колико се за проширење Цар Урошеве улице има одузети од његовог земљишта, постојеће на углу Цар Душанове и Цар Уротеве улице, исплати из касе регулационог Фонда према пристанку његовом од 20. августа 1899 г. ГБр. 2154. у року од две године дана од дана кад на општину београдску пренесе тапију од означеног земљишта без икаквих терета, четири хиљаде осамдесеш и цва динара и четрдесет иара дин., на коју суму да му општински суд приликом преноса тапије изда упутницу на општ. касу са роком од две године. Упутницу на општ. касу потписаће за општину председништво. XIV По прочитању акта управе општ. трошарине АБр. 9892|99 којим спроводи суду на решење тражење Тодора Милишића трг. овд. да се ослободи плаћања управи општ. трошарине дужне касапске аренде за 1200 кграма масти, коју је као лиФерант издао управи казненог завода у 1891 г. а на коју је издао управи општ. трошарине признаницу од 360 дин. под 28. маја. 1891 г. са роком од два месеца, као и по прочитању мишљења општ. правозаступника по истој ствари, — одбор је решио, да се Тодор Милишић овд. трг. од овог тражења, да се ослободи плаћања ове дужне аренде, као тражења неумесног одбије и позове да положи дуг по поменутој признаници. главно место истоимена дистрикта, 1 ) Рам пропаде 1788. г.; а' дотле беше знатна тврђава са посадом. 2 ) За владе Кнеза Милоша Рам беше од дубравичке знатнија скела и царинарница. 3 ) Од Браничева срвек. други ишао је најпре уз Млаву, развођем Млаве и Мораве, у басен Ресаве, преко развалина старог Идимума (дан. Медвеђа) и најзад, после дводневног путовања у дан. Ћуприју. У XIV.— XV. в. у Ресави беше трг Суботица . 4 ) Г. 1458. турска војска квартироваше у Ресави; дубровачки амбасадори у Суботици бише примљеии у аудијенцију од турског војводе. 5 ) Потаревац. Пожаревац, као год и Свилајнац, били су изван овог срвек. пута. Пожаревац се први пут спомиње 1600. г. 6 ) Маџарски путник Комарони (1697. г.) спомиње „турски и српски град Пожароца, удаљен од Дунава једну миљу." 7 ) Пожаревац спомиње и X. КалФа. 8 ) У прошлом

1) Јћ. с. 2 ) Чуп. Год. к. VII. с. 312.; к. 8. с. 263.; к. IX. С. 69—71. 3 ј В. и Н. Петровик, Гра^а к. I. с. 300. — М. Петровић, Финансије к. 1. с. 202., 217. 4 ) М. беГћ. с. 199. 8 ) М. 8рес1. V. XXV. с. 353. (Анал. Гундулић.) 6 ) Милићевић, Србија с. 1057—1058. 7 ) Пг. Ј. Цвијић, Преглед к. III. с 31. 8 ; Споменик XVIII. с 09. ПозороФџа.