Београдске општинске новине

Број 29

— 122 —

Год. XVIII

да се општински коњ „Лиско" као не употребљив за службу прода, и новац унесе у општинску касу. XIV Председник износи одбору на одобрење, решење суда БН. 1944, којом је издата посмртна пдата поч. Живковића, бив. сдужитеља онштинског у 65 динара његовој Фамилији, — одбор је одобрио, решење суда, по коме је издата једномесечна посмртна плата поч. Глиши Живковићу, бив. служнтељу општинском. XV По прочитању акта државне штамиарије АБр. 4376 којим тражи повраћај трошаринске таксе на увезени угаљ у 82'20 динара за државну потребу као и по прочитању извештаја управе општинске трошарине АБр. 4852, — одбор је решио, да се државној штампарији врати из општинске касе наплаћених 82"20 дин. на име трошаринске таксе за увезени угаљ, пошто су државна надлештва ослобођена плаћања трошаринске таксе. XVI Председник износи одбору на решење, извештај грађевинског одељења ГБр. 29^6 о из-. вршеном премеру палилулске пијаце и мишљење да би требало умолити г. министра грађевина, да измени регулациони план у томе, да се новопројектована улица преко палилулске пијаце не просеца, пошто би се тим просецањем улице сувише смањио простор пијаце а поред тога, општина би имала велике издатке да чини за откупљивање земљишта и зграда, преко којих би та улица имала да прође, а међу тим, сама та улица није од нотребе за саобраћај на овом крају вароши. По прочитању овога, одбор је решио, да се умоли г. министар грађевина, да измени регулациони план, те да се ново пројектована улица нреко палилулске пијаце не просеца као непотребна. XVII По прочитању молбе Влад. Лацковића и осталих, становника Сремске улице, АБр. 4375. којом моле, да им се њихова улица регулише, два погранична гроФа (Магк§та1'еп, сотј1ез). ГроФу источне покрајине (ОвИапЛ) потчини источне крајеве ((Мтагк) међу Рабом и Трауном, а затим и Панонију до Драве. Међутим Корушку, Истру, Далмацију и Посавље (са Сремом), преда на управу Фријулском грофу Ериху. Тако дакле, Срем дође под врховну власт Карлова васала, гроФа Фијулског Ериха, док је иначе за све време Фрушке владе имао самоунраву и своје словенске кнезове, који су признали врховну власт гроФа Ериха, а преко њега и Карлову власт. У ово, дакле, време област, која је у XIII веку названа Славонијом, са Хрватском и Сремом први пут су спојене и учињене административном целином (као што су данас). За време Сеобе Народа и за владе Хуна и Обара било је готово са свим нестало у Срему Хришћанства, које се у њему било тако рано развило. За време Фрушке власти опет је у Срему повраћено Хришћанство, разуме се католичког обреда, које поста државном вером. У црквеном погледу Срем је дошао тада под власт салцбуршког епископа. 1 )

1) Бг. Ггапг Кгопез. НапДћисћ <Јег СгевсМсМе Оез^егге1сћа св. I., стр. 283.

нивелише и калдрмише, као и по прочитању извештаја грађевинског одељења АБр. 4592, одбор је одлучио, прима се у начелу предлог грађевинског одбора за регулисање ове улице што ће се извршити код општина у Финансијском погледу буде за то у могућности, а да се решавање о експроприсању имања г. Живковића у тој улици одложи, докле процениоци, који су изабрани од стране првостеп. суда, не донесу своју одлуку по овој ствари како би се знало, да ли ће се само земљиште г. Живковића експроприсати у овој улици или и зграде на истоме земљишту, што да се у своје време понова изнесе одбору на решење. XVIII По прочитању молбе Анке жене поч. Василија Марковића бив. служитеља општинског АБр. 4739 да јој се изда из ошлтинске касе, једномесечна посмртна плата њеног поч. мужа Василија, — одбор је решио ; да се молитељици изда из општинСке касе а из партије буџетске из које је и за живота плату примао једномесечна посмртна плата њеног поч. мужа Василија Марковића, бив. служитеља општинског, с тим, да се његово место за месец дана од смрти не попуњава. XIX Председник износи одбору на одобрење предлог, да се у будуће, свима општинским служитељима, у случају њихове смрти, издаје из општинске касе једно месечна посмртна плата, а да се њихово место за тај месец непопуњава другим служитељима како се буџетом одобрена сума на плате не би прекорачила. Овај предлог оснива на законодавном решењу од 24. Фебруара 1859 год. (збор XII стр. 62), које је и данас у важности и по коме свима члановима и осталим пероводним лицима београдске општине издаје се једномесечна посмртна плата из буџетске партије из које су и за живота плату примали, а дана место не попуњава се за месец дана од њихове смрти. По саслушању тога предлога, — одбор је решио, да се у будуће свима општинским служитељима, који се у служби општинИ ако су Фрузи 799 год. покорили са свим Обре, ипак су се они 802 год. дигли на оружје, али су у брзо савладани тако, да се више никако нису могли нодићи. Као што смо поменули, Словени су у Фрушкој, дакле и у Срему, живели само управно под својим (словенским) кнезовима, а над овима је у име царско вршио власт војвода Фријулски, како у миру тако и у рату. Кад су Фрузи освојили Срем, они су га у брзо, као што су то свуда у ново освојеним областима чинили, колонизовали германским становништвом. 1 ) Ово колонизовање било је доста знатно, јер и када је већ нестало Фрушке власти у Срему, било је још трагова Фрушке културе. Фрузи су одмах по доласку основали (као што и само име казује) град , у [<гажопШа и , 2 ) који је лежао на месту где је данас сремско место Манђелос. Осем Франковиле на месту римског Таурунума јавља се Фрушка Ма1етпа. Осем Сирмије на месту, где је данас Вуковар, беше још у римско време „Шсоатпе пшШјо ", па се ово место, због свога важ-

