Београдске општинске новине

Број 27

рачуни, по којима је издала Улрави општинске трошарине канцелариски материјал у 1898. и 1899. год. у суми од (1447 • 70) једну хиљаду четири стотине четрдесет седам дин. и 70 пара днн. — одбор је решио, да се Фирми Јевте Павловића и Комп. исшати (1447*70) хиљаду четири стотиие четрдесет седам дин. и 70 п. д. за издати канцелариски материјал Управи општииске трожарине у 1898. и 1899. год. Издатак овај да се изврши из овогодишњег вишка трошаринских прихода, пошто је овај материјал за Управу трошарине и набављен и пошто се нзиште зато надлежно одобрење. XIII По прочитању молбе Управитеља В. Ж. Школе АБр. 3535. којом моли, да му се изда потребна количина туцаног камена и ташмајданског песка за насипање стаза у врту В. Ж. Школе - одбор је одобрио, да се за насипање стаза у врту В. Ж. Школе изда потребна количина туданог камена и ташмајданског песка, за пренос овог материјала да се сама управа В. Ж. Школе стара. XIV По прочитању акта надзорника народних школа АБр. 3961. којим предлаже, да општина београдска откупи нзвестан број књига „Путоваве по Србији у години 1829." од Отона Будислава плем Пирха, — одбор је решио, да се за поклон ученицима грађанске и најстарије разреде основних школа откупи сто педесет комада неповезаних књига „Путовање по Србији у години 1829." Исплата ова има се извршити из вишка ово-годишњег буџета бр. 190. пошто се за то изиште надлежно одобрење. XV За остале предмете, који су били изнети на дневни ред за данашњу седницу и то: молба носачког удружења за плац, на коме би подигао дом за изнемогле своје чланове; извештај водоводног одељења по молби Радована Богдановића ка®. за ослобођење дужне таксе за воду; предБ. Срем од Сеобе Народа до освојева бугарског (од 376 до 827. год.) (Визиготи, Хуни, Обри, Словени и Фрузи). По смрти Теодосијевој нападну на Балканско Полуострво Визиготи и почну га пленити. Они су за време цара Валенса билн (њих око 200.000) насељени по Мезији, али због хрђавог поступања римских чиновника, они се побуне и продру са својим младим и храбрим краљем Алариком до самог Пелопонеза. Ну најзад се (402 г.) источна царевина опрости њих тиме, што их упути у Италију, одакле су опљачкавши Рим (410 год.) отишли по смрти Алариховој на Пиринејско Полуострво (сад Шпанију) и ту образоваше ве лику Визиготску државу. На пола века од визиготског одласка са Балканског Полуострва долазе у ове области Хуни. Хуни, народ монголске расе, кренули су се почетком V века из предела око Дона и Дњестра и населе се у пространој равници на Тиси и Дунаву. У брзо по свом доласку почну Хуни нападати на источно римско царство.

- 111 -

лог економног оделења о исплати рачуна Косте Нешића сатлера за извршену оправку општинског Фијакера; молба Анке Г. Живковић за новчану помоћ и предлог Управе општ. трошарине за набавку два чамца, — није могло бити решавања, јер су сви ови предмети нови, а није био довољан број одборника за решавање истих.

РЕДОВНИ САСТАНАК 19. маја 1900 год. Председавао председнив општине београдеке г. Ант. Пантовић. Присуствовали чланови суда: г. г. Стеван Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г. г. Ђ. Соколовић, Коста Др. Ризнић, А. Н. Крсмановић, Петар Јовановић, Давид Були, Мих. Михаиловић, Богоје Јовановић, Дамњан Стојковић, Стојаи Пајкић, Ђока Тошић, Васа Николић, Ђ. Митић, Милеако СтеФановић, Благоје Милошевић, Петар Новаковић, Мих. Јовановић, Ђ. Димитријевић, Јов. Петровић, Атанасије Петровић, Дим. Тадић, Младен Николић. I Прочитап је записник одлука седница држане 12. маја т. год. и примљен без измене. II Одборник г. Мих. Јовановић пита, шта је урађено са понудом Трговачке Банке односно канализације вароши и других радова на рачун трошаринског ирихода и је ли и ова понуда узимата у оцену. — Председник је одговорио, да је пре неколико дана сазнао за ову понуду и наредио, да се акта о истој изнађу, па кад то буде, поднеће извештај одбору. III По прочитању акта одељака управе варошп Београда АБр.4170, 4224,4261,4265,4266,4291 и4148, — одборје изјавио, да је Манојло Митровић сопственик инФормационог биро-а доброг владања а сиротног имовног стања; да је Марија Јов. Алин трг. овд. доброг владања и доброг имовног стања; да су му непознати: Мита Свилаковик бив. раденик, Боривоје син Симе Видларевића, рентијера овд., Васа Милосављевић пиљар, Петар син Милована Ранковића овд., Тома Нешовић, Милован Петровић и Мојсило Миловановић, чувари топчидерске економије.

