Београдске општинске новине

Број 15

- 69 -

Год. XIX

Члан 22. Ако у Краљевском Дому нема никога, који би по чл. 21. овог Устава могао узети вршење краљевске власти, Краљ има право наименовати Намесништво од три лица малолетном Престолонаследнику. Ако он то ни]е учинио, краљевску ће власт прихватити Министарски Савет, и одмах, а најдаље за десети дан по смрти Краља, сазвати Народно Представништво, да оно у заједничкој седници под председништвом Председника Сената, који у том случају постаје први намесник, изабере још два Краљевска Намесника између заслужних српских државника. Ако би због малолетности члана Краљевског Дома, који би по праву имао бити Намесник, Намесништво прешло на Намеснике међу заслужним државницима, њихово намесништво престаје чим члан Краљевског Дома постане пунолетан. Ако би Народна Скупштина била распуштена, поступиће се односно сазива Народног Представништва по члану 19. овог Устава. Краљевско Намесништво, ако га је Краљ наименовао, полаже заклетву пред Народним Представништвом према чл. 21. Устава; ако је пак Народно Представништво изабрало Намесништво, оно полаже одмах заклетву краљевску пред Народним Представништвом, које га је изабрало. Члан 23. Ако Краљ не би по смрти оставио потомства, ако би Краљица у време смрти Његове била у благословеном стању, Краљевску ће власт вршити, до Њеног порођаја, привремено Намесништво, састављено од Председника Сената, Председника Државног Савета и Председника Касационог Суда. Привремено Намесништво поступа тада према чл. 21. Устава. Члан 24. За време малолетства Краљева не могу се чиниги никакве промене у Уставу, нити се могу икакви предлози о томе узети у поступак. III Уставна права српских грађана Члан 25. Пред законом су сви српски грађани једнаки. Грађанима српским нити се могу давати, нити признавати титуле племства. Члан 26. Сваком се српском графанину ујемчава лична слобода овим Уставом. Грађанин српски не може бити узет на одговор, нити пред власт позиван, сем у случајима, које је закон предвидео, и начином како је закон одредио Осим кад је на делу ухваћен, српски грађанин не може бити притворен нити иначе лишен слободе, без писаног и законским разлозима поткрепљеног решења надлежне истражне власти. Решеље о притвору мора се саопштити и предати лицу, које се притвара, у самом часу притварања, или најдаље за 24 часа од како је притворено. Против решења о притвору притворени има право жалити се надлежном првостепеном суду. Ако се притворени за прва три дана од кад је притворен не

жали суду, истражна власт мора четвртог дана послати предмет суду и без жалбе. У сваком случају суд је дужан решење о притвору у току од 24 часа или оснажити или унигптити. То је решење одмах извршно, али и против њега има право жалбе Касационом Суду. Органи власти, који би скривили против ових одредаба, казниће се за незаконо лишење слободе. Члан 27. Никомнеможе судити ненадлежан суд. Члан 28. Судити се може само ономе, који је надлежно саслушан или позван законским начином да се брани. Казне се установљавају само законом и примењују само на дела, која је закон у напред одредио да се тим казнама казне. Члан 29. Смртном се казном може казнити само убиство с иредумишљајем, ајдучија, атентат на Владаоца или чланове Његова Дома, и случајеви, за које је она војним законом предвиђена. Члан 30. Стан је ерпског грађана неповредан. Претрес стана може вршити само надлежна власт и то у случајевима законом предвиђеним и по нрописима закона. У сваком случају се дотичном грађанину -мора одмах на месту дати писмени акат о том: је ли што и шта поименице нађено у његову стану, ко је, по чијем налогу и зашто вршио претрес. Члан 31. Својина је неповредна, ма какве природе била. Само у случајевима државне или друге јавне потребе може се српском граћанину ограничити или одузети право својине, али и тада се то може чинити само по одредбама закона и по претходној накнади. Члан 32. Казна конФискације не може се установити. Али се ствари којима је кривица каква учињена могу одузети. Члан 33. Слобода је савести неограничена. Све су признате вере под заштитом закона, у колико вршење њихових обреда не вређа јаван ред или морал. Забрањује се свака радња (проселитизам) против Државне Вере. Српски се грађани немогу ослободити грађанских и војних дужности, позивајући се на прописе своје вере. Члан 34. Исказивање и предавање јавности својих мисли сваком се грађанину српском ујемчава. Ограничења у томе могу се чинити само законом; али се ценсура не може завести ни законом. Члан 35. Неповредна је тајна писама и телеграФСких депеша, осим за време рата и у кривичним истрагама. Закон одређује који органи државни и како одговарају за повреду ове уставне одредбе.

Члан 36. Српски грађани чмају право скупљати се без оружја, договора ради, у зборове према законским прописима. За држање зборова у затвореном простору довољна је само пријава власти. Али за зборове у отвореном простору, који се не могу држати без претходног одобрења, прописаће се нарочите законске одредбе. Члан 37. Српски грађани имају право удруживати се у циљевима, који нису противни Усгаву и законима. Члан 38. Српски грађани имају право петиције. Члан 39. Сваки српски грађанин нма право жалити се против поступака власти. Ако власт нађе да је жалба неоснована, дужна је жалиоца известити у законом одређеном року решењем, у коме ће изложити из којих је законских разлога одбила жалиоца. Ако у законом одређеном руку власт не изда решење, сматра се да је жалиоца одбила, и он тим сасвим добива право жалбе вишој надлежној власти. Сваки српски грађанинима право, непосредно и без ичијег одобрења, тужити суду државне чиновнике и органе самоуправне власти, ако су они у својем службеном раду повредили његова права. За министре, судије и војнике под заставом важе у томе погледу нарочите уставне или законске одредбе. Члан 40. Странци у Србији уживају заштиту земаљских закона, што се тиче личности и имања њихових; они су дужни сносити како војне тако и све друге терете државне, општинске и других самоуправних установа, у колико нису од тога ослобођени међународним уговорима. Члан 41. Политички се кривци не могу издавати. Члан 42. Како се добива и губи право српског грађанства, одређује се нарочитим законом. IV Народно Представништво а . Опште Одредбе Члан 43. Законодавну власт врши Краљ са Народним Представништвом. Народно Представништво састављају Народна Скупштина и Сенат. Избори за Народну Скупштину се врше на дан 21. маја а избори за Сенат на дан 8. септембра. Нико неможе бити члан и у Скупштини и у Сенату у исто време. Сваки члан Народног Представништва заступа цео народ. Члан 44. Народно се Представништво сазива указом сваке године у редован сазив у Престоницу Краљевине Србије најдаље до 1. октобра.