1) АИ' о 118 Нићег, Ое81;еггеЈсћЈзсће§есћ1к1;е св. I., ст 88. 2) Град „ГгапкоуШа" назива арабљански геогра® Едризи „АСгапкћШа" (в. ,Деуеп" за 1855. г. стр. 363).

ској налазе у случају њихове смрти, издаје из општинске касе, једномесечна посмртна њихова плата из буџетске партије из које су и за живота плату примали а да се за тај месец, место умрлог служитеља не попуњава. XX Председник износи одбору на решење молбу Велимира Јовановића, Финанса општинске трошарине, којом моли да му се одобри шест недеља дана одсуства од дужности због болести и лечења у бањи. По прочитању те молбе АБр. 4929, — одбор је решио, одобрава се Велимиру Јовановићу, финансу општинсве трошариие, на основу лекарске сведоџбе тридесет дана одсуства од дужности, ради лечења у бањи, које ће му се рачунати од дана када га буде употребио.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 14. јуна 1900 год. Председавао председник општине београдске г. Ант. Пантовић. Присуствовали чланови суда: г. г. Стеван Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г. г. М. Штрбић, Ђ. Димитријевић, Петар Новаковић, Миледко СтеФановић, Сп. Илић, Дамњан Стојковић, Атанасије Потровић, Младен Никодић, Дим. Тадић, Васа Николић, ТриФун Ђорђевић, Ђока Тошић, Стојан Пајкић, Ђ. Соколовић, Богоје Јоваповић, Јанаћ М. Јанковић, Мих. Михаиловић, Јов. Петровић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 6. Јуна тек. год. и примљен без измене. II Председник извештава одбор, да је још у 1889 год. одбор у свечаној својој седници држаној те године на Видов-дан, а да би се и од своје стране престоница Српске Краљевине одужила сенима својих славних предака, којиу витешкој битци на Косову пољу падоше за веру и слободу отаџбине, као и да би успомена на 15. Јуни 1389 била што јача код свију будућих нараштаја, — одлучио, да се из благајне општинске сваке године издаје по 600 дин. на награду два најбоља задатка, која из историје нашеганарода израде ђаци Физолошко-историског Факултета нога положаја на Дунаву, непрестано одржало. Осем ова поменута четири града било је, без сумње, за време Фруга још које место у Срему, па и ако нам се не помињу у споменицима из овога доба, она су пропала већином доцније, особито за време турских зулума. Планину сремску, која се за време Римљана звала Мопз Мтт , звали су Византинци Фраууохшрсоу (Егапкосћопоп) без сумње због дужег бављења Фрушке војске у овоме крају. После се назив Франкохорион пренео и на сав Срем, који су у ово доба тако називали. Ма да се назив Фраууохшр налази у византинских писаца тек из XII века (н. пр. код Никете Хониата, арабљан. геограФа Едризита и других), ипак је ово име, по мишљењу многих научника, постало још у IX веку. 1 ) За словенски назив „ Фрушка Гора" (који је назив постао по Фрузима) мисли се, да је постао у исто доба кад „ Фраууохшрсоу," дакле у IX столећу.

1) Негтепе§П<1 Јјгеслк, Оев^еггеЈсћЈасћ. ОеасМсМе. Тоше II., стр. 129. — ОиттЈег, ТЈећег <Не вМбзН. Магкеп (Агсћју Гиг Киш1е. . 1огае X., стр. 1б). 8а(апк, Оеасћ]'сћ1е Дег вМзЈат. 811. III, стр. 13.) — Сгогшј?, ЕЉпо^гаПе Ећ. II стр. 39. —■ КаскЈ, 0(Нош91 стр. 23. — Шпрунер на свом атласу Европе за Карла Великог помиње такође „Кгапсосћопоп" и други.