Београдске општинске новине

Број 15

- 68 -

Год. XIX

нарочитим статутом, који ће саопштити Народном Представништву. Члан 9. Краљ не може бити поглавар другој којој држави, без предходног пристанка Народног Представништва. Члан 10. Краљ има извршну власт. Он поставља и разрешава министре. Он потврђује и проглашава законе. Члан 11. Краљ је неодговоран. Сваки акт Краљев о пословима државним мора носити премапотпис надлежног министра, који тим самим постаје за њ одговоран, али указ о давању ордена и других државних одличија може премапотписати и канцелар Краљевих ордена. Члан 12. Краљ је врховни заповедник војске. Он даје војне чинове по закону. Члан 13. Краљ представља и заступа земљу у односима са страним државама, Он оглашава рат и закључује уговор о миру, савезу и друге, и саонштава их Народном Представништву у колико н кад то земаљски интереси допуштају. Али је неизоставно потребно претходно одобрење Народног Представништва како за трговинске тако и за све друге уговоре, којима би се теретиле земаљске Финансије, или ко^има би се мењали земаљски закони, или којима би се ограничавала јавна или приватна права српсквх грађана. Члан 14. Краљ поставља сведржавне чиновнике. У Његово име врше власт сва државна надлештва. Он даје законом установљене ордене и друга државна одличја. Он има право ковања новца по закону. Он има право амнеетије за политичке кривице. Он има право помиловања; али помиловање не уништава пресуду у њеном грађанском делу. Члаи 15.

Краљ закључује седнице Народног Представништва или Престоном Беседом, или Посланицом, или Указом, које такође премапотписују сви министри. Редовни сазив Народног Представништва може бити закључен само пошто је Народно Представништво били отворено. Члан 16. Краљ одређује Прокламацијом или Указом ко ће вршити уставну краљевску власт и у којим границама, кад Он пође ван земље. Члан 17. Цивилна листа Краљева одређује се законом. Једном одређена цивилна листа не може се повећати без пристанка Народног Представништва, ни смањити без пристанка Краљевог. Члан 18. Краљ и Престолонаследник пунолетни су кад наврше осамнаесту годину. Члан 19. У случају смрти Краљеве, Престолонаследник, ако је пунолетан, узима одмах краљевску власт, као уставни Краљ, у своје руке, и објављује Прокламацијом Своје ступање на престо. Он сазива тада Народно Представнаштво, најдаље за десети дан после Свога ступања на Престо, да пред Народним Представништвом положи Уставом утврђену заклетву. Ако је Народна Скупштина раније распуштена, а нова још није изабрана, сазива се за тај посао дотадање Народно Представништво. Све ово вреди за случај кад малолетни Краљ, постав пунолетан, узме краљевску власт у Своје руке. Члан 20. Заклетва, коју Краљ пред Народним Представништвом полаже, гласи: „Ја (име) заклињем се Свемогућим Богом, да ћу чувати независност и целину Краљевине, да ћу владати по Уставу и законима, да ћу одржати неповређена права народна и да ћу у свима Својим делима и тежњама вазда имати пред очима добро народно. Тако ми Господ Бог помогао."

МИ АЛЕКСАНДАР I по К2Л0СТ2 Божјој а вољв народвој Краљ Србије Проглашавамо свима и свакоме у Краљевини ова.ј УСТАВ I Облик владавине, државна вера и државна област Члан 1. Краљенина је Србија наследна уставна монархија са Народним Иредставништвом. Члан 2. Грб је .Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе орлове стоји круна краљевска, а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије: бео крст на црвеном штиту, са једним огњилом у сваком углу крстаНародна је застава тробојна с црвеном бојом озго, плавом у средини, а белом оздо. Члан 3. Државна је вера у Србији Источна Православна. Православна Црква Краљевине, по догматима једнака са Источном Весељенском Црквом, независна је и автокеФална. Члан 4. Државна област Краљевине нити се може отуђити, ни раздвојити. Без пристанка Народног Представништва она се не може ни смањити, нити се делови њени могу размењивати. II Кр а љ Члан 5. Краљ је поглавар Државе. Он има сва права државне власти, коју врши по одредбама овога Устава. Краљева је личност неприкосновена. Члан 6. У Србији влада Краљ Александар I, из Династије Обреновнћа V. Сва права краљевска, по више пута поновљеним одлукама народним, наследна су у Његовој Династији. Престо Србије наслеђује се у потомству Краља Александра овим редом: Мушко потомство из законитог брака по реду прворођења. Ако Краљ не остави за собом мушког потомства, наследство прелази на побочну линију, а ако ниједног од мушких потомака у Дому Обреновића не би било, наследство прелази на његово непосредно женско потомство, опет из законитог брака. Нарочити закон о Наследству Престола прописаће ближе одредбе о томе. Члан 7. Краљ и његова деца морају бити вере источне православне. Члан 8. Краљ је старешина Дома Краљевског. Уређење Дома Краљевског прописаће Краљ

Краљ сазива Народно Представништво у редовне или ванредне сазиве. Народно Представништво, пошто се конституише, преставља се Краљу, и то оба дома заједно. Краљ отвара седнице Народног Представништва или лично, Престоном Беседом, или Посланицом, или Указом. Све ове акте премапотписују сви министри. На Престону Беседу Народно Представништво одговара Адресом. Краљ има право одложити седнице Народног Представништва али без пристинка Народног Представништва то се одлагање не може поновити у једном сазиву, нити може бити дуже од два месеца. Краљ има право да распусти Народну Скупштину. Указ о томе премапотписују сви министри. Истим се указом наређују нови избори у року од три месеца, и сазива Народно Нредставништво у року од четири месеца по распусту Народне Скупштине. Члан 21. Ако је у време смрти Краљеве Престолонаследник малолетан, уставну краљевску власт вршиће до Његовог пунолетства, у име Његово, а у својству Краљевског Намесника, удова Краљица. Ако ње нема, Краљевски ће Намесник бити онај од пунолетних мушких чланова Дома Краљевског, који је по реду наследства најпречи. У оба ова случаја, Краљевски ће Намесник објавити народу прокламацијом, да је узео у своје руке вршење краљевске власти, и у исто време сазвати Народно представништво најдаље за десети дан по смрти Краљевој или од кад је дужност намесничка прешла на њега, да пред њим положи краљевску заклетву. Односно сазива Народног Представништва, ако би Народна Скупштине била распуштена, вреди оно што је речено у чл. 19. овог Устава.