Београдске општинске новине

Ерој 27

- 110 -

Год. XVIII

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВАНСАСТАНАК 12. Маја 1900. г. Председавао предеедник општине г. Ант. Пантовић, присуствовали чланови суда: г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић. Од одборника били : г.г. Трифун Ђорђевић, Богоје Јовановић, Јанаћ М. Јанковић, Мих. Михаиловић, М. Савчић, Благ. Милошевић, Ђока Тошић, Давид Були, Стојан Пајкић, И. Ковлић, Н. Петровић, Др. В. Суботић млађи, Петар Новаковић, Мита Петровић, Мил. СтеФановић, Јов. Илкић, Младен Николић, Дим. Тадић, Мих. Божић и Ђ. М. Станојевић. I Прочитан је записник одлука седниде држане 9. Маја т. год. и примљен са изменом решења о калдрмисању улице светогорске у томе што је на предлог одборника г. Милоша Савчића, одбор решио, да се за калдрмисање улице светогорске не употребљује колубарски песак, кога је сада тешко и скупо набавити због велике воде, већ да се за тај посао употреби миријевски песак. Па како ће се са овом изменом, изменути и сам предрачун коштања израде калдрме у поменутој улици, то да се овај предмет упути грађевин. оделењу, да према овој измени састави нов предрачун, па за тим да се у свему осталом поступи по решењу одбора од 9. тек. мес донесеном од стране одбора по овоме предмету. II По прочитању акта кварта дорћолског АЈЗр. 4011. н кварта савског АБр. 4059, — одбор је изјавио, да су му непознати: Косара Недељковић, удова овд.; Илија Јовановић—Марковић -— носач овд.; Јаблан Лазаревић каФ. овд. Лазар Манојловић пиљар овд., Филип Стаменковић таљигаш овд. и Стеван Томић машиновођа. III Председник износи одбору на мишљење молбе Љубице Ивановића овд. и Михајла Костпћа књиговесца, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 1701 и 1721, — одбор је изјавио,

ИСТОРИЈА СРЕМА НАПИСАО МИХ, Ј. МИЛАДИНОБИТ. (Овај је рад награђен са 400 дин., ирвом видовданском наградом Веоградске Отитине од 15јуна 1899 год.)

Мото: „8упшеп 181 гугаг с1ег к1еЈпе84е, аћег (1ег ес1е!81е, СгиећЉагев^е ипД 1 >е8б (;е ТћеП Дез Кбш^гејсћеа" РггеЉчћ ИЧ1ће1т V. Таиће (НАСТАВАК) У доба цара Проба падају и прве вести Хришћанства у Срему. Хришћанска наука дошла је овамо са Истока. 1 ) Мисли се, да су је овамо пренели војници, које су као посаду послали у овај крај. Прво се Хришћанство јавља у главном сремском граду Сирмији, па је из њега раширено по целом Срему, као и у околне области и градове ван Срема (нпр. Сингидунум). Помиње се да је 294 године погубио цар Диоклецијан неколико радника, што нису хтели да праве лик бога Аполона: То су били први Хришћани у овоме

1) Нпћег св. I., стр. 22.

