Београдске општинске новине

Број 14

— 55 —

Год. XVIII

На случај да тај дуг на позив управе општ. тротарине не буде хтео положити онда да се наплата истог дуга изврши судским путем. XV По прочитаљу свију акта АБр 4541/99 која се односе на наилату онштинског потраживања од калдрме саграђене пред бившим имањем Стевана Радосављевића, бив. овд. бак. ностојећем у Краљ. Александровој улиди,— одбор је, усвојив мишљење општ. правозаступника по истом предмету, решио, да се наплата овога општинског потраживања од саграђене калдрме тражп судским путем од г. Димитрија Тадића, адв. овд. који је за измирење свога потраживања обезбеђеног на имању, пред којим је калдрма, која се има платити, саграђена, примио од кв. врачарског и суму која се је из продајне цене тога имања имала издати општини на исплату овога дуга од саграђене калдрме пред продатим имањем, — пошто г. Тадић не пристаје на леп начин да положи ту суму. XVI Предоедавајући члан суда износи одбору на решење молбу Милосава Живковића, Финанса општ. трошарине. којом моди за новчану помоћ у 44 дин. за исплату болничког трошка," који је учинио лечећи се у опште државној болници од убода ножем од сгране Мике Панића, овд. пиљара, приликом вршења општинске службе на топчидерској трошаринској станици. По прочитању те молбе и извештаја управе општ. трошарине АБр. 1281,— одбор је решио, да се из општинске касе исплати управи опште државне болнице четрдесет и четири динара, на име болничког трошка, који је учинио Милосав Живковић, трошарински Финанс, лечећи се у истој болници од убода ножем од стране Мике Панића, овд. пиљара, приликом вршења општинске службе на топчидерској трошаринској станици. Издатак овај да падне на терет буџетске партије бр. 87.

веку изађе на историски глас, када је у његовој близини код села Ћириковца, 1 ) закључен знаменити Пожаревачки Мир. За владе аустриске пожаревачки дистрикат простирао се између Мораве и Млаве до ресавских граница. 2 ) Пожаревацтадаимаше само 226 кућа 3 ) и једног католичког свештеника. 4 ) У времену напшх револуција у овом веку Пожаревац беше најважније место на десној страни Мораве. Он биваше и престоницом Кнеза Милоша Великог. Свилајнац. У прошлом веку Свилајнац беше незнатно село од 28 К5 г ћа у ресавском дистрикту. 5 ) У првој половини овог века Свилајнац излазн на глас као трговински центар у Ресави. Кнез му Милош допусти, да може имати 7 трговаца и 3 калауза. 6 ) Ресава. На 2 сах. од Медвеђе налази се ман. Манасија или Ресава , који је у XV. в. био најзнатнији књижевни центар у Србији. У тишини манастирских ћелија опкољених заносним пределом „ресавски преводници" писали су и преводили црквене књиге. „Уз дечанску пркву, ириз-

') Милићевић, Србија с. 1037. 2 ) Споменик XVIII. е. 101., 104. а ) Гдасник к. ИЛП. с . 153., 159. (Ратковић.) 4 ) М. Петровић, Финансије к. I. с. 49. 5 ) Гдасник к. БУ1 с. 163., 159. — Споменик XVIII с. 105. е ) В. и Н. Петровићи, Грађа к. I. с. 346—348.

XVII За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу одборску седницу и то: молба Алексе Васића адв. да се његов властодавац Дума Деда ослободи таксе за воду ; молбе: Душана Т>. Остојића, Павлије Јанковићке, Мидеве Јорговић, Спире Јаковљевића и Свештеничког Удружења за новчану помоћ; молба Милке Јовановић, пиљарице, за пиљарско место на Цвет. тргу; молба Асана Смаиловића, да му се изда под закуп право продаје бозе на новој општин. кланици; молба Николе Јов. Протића, за ослобођење плаћања дуга од калдрме, и молба Денка Стојановића због зграде коју је подигао на општинском земљишту Јосиф Здравковић, — одбор је решио, да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

Председник општине, г. Антоније ПаншовиК, оздравио је и од 22. ов. м. долази редовно на своју дужност.

ОШПТПНСКЕ ЈГИЦИТАЦИЈЕ Суд општине београдске издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп следећа своја добра и то : I. На дан 27. марта т. г. од 2 до 5 сати после подне, два кијоска у парку Калимегданском. П. На дан 28. марта т. г. од 2 до 5 сати после подне, право продавања бозе, салепа и других бозаџијских артикла, на новој општинској кланици. Кауција је 100 динара. Ш. На дан 29. марта т. г. од 2 до 5 сати после подне, плац регулационог Фонда постоје1ги у Дубровачкој улици преко пута каФане зване „Бела лађа." Кауција је 100 динара, и IV. На дан 30. марта т. г. од 2 до 5 сати после подне, плац регулационог Фонда

