Београдске општинске новине

Број 15

— ТО —

Год. XIX

Само у случају рата Народно Представништво се може сазвати н изван Престонице. Члан 45. И Скупштина и Сенат држе своје састанке и доносе одлуке сваки засебно, осим случајева у којима је овим Уставом заједничка радња изречно прописана. Члан 46. Пуномоћства чланова оба дома прегледа и оверава општа сеа,ница Касационог Суда. Члан 47. Право предлагања закона припада и Краљу и Народном Представнишгву. Влада у име Краља подноси законске предлоге увек најпре Народној Скупштини. И Влада и чланови Народног Представништва имају право повући натраг своје предлоге, пре но што је о њима донета коначна одлука. Члан 48. Ни један закон не може се издати, укинути, изменити, обуставити или протумачити било почесно бидо у целини; нити се предлог законски може Краљу на потврду поднети, пре него што га Народна Скупштина и Сенат појединце и у целини већином гласова усвоје. Члан 49. Закони и законите наредбе, који су законитим начином обнародовани, имају обавезну силу за све грађане и власти земаљске. Осим самог Народног Представништва нико други нема права решавати: је ли при каквом закону, који је надлежно обнародован, и Народно Представништво суделовало начином како то овај Устав прописује. При обнародовању закона мора се казати, да га је услојило Народно Представништво а при обнародовању уредаба и наредама именовати одредбе закона, на којима се оснивају. Члан 50. Право бирачко за Народну Скупштину има сваки рођени или прирођени српски грађанин, који је навршио 21. годину, који плаћа Држави 15 динара непосредне порезе које било врсте (али без икаквих приреза) и који није пресудом судском изгубио бирачко право. Сенаторе имају право бирати сви они који имају право бирати и посланике за Народну Скупштину, али плаћа.ју 45 динара непосредне порезе, које било врсте (без икаквих приреза), на годину. Да ли ко по Уставу и по закону има бирачка права, решавају надлежпи првостепени судови. Они ће водити и надзор о уредном саставу бирачких спискова и чинити у њима исправке или по жалби или кад сами какве неисправности примете. Колику ко количину порезе плаћа доказује се пореском књижицом за последње три године. Члан 51. Не могу ни бирати ни изабрани бити Официри и војници под заставом. Члан 52. Изборни закон одређује у којим се случајевима губи бирачко право.

Члан 53. Чланови Народног Представништва, чим им буду пуномоћства оверена, полажу ! ову заклетву. „Ја (име и презиме) заклињем се јединим Богом, да ћуУставверно чувати и да ћу при саветовању и гласању само опште добро Краља и Народа у виду имати. И како ово испунио будем, тако ми Бог помогао и овога и онога света." Ову заклетву народни представници полажу пред свештеником у седници, и остављају је и написану на чување у архиве Народног Представништва. Члан 54. Народна Скупштина за сваки сазив бира из своје средине председника и два потпредседника, као и потребни број секретара. Председника и два потпредседника Сената поставља Краљ за целу периоду. Секретаре Сената бира сам Сенат за сваки сазив из своје средине. Члан 55. Оба дома могу решавати како о свом конституисању, тако и о свимадругим питањима, само ако је у седници више од половине целокупнога Уставом одређенога броја њихових чланова. За пуноважне закључке, изузев случајевеза којеје Уставом друкчије наређено, потребна је већина гласова присутних чланова. Кад се гласови поделе на једнако, сматра се да је предмет одбачен. Глас се може дати само лично. Члан 56. Кад било Сенат било Скупштина какав предлог одбаци, он им се не може више подносити за време истог сазива. Члан 57. Оба дома имају право истраге у изборним и чисто административним питаљима. Сваки члан оба дома има право управљати министрима питања интерпелације. Министри су дужни на њих одговорити у току истог сазива. Члан 58. Сваки има право управити молбе и жалбе писмено на оба дома. У Скупштини и у Сенату имају право говорити само њи хови чланови, министри и владини повереници. Ни Скупштина ни Сенат не могу примати ни депутације ни појединце, нити допустити да ко други у њиховој средини говори, осим горе поменутих лица. Члан 59. Нико и никад не може узети на одговор члана ма ког дома за исказано мишљење или за глас дат у Народном Представништву. За време мандата ни један члан оба дома нити може бити узиман на одговор, нити за какву било кривицу у притвор стављен, пре но што то одобри онај дом којему је он члан. Од овога се изузима случај кад је скупштинар или сенатор ухваћен на самоме делу у кривици која за собом повлачи притвор. Али и у том случају дотични се дом извештава и он одлучује, хоће ли се истрага наставити или прекинути. Члан 60. И Скупштини и Сенату припада искључиво право, да у својој средини одржавају ред преко својих председништава.

Никаква оружана сила без позива преседништва не може ући у зграде или у дворишта Народног Представништа. Нико оружан не сме у зграде Народнога Представништва ући, осим лица, која оружје по пропису носе, а у Народно Представништво долазе по послу самога Народног Представништва. Члан 61. Оба дома стоје у непосредној вези само са мииистрима. Члан 62. Предлог који један дом усвоји шаље се на даљи рад другоме дому. Ако га и други дом у целини без икакве измене усвоји, Народно је Представништво предлог усвојило. Ако ли пак један дом учини какве измене у предлогу, који једруги дом усвојио и њему послао, предлог се с тим изменама враћа ономе дому који га је прво претресао. Ако он остане при своме првом решењу, предлог се враћа на друго и последње решавање ономе дому, који га је други по реду претресао. Не буде ли ни тада усвојен, предлог се сматра као одбачен и у истом се сазиву не може више ни једном дому подносити. Предлог, одбачен у начелу у коме било дому не може се ни другоме дому у току истога сазива подносити. Буџет решава коначно Народна Скупштина при другом претресу, ако би га Сенат после првог скупштинског претреса у чем изменио. Члан 63. За време трајања рада у Народном Представништву чланови оба дома имају по петнаест динара дневнице. Председници Сената и Скупштине имају сем тога и по 5000 динара годишњега додатка. Члан 64. Пословници за оба дома израдиће се нарочитим закопом. б . Народна Скуиштина Члан 65. Народну Скупштину састављају народни посланици, које народ слободно бира по одредбама овога Устава и изборнога закона. Народних посланика има 130. Београд бира два посланика, а окружне вароши, као и општине таковска и добрињска, по једног. Остали број бирају окрузи по окружним листама према сразмери свога становништва. У свакој окружној листи мора бити један кандидат, који је свршио Факултет у Србији или на страни. Законом се прописују ближе одредбе. Члан 66. Бирање је посланика непосредно, а гласање је тајно. Члан 67. Може бити изабран за посланика у Народној Скупштини: а) који је рођени или прирођени српски грађанин; б) који ужива сва грађанска и политичка права; в) који је навршио 30 година; г) који стално живи у Србију;