Београдске општинске новине

Број 29

- 123 —

Год. XVIII

Велике Школе у Београду, да задатке сваке године расписује и награде досуђује Академски Савет Велике Школе а имена писаца и награде да се објављују у свечаним седницама општинског одбора на Видов-дан сваке године. Сходно тој одборској одлуци одбор је општински у општ. буџет сваке године од тада стављао потребну суму на ту цељ, па је то учињено и за ову годину. Према томе требала би се у наведеној цељи и сутра држати свечана одборска седница. Али да би се знало, да ли је Академском Савету Велике Школе поднесен који темат на оцену за општинску награду о Видову дану ове године, те према томе управљало односно сазива ове свечане седнице, обратио се је Управи Велике Шкоде за извештај о томе и она га је актом својим од 13. јуна тек. год. ЈУ2 1621 известила, дн није поднесен ни један темат за општинску награду о Видову дану ове године. Са наведенога сматра, да није потребно на Видов дан сазивати свечану одборску седницу, кад расписан темат нико није израдио, те се у тој седници не би имало шта решавати а одбор ће са општ. часннштвом и иначе помену изгинулих бораца, који ће бити у Саборној цркви корпоративно присустовати, о чему су г. г. одборници и писмом већ извешћени. По саслушању тога и по прочитању извештаја Управс Велике Школе АБр. 5207, — одбор је примио к знању, овај извештај председника и Управе Велике Школе. III По прочитању акта Управе града Београда и њених одељака АБр. 4992, 5057, ЕУ.24, 5196, 5277, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио, да су доброг владања а сиротног имовног стања Зујица жена Цветка Лозановића, зидара, Влајко, Савић месар; да су му непознати: Велимир Ђорђевић, бив. дијурниста мин. војног, Тимотије Недић кројач, Наталија жена Владимира Недељковића, овд. калФе терзиског, Станко Окановић и Милош Радаковић коцкари. IV Председник износи одбору на мишљење молбе Јелке Ж. Јанковић и Милоша В. Вељко-

Да би евоју власт боље утврдили и раширили на штету самосталности и живота словенсвога, Фрузи су се, као и Византињани иа Балканском Полуострву, служили и Хришћанством. 1 ) Фрузи су често поступали нечовечно према Словенима, нарочито с тога, што је међу Словенима било много, који нису били још нримили хришћанску веру. Има једна белешка код Константина ПорФирогенита, по којој би Фрузи чак и словенску одојчад псима бацали. Овакво постунање на послетку изазове отпор код Словена. Људевит, Кнез Посавске Паноније, коме се власт простирала од корушкокрањских граница на све до Дунава, дигне се 819. године противу Фруга на оружје. Фрушка војска, која је из Италије дошла под војводом Кадолахом, буде од Људевит потучена. У исто време придруже се Људевиту и суседна племена Браничевци и Тимочани, који су били у ово време збацили бугарску власт и ставили се под заштиту Фрушког цара Лудвика. Фрузи са својим савезницима дигну на Људевита нову војску, али их опет

1) Љ. Јовановић и Љ. Ковачевић, Истор. Срп. Народа, св. II., страна 28.

вића, проФ. гим. Краља Александра, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби СтБр. 2169, 2187, — одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. V По прочитању извештаја економног одељења АБр 5068, — одржаној лицитацији за издавање под закуп траве за кошење на општинским — регулационог ®онда — земљиштима званим код бивше „сака чесме", код бив. „мале чесме" на црквеном плацу у улици Цара Душана и на земљишту на дунавској обали од градског реона па до земљишта уступљеног друштву за уређење и унанређење варошко дунавског краја, — одбор је решно, да се држи понова лицитација за издавање под закуп само траве за кошење на земљишту на дунавској обали од градског реона па до зељишта уступљено друштву за уређеље и унапређење варошкодунавског краја, а да се за издавање под закуп траве за кошење на осталим овде поменутим земљиштима, не држи више лицитација, већ, да траву на тим земљиштима општина са својим људма покоси и исте плацеве очистити. VI По прочитању извештаја суда АБр. 5165, односно истека рока службовања чланова суда г. г. Стевана Ивковића и Косте Симића и кметовских помоћника г. г. Јована Антонијевића и Михаила Ерковића, — одбор је решио, да се за избор два кмета за општину београдску на место кметовских помоћника г. г. Јов. Антонијевића и Михаила Ерковпћа, којима истиче рок службовања сазове општински збор на дан двадесет осмог јуна ове год. За чланове бирачког одбора придају се председнику збора одборници г. г. Мих. Штрбић и Јанаћко М. Јанковић, а њима за заменика одборнички заменик г. Пера Новаковић; да ошнтински суд уради даље шта се према закону има урадити за извршење овога решења.