Године 441, када је Теодосије II вла : дао источном а Валентинијан III западном империјом, дођоше дивљи Хуни под Атилом „бичем божијим", у Панонију. ПреФект илирске преторије био је тада Апенин, са седиштем у Сирмији. Атила опседне многобројном војском Сирмију (441 год.), захтевајући да му се преда град, али Апенин одбије тај захтев, и јуначки је бранио град. Побожни грађани Сирмије, бојећи се да не би Хуни обесветили гроб Свете Анастасије, испослаше тада тело ове мученице у Цариград. 1 ) На послетку Атила, имајућивећу силу, освоји Сирмију, па је попали, опљачка и становништво већином поубија. 2 ) Сам Апенин једва жив утече у Солун, куда се премести седиште преФекта Илирика, од када Срем са већим делом Паноније потпаде под хунску власт. 3 )

1) У. К1а1с, Ор18 жегаа1ја стр. 189. 2 ) Још за време опсаде, сирмиски јепископ предао је своме писару Констанцију златно црквено посуђе, да њиме откупи после боја јепископа из роцства, а ако би јепископ погинуо, да њиме откуии друге хришћане. Ну после пада Сирмија погине јепискои а Конетанције прода то посуђе у Рим неком Силвану за своју корист. Дознавши Атила за ово захтевао је да му Римљани издаду Силвана. Римљани су покушавали, да умире Атилу, нудећи да му плате коливо вреди то посуђе, ади га иису могли умирити (Г. 8ппс1к1ав, Роујезшса Нгуа1зка, св. I. страна 80). 3 ) ЈИја Окги§1с, бпјетас, Агкју га роу. ј. св. IV, стр. 207.

Год. XVIII

IV По прочитању акта Начелника ср. моравичког АБр. 4288, одбор је изјавио, да му је непознат Ђорђе Т. Симић, бив. љинансиски стражар. V По прочитању акта краљев. судбеног Стола у Новом Саду АБр. 4202, — одбор је изјавио да је Марија, супруга Ђорђа Поповића овд. чувара народне библиотеке, доброг владања а сиротног имовног стања. VI По прочитању акта исљедног судије првостепеног суда за варош Београд АБр. 4161. одбор је изјавио, да су доброг владања а сиротног стања Миша Нешић бив. Фијакериста и његова жена Ленка. (Свршиће се)

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра Грађевина од 8 Јуна т. г. Бр. 4452. држаће Управа града Београда, јавну усмену лицитацију у своме грађевинском одељењу на дан 1-ог Јула т. г. у 10 часова пре подне за оправку саобраЂајног одељења царинаре београдске на Сави. Предрачунска је цена овога посла 1518 динара и 18 п. динарских, а кауција у 220 динара, полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Позивају се предузимачи да дођу п лицитирају. Из канцеларије грађевинског одељења, Управеграда Београда 19 Јуна 1900 год. ТМ 1017 у Београду.

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра Грађевина од 5. Јуна т. г. Бр. 4299 држаће Управа града Београда, јавну усмену лициКасније су Хуни настављали своје бојне походе према западу, те су освојили као јпто знамо, целу Средњу Европу. Али као ппо је нагло дошао овај народ и своју државу основао, тако је исто брзо и пропао. Чим јеАтила умро (453. године), почела је моћ Хуна опадати. Као п други монголски народи, нису ни Хуни имали спреме да оснују трајну државу, а поред тога није ни било снажне Атилине руке, која би могла да држи у стези овај полудивљи и необуздан народ. Подјармљени германски народи Готп и Гепиди дигоше се убрзо по смрти Атилиној на оружје и потукоше Хуне. Син Атилин Елак пада у боју, а остаци Хуна повукоше се према Црном Мору. По пропасти хунске државе почеше се дизати разни други народи, који су дотле били подложени Хунима, и у брзо основаше државе, које такође и у брзо пропадоше. Дакију до реке Тисе са Сремом (у коме је можемо рећи, већ било у неколико насељених Словена као поданика хунских) заузеше Гепиди а међу Дунавом и Тисом настанише се Јацнги. Међу тим се у Панонији, са доиуштењемисточно-римског цара, настанише Источни Готи (Остроготи — Остготи) под вођством: Валамира, Теодомира и Видемира. Источни Готи били су