Београдске општинске новине

Број 17

- 70 -

Год. ХУПГ

усваја се овај предлог: да се она лица, која станују у дворишту Више Женске Школе, а чији су станови дезинФиковани услед дезинФекдије, која је извршена у иоменуто]' школи, према наредби државне власти, ослободе плаћања дезинФекционе таксе у 35'50 динара са коликом су сумом задужена.

XVIII По прочитању акта Косте Шпартаља, адв. овд, пријемника права Наума Најдановића овд. АБр. 1954 и по нрочитању извештаја општ. правозаступника по истом предмету одбор је решио, Да се Кости Шпартаљу, адв. овд, пријемнику права Наума Најдановића, овд. расветљена. Имајућипред собом пространо поље историских тама, загонетака, нејасности, ФалсиФиката, српског је историка више занимала политичка историја и хронограФија. Интересантан пример у овоме даје Г. Панта Срећковић. У својој колосалној Српској Историји он је о трговини у I. тому од 468 стр. потрошио цигло 180 речи а у II. тому од 963 с. само 6 страна! Познато је да је у Гласницима писао о српској трговини Ч. Мијатовић, алн те Мијатовићеве студије дају више утисак моменталних реФлексија него ли систематских студија. Има још неколико растрвљених ситних радова, који обично нису писани ех ргоГеазо. Без сумње, дасе учини један покушај, не би ли ту празнину у српској историској литератури попунили својим књижевним радовима Великошколци, расписана је у Окт. 1897. г. тема: „Трговачки центри и путеви по Српској Земљи у Ср. Веку и у турско доба", који сам наслов нешто изменио. Мени изгледа, даје временскапериода „турско доба", бар за данас, извесне неодређености. Апстрактна реч трговински овде има више места, него ли „трговачки" (дериват од трговац.) Књижевном свету добро је познатодело Бг. К. Јиречка: Б1е НапДека^гаааеп ипс!

исплати из општ. касе а из партије на непредвиђене потребе и расходе две стотине шесет и осам динара и деведесет и четири паре днн., колико је општина београдска осуђена, да плати Науму Најдановићу овд. извршном пресудом Апелац. суда од 5. новембра 1899 г. Бр. 4021. на име накнаде штете и парничне таксе.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Суд оиштине београдске издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп траву за кошење и попашу на следећим својим земљиштима за време ово летње сезоне и то:

Вег^\уегке уоп ВегМепз ип<1 Возшепз ^аћгепс1 с1ев МИМаИегз. Рга^ 1879. У Отаџбини Г. ЈБ. Стојановић превео је већи део овога знаменитог дела. Захваљујући својој високој ерудицији и срећним приликама, Јиречек је још 1879. г. у главном рекао, што се имало рећи о српској трговини, рударству, трговинским центрима и друмовима у Ср. В.-у. Мало се што има додати овоме делу, ма да је требало очекивати, да српски историци учине ово дело од историске литерарне вредности. Међу тим прошле су већ две деценије; Јиречек је и данас књижевни ауторитет, који се мора поштовати; на сваком се кораку налазе цитати његових дела. ИсториограФски материјал из разних архива и библиотека који је имао пред собом Јиречек, готово је сав публикован, да је постао приступачан и српским ђацима. Ја сам читао и студирао Јиречка; алија нисам просто преводио или пак из Отаџбине већ готов туђи превод преписивао. Мени је Јиречек само служио као руководилац у овом књижевном послу. Ја сам покушао, да, сам студирајући и радећи, покажем извесну самосталност у раду и за Ср. Век. Има још ствари, у којима се ја разликујем од Јиречка, а које се могу видети у раду. Под утицајем смешних заблуда свога вре-

