Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
»\ХХ%ЖХХЧУ^ЖЖ\ХХ^ЛХХ\.Х\ХХ>Х\ХЧХХХ\Х\УЛХ\УЧЛЖ\\Х\\\Ж\ХУХХ\ХХ\\\ЛЛХ\\Х\^\\\Х\ХХ\Х\.\.\\ХХХ^
Год. XVIII. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО Ј Е Д А Н-П 7 Т
недем 16. шти 1900.
Број 17.
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.
'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ Т.
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.'
II I; 11 \ : За Србију на годину 6 динара
на пола године
За стране земље на годину 9
ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАБЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 16. Марта 1900 год. Председавао за лредседника општине, члан суда, г. Стеван Ивковић; присуствовао члан суда, г. Коста Симић; од одборника били: г.г. Коста Др. Ризнић, Захарије К. 3. ПоповиК, Стојан Иајкић, Благоје Милошевнћ, Ђока ТошЛ, И. Коадић. Васа Николић, Петар Новаковић, Мих. Јовановић, Ив. Ивкпвић, Јован Петровић, Ђ. М. Станојевнћ, А. Петровић, М. Ј. Божић, Н. Петровић, Јов. М. Илкић, Ј. М. Јанковић, (свршетак) X По прочитању молбе Јелене Ђ. Дуке Пешике, удове, АБр. 1903, одбор јерешио, да се решење одбора од 7. октобра 1899 АБр. 7014 има разумети тако, да се Јелена Дуке Пешике, удова, осдободи како плаћеног тако и неплаћеног интереса на дуг од саграђене калдрме нред имањем њеним у Добрачиној улици, тако да јој се до сада положене и урачунате суме у отплату интереса урачунају у отплату главнога дуга а остатак истог да положи судуXI По прочитању молбе Пере Тодоровића, новинара, АБр. 1837, као и по прочитању изве-
штаја грађевинског одељења АБр. 2443, одбор је решао, да се Пера Тодоровић, новинар овд. ослободн плаћања интереса на дуг у девет стотина педесет и девет динара и двадесет и осам пара динарских од саграђене калдрме пред његовим имањем у улицама: Зориној и Св. Савској и да му се положена и урачуната сума у отплату интереса урачуна у отплату главнога дуга. XII По прочитању молбе Стевана Јевтовића, златара, стараоца масе поч. Свет. Мијаиловића, бив. артиљер. поручника, ББр. 1563 99 одбор је рспшо, да се маса пок. Светозара Михаиловића, бив. артиљер. поручника, ослободи плаћања 6°Ј 0 интереса на ресто дуга у сто динара и двадесет и седам пара дин. од саграђене калдрме пред масеним имањем, а за време од 1. јануара 1892 год. па на даље, пошто .је главница плаћена. ХШ По прочитању молбе Косге Васиљевића, димничара овд. АБр. 1906, којом тражи, да се његовом димничарском реону — Топчидер —
дода извесан део димничарског реона врачар, ског, — одбор је решио, да се претходно општински суд извести, да ли томе не стоје какве препреке на путу па по том, да се овај предмет са извешћем суда изнесе на регаење одбору. XIV По прочитању акта Господина Министра граћевина од 12. Фебруара ове год. Бр. 1190, спроведеног суду општинском претписом управе града Београда од 23. Фебруара ове год. ГБр. 224. који се односи на експроприсање имања Мих. Благојевића, инжињера, као и по прочитању осталих акта, која се на тај предмет односе ГБр. 247, — одбор је решио, да се овај предмет уиути општинском правозаступнику на мишљење о томе: да ли је досадања радња суда, грађевинског и општинског одбора по истом предмету саобразна закону и шта би се према садањем стању истог, а с погледом на постојећи закон имало даље радити, па по том да се овај предмет са мишљењем општ. правозаступника изнесе одбору на решење за прву одборску седницу. XV По прочитању предлога ше®а општинских лекара АБр. 1980, одбор је решио,