постојеЂи на углу улице Цара Душана и Кнез Михаиловог венца. Кауција је 120 динара. Све ове лицитације држаће се у канцеларији економног одељења Суда општине београдске. Ближи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско а празником од 9 до 11 сати пре подне. Од стране Суда општине београдске 21. марта 1900. год. АБр. 2053. у Београду. Н А Р Е Д Б А Да би се отклонили несрећни случајеви, који би могли наступити услед тога, што појединци врло често пуштају улицама одраслију ждребад па и саме коње, а без икаквог или са врло малим надзором, Управа града Београда, нозвана дужношћу да се стара о лнчној сигурности престоничких грађана, овим објављује истима, да ће у будуће сваки онај, чије би се одрасло ждребе или коњ нашао на улици, а не би био од нарочитог лица вођен или за кола везан, бити кажњен по §. 326. казн. закона. Из канцеларије управе града Београда, 16. Фебруара 1900 г. Бр. 3661.

0 Б Ј А В А Господин Министар вој"ни предписом својим од 19. т. м. ЛБр. 561. изволео је наредити: да се саопшти свима просутим обвезницима редовне и првог позива народне војске, да имају права на бесплатну

ренске цркве патос, бањско злато (којим је задужбина Милутинова била као полита), иеКке цркве припрату (коју је саградио АЕ. Данило,) спомињало се некад у Срп. Земљи и „ресавско писаније," т. ј. живопис (молерај); а не књиге, које су негда за Д. Стевана и нећака му Д. Ђурђа калиграФСки израђиване у Ресави, на који су неки при помену „ресавског писанија" мислили." 1 ) Снабдевајући књигама цркве и манастире по Српској Земљи, Ресаваје била најважнији центар књижарске трговине. Товаре тек исписаних књига разносили су каравани по Српској Земљи да задовоље духовне потребе Српског Народа. — Манастир је био опкољен тврдим зидовима. Та се тврђава звала такође Ресава. По нашим летописима 1 ) и по турским историча,рима 2 ) Турци су 1458. г. под Махмуд Пашом заузели градове Ресаву, Вишесаву, 3 ) Голубац, Жрлов и Белу Стену. Град је имао извесну вредност и у турско-аустриским ратовима XVII. и XVIII. в. 4 ) Ресаву спомиње и X. Кал®а. 5 ) За владе ауетриске богати Беох л рађани прилагали су манастиру. 6 ) У времену српеких револуција у граду Ресави с нешто војника седео је турски диздар. 7 ! У Игковом Уговору спомиње се град Ресава. 8 )

!) Старинар к. VI. бр. 2. с. 44. 2 ) Споменик III. с. 126., 134., 140., 141 , 151., 152.-156. 3 ) Ст. Новаковић мисли да се Вишесава налазила код Доаег Милановда. Чуп. Год. к. V. с. 141—• 104. 4 ) Чуп. Год. к. VI. с. 145—149. 6 ) Споменик XVIII. с. 105. (Расоћа, Расоћа.) 8 ) Гласник к. IV. 2. од с. 149. 7 ) Милићевић, Србија с. 1011. 8 ) М. Петровић, Фннансије к. I. с. 17.

Ћуирија. Ћуприја се налази на месту рим. Наггешп-а Маг^ч-а. 1 ) У Ср. В. Н. Маг^1 прозва се Н. Р1апиш, од чега је постао српски назив Равно, под којим га именом спомињу и крсташки путописци. 2 ) Старо име Равно задржало се у имену реке и манастира Раванице . 8 ) У времену проласка Барбаросиних крсташа 1189. г. Равно беше на граници Српске Државе. У Равном је Барбароса био предусретљиво дочекан од Срба. После ХП. в. Равно се не спомиње. За време Турака Ћуприја је имала више стратегијски значај. На остацима римскога моста Турци 1660. г. подигоше мост за прелаз своје војске у походима против Мацарске и Аустрије. За одбрану тога моста била је подигнута Морава Палаика, Морава Ћуирија, или просто Ћуирија . 4 ) Паланка је била као и остале турске паланке и још четрдесетих година виђаше се ограда. 5 ) ! ) Ово је несумњиво. Гримберг је 1808. г. у Ђуприји видео раввалине рим. града Трајана. Неег8(:га88е с. 18. Срежевски 1841. г.. такође вапазио раввалине неког старог града. Р. Кошутић, Нова Писма аз Пегрограда с. 119. 2 ) КауепеПа, КауепеПе, Каћпе1, КнћПпе!. Едризи: К.чћпа, Каа к. ХГЛ1. с 114., 116., 123., 124., 147. 3 ) У лет. Равћвица, Рав1 ,и1ница. Спом. III. с. 83., 84., 96., 104. и т. д. 81аппе к. VI. с. 21. — У нар. песм. „вода Раван". Вук, Пјесме к. II. с. 191. — У Тролошца РаваНЂ Гласник к. V. с. 101. 4 ) Неегв^гавае с. 125. 5 ) А Воие, Кес 1. I. с. 56. —• Ј. Вујић, пут. с. 89.Ст. Милошсваћ, Земљ. с. 34, 45.