I. На дан 16. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне траву на оиитинским ливадама код белих вода; II. На дан 17. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне траву на отитинској ливади код кртне Луирије ; и III. На дан 18. априла т. г. од 3 до 6 сати по поднс траву на плацевима бив. Сака Чесме, Мале Чесме у црквеном илацу у Дугиановој улици и на Дунаву од градског реона иа до земљишта устуиљеног друитву за уређење и унапређење Дунавско-ВШрошког краја. Лицитација под бр. I држаће се пред механом на белим водама, а под бројем II, и III, у канцеларији економног одељења Суда општинског. Ближи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско. Од стране Суда општине београдске 29. марта 1900 год. АБр. 2730. у Београду. ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Општина београдска издаваће путем јавне усмене лицитације под закуп следећа своја добра и то: I. На дан 19. Априла т. г. од 8 до 12 пре и од 3 до 6 сати после подне 21 месарски плац на Краљевом тргу. Кауција до 200 динара и II. На дан 20 Априла т. г. од 8 до 12 пре, и од 3 до 6 сати после подне 12 својих дуЂана у улицн Краља Александра. Лицитације ове држаће се и то: За месарске плацеве на Краљевом тргу у канцеларији економног оделења Суда општинског, а за дућане у улици Краља Александра на лицу места. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско, а празником од 9 до 11 пре подне и при лицитацији. Од стране Суда општине београдске 13. Априла 1900. год. АБр. 3070 у Београду.

мена, Др. Јиречек не рачуна у Српску Земљу: ни Ниш, ни Пирот, ни Врање, ни Скопље, ни многа друга српска места! До данас има доста расправа и списа о Дубровнику. Из књижевничке ревности и симпатије велику су пажњу овоме српскоме граду поклањали нарочито Хрвати и Руси. Сматрајући Дубровник као трговински центар првога реда у Српској Земљи, као град, коме су српске државе биле економски потчињене, и који је много уплетен у њихову историју: ја сам, према осталом (II.) делу, можда, обратио Дубровнику већу пажњу. Према задатој теми више сам третирао трговинску историју Дубровника; политичка историја дошла је да допуни економску. У плану свога рада ја сам имао одељке „0 српској трговини и рударству у Ср. и Н. Веку" и „Трговински уговори и односи српских држава са Дубровником", али била ми је Физичка немогућност у ограниченом времену од неколико месеци проучити прикупљену грађу и за ове одељке; једва сам стигао да и ово саставим и поднесем. (Наставиће се)

XVI По прочитању молбе Димптрија Илића. вршиоца дужносги помоћника општ. трошаринске станице, и мишљења управе општ. трошарине АБр. 2062. одбор је решио, да се Димитрије Илић, вршиоц дужности помоћника општ. трошаринске станице. ослободи плаћања дезинФекционе таксе у пет динара. XVII Председавајући члан суда износи одбору на решење модбу Стевана Ђ. Луковића, пуковника у пензији, којом моли да му суд да линију за подизање зграде на његовом плацу, који постоји у Хилендарској улици, или ако општина намерава просецати Влајковићеву улицу, па тиме сећи то његово имање, онда. да му у замену за исто да какав свој плац исте вредНости или мање вредносги, а да му остатак доплати. По прочитању те молбе ГБр. 2381|99 одбор је решио,' да комисија, у коју да уђу: члан суда г. Стеван Ивковић и одборници г. г. Иван Козлић и Јован Илкић, проучи ову молбу, оцени умесност њену, па ако нађе да је иста умесна, онда да се са молиоцем споразуме који би он општински плац хтео примити у замену за то његово земљиште и под каквим погодбама. У опште да проучи овај предмет свестрано и по извршењу тога поднесе извештај са мишљењем, који да се по том изнесе одбору на решење.

XIX На нредлог суда АБр. 2088, — одбор је решио, Да се касапска аренда за клање крава повиси од двадесет и четири на двадесет и шест динара, а да се иста аренда за клање волова смањи од двадесет и седам динара на двадесет и шест динара по комаду; тако да ова аренда буде подједнака како за клање крава тако и заклање волова. Наплати ове уједначене аренде, да се приступи кад надзорна власт одобри ово решење. XX За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то: Тражење кв. палилулског да суд изјави, признаје ли право својине Анастасији жени Милана Симића, бив. управника трошарине на извесну пописану иокретност као Симићсву; молба Милеве Јорговић, да се сума буџетом општинским за ову годину предвиђена на помоћ школи вештачких женских радова за палилулски крај, издаје њој као управитељици исте ; молба Данила Чонкића, за неполагање суме више изузете аконто плате његове у 1892 години и тражење кварта варошког, да му општина пошаље 43,35 дин. трошка што општина има платити А. Перишону и комп, одбор је решио, Да се стави на дневни ред за идућу одборску седницу.