I
по
СРПСКОЈ ЗШМЉИ написао КОСТА Н. КОСТИЋ ( настдвак) У тврђавици становаше посада од 150 спахија, који иђаху на војну само на позив румелиског беглербега. У варошици беше каравансерај. Околина му беше добро обрађена а (по Бецеку) изобиловаше и пиринчем и воском. 1 ) — И у XVII. в. Пирот је био богата и лепа варош. По А. Венеру (1616. г.) посада је непрестано била у замку. 2 ) Бенаљија назива Пирот великом варошицом. 3 ) Дипломатска се посланства одмараху у Пироту. 4 ) Ђенерал Пиколоминије рапортира своме цару 1689. г.: Пирот је варош врло лепа,
1) Ка(3. к. 1ЛП. с. 219.; к. БХХХГУ. с. 89., 90.; к. СХУ1. с. 49., 57. 2 ) Сборникв к. XI. с. '270. 3 ) Ке1881зе8сћгеИтпе с. 35. ИвсНагко!, еше §гозЕе оГГе.ве Магск1-Г1екеп. 4 ) Чуп. Год. к. XVII. с. 85. Од Лелијева посланства 1605 г. разболе се 40 а помре '26 људи.
богата и по турском начину озидана; .један је део нашао у пламену. 1 ) — У прошлом веку Пирот беше знаменито трговинско место. Г. К. Дриш, путописац гроФа Вирмонта бележи: Пирот је варош нешто мало у дужину протегнуга; има куће веће и лепше него што је дотле (Дриш) виђао у Турско.ј; становници су Срби, Турци, Грци и Јермени и већином се трговином баве; од маџарске границе то (му) је најплоднији крај; посада беше у тврђави од 100 јаничара, али му околина беше пуна хајдука, који су допирали и до саме вароши. 2 ) Аустријанци заузеше Пирот 23. Јул. 1737. г., па оставише посацу од 60 немачких пешака и Србе добровољце. Ратни аустриски анали бележе том приликом „Пирот је врло лепа варош и добро утврђена; али је градић тесан, стар и оронуо; њиме господари стена илн брдо која је сувише близу." 3 ) Али Пирот ускоро Турци иовратише и попалише га као и 140 села у ономе крају. 4 ) — За време Турака Пирот је спадао у нишки пашалук; и управљао је њиме војвода, док у другим местима !) Чуп. Год. к. VI. с. 149. 2 > ЈМезсћ, Кејзе с. 82—85., 3 ) 1Ме 1гет, ТћеПпаћте с. 255—256. 4) Чуп. Год. к. III. с. 300—301.
нишког пашалука беху ајани. 1 ) Од 1761. г. Пирот је био седиште малене Нишавске Еиархије , која је обухватила Трн и Брезник а на С. И. протезала се нешто даље од дан. српско-бугарске границе. 2 ) Пре ослобођења Пирот беше гласовита трговинска и индустриска варога. Из Пирота се извожаше стока, вино, вуна, коже, лој, масло, качкаваљ и др. на далеко по Балк. Полуострву, у Цариград, Солун, Скопље. Ћилимарство доношаше грађанству огромне приходе. Пиротски ћилимови разносили су се по целом Балк. Полуострву. Пиротски панађур трајаше месец дана: од 15 Авг. до 15. Септ. Из Пирота Цариградски Друм ишао је даље на Ј. И. на Бело Поље, преко Сукове, у Цариброд, кроз Јежевичку Клисуру („Драгомански Кланац") у СоФију, знаменито тржиште у Ср. и Н. В.-у.
ПОГОВОР
У српској историјограФији до сада је, релативно, врло мало пажње обраћано економској страни Сриске Историје, једном моменту, без кога Историја не може бити
!| А. Воие, Типјше I. III. с. 186. 2 ) Милићевић, Србнја с. 223—229.