Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

кЖУЧЛЖ'

ЛЖ\ХХХХХ%ХХ'1

лхххххххчхххххх

Год. XVIII. ИЗЛАЗВ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

НЕДЕМ 9. ЈУЛА 1900.

Број 29.

I 1.1" М Ч : За Србију на годину 6 динара на пола годино 3 , За стране земље на годину 9 »

претплату ВАЛјА слати упутницом на општински суд А све коресподендије НА уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕЕЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ

Гра^анству београдском. Превисоким Указом Његовог Величанства Ераља од 1. јула тек. год. постављен је за члана суда оиштине београдске г. Ан]џа Иетрови%, ванредни еекре* тар I класе министарства уну* трашњих дела. На збору грађана београд* еких држаном 28. Јуна тек. год. за избор два кмета за општину београдску изабрати су саврше= ном већином гласова за кметове општине београдске г. г. Коста Симић , досадањи члан суда и Шихаило ЕрковиЛ, досадањи кметовски помоћник. Противу овога избора није дата у законом року ни усмена

ни пиемена жалоа, теЈе према томе пуноважан. 0 овоме се извештава грађанство ради знања. Од суда општине београдске 7. јуна 1900 г АБр. 5949, 6049 Београд.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСГАНАК 6. Јуна 1900 год. Дредседавио председник општине г. Ант. Пантовић; присуствовали чланови суда: г. г. Стеван Ивковић и Коета Симић; од одборника били: г.г. Т>. Димитријевић, Мих. Јовановић, Мита Петровић, Сима Николић, Атанасије Петровић, Сп. Илић, Младен Николић, Дим. Тадић, Васа Николић, Иван Козлић, Ђорђе Н. Соколовић, Дамјан Стојковић, А. Н. Крсмановић, К. Лазаревић, Јанаћ М. Јанковић, Н. Спасић, Мих. Михаиловић, Трифун Ђорђевић, Давид Були, Ђока Тошић (свршетак) XI По прочитању извештаја грађевинског одељења ГБр. 834 и прегледу скице регулационог плаца до барјак џамије, који би се по молби Сулејмана Фалаџића, оџе, имао њему уступити,

па коме намерава подићи извесну зграду, одбор је одлучио, да одборник г. Иван Козлић са оиштинским инжиљером изађу на лице места та, прегледају и премере исти плац и по гледомна грађевински закон за вар. Београд општинске интересе и потребу молиоца Фалаџића, да тачно обележе колико би од овога плаца требало уступити Фалаџићу, па о томе да поднесу своје извешће са мишљењем шта се има радити са остатком овог регулационог плаца, ако не би било потребе да се цео уступи Фалаџићу или то са других узрока не би било могућно. XII По прочитању молбе Јулке Грнчарске АБр. 4903 којом моли за иомоћ у лекару и лековима — одбор је решио, да се ова молба упути одбору за милостиње на оцену и поступак. XIII По прочитању акта командира пожарне чете и извештаја општинског марвеног лекара АБр. 4657, да је општински коњ „Лиско" постао сипљив и за службу не употребљив, — одбор је решио,

ИСТОРИЈА СРЕМА ПАПИСАО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад награђен са 400 дип., ирвом видовданском наградом Београдске Оиштпне од 15 јуна 1899 год.) Мото: „8угппеп 1з(; г^аг <Јег к1еЈпе8(;е, а1>ег <1ег ес!е]б(;е, ЈгисћШагеа^е ип<1 ћез84е ТћеН (Јеа Кбш§тсће8" Рггед/пК ЂЧ1ће1т V. Таи1>е (НДСТАВАК) Фрушки краљ Карло Велики (7688Ј 4) разори лонгобардско краљевство (774 год.), а 788 освоји Истру од ВизантиЈе и збаци баварског војводу Тасила, па освоји Баварску и норичке Словене, који су били под Баварском. Овим је дошао Карло до обарске границе и постао им сусед. Карло науми тада да и Обре покори својој власти, да би се отресао њихова несносна суседства. Обарска је држава тада била доста ослабила и Карло ударив на њу са војском (у којој је било и Словена) први пут 791 год., после осмогодишњег рата доврши (799 год.) погпуно освојење обар-

ске државе. ЕшћагД, у биограФији Карла Великог, вели: „колико је у овом рату било битака и колико се крви пролило, сведочи опустела без становништва Панонија и престоница Хаганова, у којој од нустоша није остало ни трага од људског становања. У тим бојевима изгибе све обарско племство, пропаде им сва слава и разграби се све благо, које је дуго вре мена тамо гомилано. 1 ) У овом Фрушко-обарском рату учествовали су и Словени из Срема и околине, помажући Карлу Великом. Обри су се распрштали на све стране. Многи одоше преко Тисе ка Бугарима а они који заосташе покорише се Карлу, пошто су му послали посланике, који му се у Ахену поклонише и признаше за господара њихове земље. 2 ) У опустелу Панонију населише се опет Словени, који се над преосталим осветише за њихова пређашња тиранства, тако, да су Обри тражили од Карла да се населе у горњој Панонији. 3 ) Победив Обре, освојн Карло

1) Ешћаг<1, УЦа КагоН Мацш. Издао Рсгк, Мопитеп4а. Тоте II., стр. 449 2) Аппа1ез ЗГиМепвеа, Рег1е, Мопитеп1а бегт; Тоте I., ст. 400. 3) На овај начин еу неки крајеви, као данашња Бачка, са свим опустели и остали без становника дуго времена те се за то и зваху „Аварека пустиња".

Горњу и Доњу Панонију. Нема доказа да су Фрузи заузели и земљиште источно од Дунава, ма да је Пипин прошао са војском кроз Дачку. Г)г. Фрања Рачки, при набрајању области, које су Фрузи од Обара заузели, вели: „Из доње Паноније ласно су Франци преко Драве насртавали у Сирмију, где су посели нека места; али да би били сав Срем освојили тешко ће тко доказати." 1 ) Да не би доказивали ово последње навешћемо речи самога Рачког, које је он исказао касније у својој расправи „Нгуа1§ка рпје XII у1ека", где вели: Да је и Срием од Франака освојен и држави придужен био сведочи нам уз остало такођер име: ФрхЈЈОУмршч, које је за она.ј придел остало и кашње код Грка, за тием онђе град ГгапсауШа, напокон наш назив Фрушка—Гора, за ону сремску гору. 2 ) Све освојене земље подели Карло у две пограничке гроФије, у којима постави

1) 1)г. Гг. Каекј, Агкју га рог. ји^., св. IV. стр. 270. (Нацрт југослов. пов. до IX столећаУ 2) Еа<1 Г.У1., ст". 107 — за назив „Фрутпка Гора" вели Счичиклас: Уојвке пајше Сгапаеке роИеЈгау и 8гети иг Ргиск1 §оги уа1ј(1а кгог ујзе ^пШпа <1ок је оча, ^ога ро ГгапзЈћ то»1а 1те <1оћШ. Оуи<1а 8и ге(1от иг Бииау то&1е јовЕе 81аН 81аге гјтзке и1уг<1е, рас ви (1оћго <1оз1е,, Сгапаекој уојвкј га ргс1аг ргеко ГНтауа и згсе гуа(;9ке гетЏе (Е. ћт1сјк1а8, Роу . Нгу., св. I, стр. 164.)