VII По прочитању акта члана суда г. Косте Симића АБр. 4046, којим тражи да му се исплати припадајућа му тантијема управнику општ. трошарине за време док је овога по наредби суда заступао као и по прочитању извештаја месне контроле АБр. 4687, по истом предмету — одбор је изјавив г. Симићу захвалност на ревносном раду док је заступао управника трошарине, решио, да се, Кости Симићу, члану суда исплати тантијема која управнику трошарине припада за време док је истога г. Симић заступао. И то за новембар и децембар 1899 седам стотина двадесет и три динара и деведесет и четири паре, из вишка трошаринског прихода за ову годину по одобрењу Господина Министра- Финансија, а за јануар, Фебруар, март и април 1900 год хиљаду сто шесет и два динара и осам пара динарских из дотичне буџетске партије (бр. 25.) трошаринског буџета за ову годину. VIII По прочитању предлога управе водовода АБр. 4611 односно оправке и набавке водомера, као и по прочитању Извештаја књиговодства по истом предмету, — одбор је решио, усваја се овај предлог управе водовода односно оправке неисправних и набавке нових водомера и одобрава се на ту цељ кредит од десет хиљада динара, а из вишка прихода трошаринског за ову годину, пошто се за то изиште надлежно одобрење Господина министра Финансија. IX Председник износи одбору на решење молбу Рахеле М. Леви удове, овд., којом тражи, да јој се врати 66,20 дин. колико јој је наплаћено на име општ. трошарине на један надгробни споменик. По прочитању те молбе АБр. 5070 и извештаја управе општ. трошарине АБр. 5144, одбор је решио. да се Рахели М. Леви врати шесет и шест динара и двадесет пара дин. наплаћене општ. трошарине на један надгробни

Људевит потуче, ма да је при овим сукобима и он имао знатних губитака. Сада Фрузи подигну три велике војске и две су године узастопце (820 и 821) пустошили Људевитову земљу. Најзад Људевит подлегне јачој сили (822. год.) и побегне из Сиска преко границе ка Србима. По Људевитову бегству заузму Фрузи његову земљу, а Браничевци тада опет измоле Фрушку заштиту. На царском сабору од 822 год. помињу се и браничевски посланици, док су се Тимочани тада опет покорили бугарској власти. 1 ) Тако се на средњем Дунаву сретоше фрушка и бугарска држава, те се на тај начин стави у изглед и сукоб између њих. И доиста, услед неучвршћеног стања обеју ових држава на самој граници, почеше се брзо развијати непријатељски односи. Непосредан повод овим непријатељствима дадоше нарочито Браничевци, који су се, као што смо поменули, одметнули од бугарске власти и ставили се под заштиту фрушког цара. 2 )

1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II., стр. 31. 2) Поред Браничевада, помиње се, да су се одметнули и Бодрићи, који су становали на исток од Срема, у Дачкој, валазећи и на југ у Браничево КаекЈ, Аг1иу IV, стр. 276).

Бугари почну све више да узнемиравају браничевску границу, тражећи од фрушког цара, да се између њих и царевине одреди тачно граница. Бугарски хан Мортаг (Могсраушу) или Омортаг (код Ајнхарда „Кех Ви^агогшп Отог1;а^") слао је у тој намери у три маха посланство фрушком цару (год. 824, 825 и 826), али сва три бугарска посланства нису постигла успеха. 1 ) Тада Мортаг дигне војску прво на Браничевце, који, ма да су били доста снажни, ипак не могаше одолети бугарској војсци, те оставише Фруге и признаше бугарску власт. То је било 827 године. Те исте године, како вели Ајнхард, „Ви1^ап диодпе 81ауоз т Раппота 8е(1еп<;е8 итао рег 1)га\'шп пауаН ехегсИи, 1егго е! уа^ауегип!;, е! ехрикш еогит (ЈисНжз, ВиЈ^апсоз аирег еоз гес1;оге8 сопзШиепт!." 2 ) (т. ј. Бугари погаавши са војском на лаЈјама уз Драву, 3 ) мачем и огњем пусто1) Огтширније о овим посланствима прича сувремени летопиеац Ајнхард: Кех Ви1 <Јагогиш ОтоНа^ уе1и1 рас18 ГашешЈае §га!Ја 1е^а1ое а<1 ппрега(;огет сит Ниепз ппзЦ, ^иоч Ше сит аи<1т83е4, ас ПМегаа, диае а<11а4ае {иегап!, 1е (Ј188е(;... ит.д. за свв три поменуте године (ЕшћапМ Аппа1е8, РеНи, 8спр. I., за 824, 825 и 826 г.) 2' ЕшћагсН Аппа1еа, под. го I. 827. (Рег1г, 8спр*. бегт. I.) з) Што Шг. Рг. Каскј вели, да је „уегоуа(;по, За је 1је4ор18а.с 8а\ г и илтешо Бгауот" мислимо, да нема места овој његовој комбинацији (в. Ка<1 1 ј У1. стр. 113).