да се молиоцнма може дати тражено уверење о породичном односима. IV По прочитању извештаја одборске комисије АБр. 3587. за проучење питања о „Грантовцу", — одбор је решио, да се „Грантовац" путем процене експроприше, на ту цељ да се предмет упути грађевинском одбору ради избора процениоца и даљег рада по овој ствари, па по свршеном раду да се о томе извештај одбору поднесе на решење. V По прочитању молбе СоФије Николић, удове овд. АБр. 3890, којом тражи новчану помоћ, одбор је решио. да се Софији Николић удови овдаш., издаје из општинске касе помоћ у тридесет динара месечно из партије на издржање општинске сиротиње, од дана решења одборског. VI По прочитању молбе Драгољуба Т. Цветковића шегрта овд. АБр. 8939, којом тражи новчану помоћ, — одбор је решио, да се Драгољубу Т. Цветковићу шегрту овд. изда из касе општинске четрдесет динара ради лечења у бањи, из партије на лечење за сиротињу. VII По прочнтању молбе Д. Ђукановића и Комп. АБр. 3857. и извешћа Уираве трошарине по истој молби за повраћај трошарннске таксе, одбор је решио, да се ова молба, са разлога у извештају Управе општинске трошарине, као неумесна одбије. VIII По прочитању акта Управе града Београда АБр. 3875. којим тражи, да општина београдска подигне шталу на празном нлацу, у реону управине зграде, за смештај коња и кола којима се Управа служи, — одбор је решио, крају, које је покрстио у Сирмији заточени антиохиски јепископ. 1 ) За владе Константина Великог (324 до 337.) преовладала је у Сирмији као и у целом Срему хришћанска вера. Године 351 држан је у Сирмији црквени сабор, а године 381 домиње се Апешшз као јепископ сремски. 2 ) Писци црквене историје као: Вагошо, Са1ебт, Ас1од и Рарећгок помињу многе свеце и светитељке, који су у прво доба хришћанско у Сирмији претрпели мученичку смрт. Ти су хришћански мученици: Максимилијан, Акутија, Тимотеј, Ерис, Артакс, Вид, Тобија, Евгенда, Монтан са својом женом и 40 другова, Сирен, јепискои Иренеј, Димитрије и други. Као што смо поменули, било је у Сирмнји више црквених сабора. Од ових сабора најзнатнији је онај, који је држан под председништвом Констанција, синаКонстантина Великог, на коме су Аријевци, однели победу. Као што је познато, после смрти цара Констанција, који је подржавао аријевско учење хришћанске вере, било је искорењено и ово учење. *•

1) Пићег св. I., стр. 22. 2 ) V. К1ајс, Орјз хеш., стр. 189.

одобрава се подизање штала на плацу у реону Управине зграде за смештај коња и кола, којима се Управа служи. Да се предмет упути грађевинском оделењу да направи предрачун, и исти да се изнесе одбору на решење, ради одобрења потребног кредита. IX По прочитању молбе Семаја Ешкенази казаса овд. и извештаја статистичког одељења АБр. 3791, којом моли да му се изда уверење, да према своме пмовном стању не може држати коња за свога задружног сина Аврама коњаника резервисту, — одбор је изјавио, да се Семају Ешкенази казасу овд. може издати уверење, да према своме материјалном стању, годинама старости и Фамилијарне оптерећености није у стању држати коња за свога задружног сина Аврама коњаника резервисту. X По прочитању молбе Ф. Козланског, надзорника водовода АБр. 3784. којом моли, да му се изда награда за неке радове око варошког водовода за време од 23. Јула до 20. Децембра 1899. год. — одбор је решио, да се ова молба одбаци, јер молиоц ничимне доказује, ово своје тражење, нити је општина дужна да му те доказе истражује и прибавља. XI По прочитању акта београдског духовног суда АБр. 3888. којим тражи, да овај Суд одреди два кмета или два одборника, који ће са комисијама, изабраним од стране Духовног Суда, регулисати престоничке нарохије, — одбор је решио, за чланове ових комисија одређују се одборници г.г. Стојан Пајкић и Пера Поваковић, о чему известити духовни суд ради знања. XII По прочитању молбе ®ирме Јевте Павловића и Комп. и извештаја општинске трошарине АБр. 2415. и 3898. којом моли, да јој се исплате По смрти Теодосијевој (395. године) његов син Хонорије доби западне земље, а Аркадије источне, где је спадала и Панонија. Тако дакле Срем долази под власт источно-римског царства. У почетку V века сагради у Сирмији ЕеонИиб, преФект целог Илирика (иошто је у ово време Сирмија била главни град не само Паноније секунде но и целог Илирика, — „сари!: Шшз Ј11упс1"), чувенн храм Св. Димитрнја („1етр1иш Бетећ'Н таг!упб"), који се често помиње у доцније време. За последњих сто година Панонија, а такође и Срем, јако су опали, а становништво знатно се проредило. Ове су крајеве хтели римски цареви да населе суседним германским племенима. При мирном насељењу германских племена њихова би судбина била као и илирска, т. ј. они би се романизовали утицајем римске културе. Међу тим ово је досељење германских племена било врло нагло, а изазвано познатом најездом Хуна. У том насилном насељавању германских племена и најездом Хуна несшало је из Срема Римљана а тако исто ишчезе и кулшура, коју су Римљани у ове крајеве иренели.