Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XIX.

НЕДЕМ 12. 1ВГУСТА 1901.

Број 30.

'ЈГЈГЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЈГЖЈ-ЖЖЈГЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Б Н А. :

За Србију на годнну .... ча пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 ,

претплату ваља слати упутницом на општински суд а све коресподенције на уредника РУКОГ1ИСИ НЕ ВРАЋА.Ј.У СЕ

НЕПЛАИЕНА П И С 1 А НЕ ПРИМАЈ7 СЕ

Гра^анству београдском Управа вароши Београда претписом својим од 5. Августа ове годиве ВЈУз 379, представила је овоме суду и наредила следеће: „Господин Министар народие привреде распнсом од 3. Августа т. г. ПЈ>4' 11854, наређује: „ „Да би извоз наше стоке у АустроУгарску текао својим правилним током и не би наилазио на сметње, неоиходно је нотребно, да се најтачније врше свн они прописи закона о заштити од сточних зараза, које се односе на саобраћај са стоком, а ноглавито прописи §§ 7, 8 и 11 истог закона, даље прописи прописани расписом од 20. Јуна 1894 г. 4901 који се односе на издавање сточних пасоша и њихово поступање и да се тачн*) испуњавају погодбе ветеринарске конвенције, закључене између Србије и Аустро-Угарске под којима је извоз стоке и сточних сировина из једне уговорне државе у другу допуштен. „„Обраћајући пажњу Управи на ово препоручрјем јој, да нареди и да озбиљно настојава, да се у њеном подручју ови прописи тачно врше како од стране сопсгвеника стоке и сировина, тако исто и поглавито од стране ооштинског суда н марвених лекара. Нарочита пажња мора се обратити на ово: „„1. Да је стока, која се ма куда гони, снабдевена увек са уредним сточним пасошем; „„'2. Да општинске власти издају сточне пасоше само за стоку која је из њихове општине и која је својина њихових грађана; „„3. Да је рок пасошу о здрављу стоке увек продужен од стране општинског суда одакле је стока или где је боравила пред одгон на панађур, сточни трг или даље одстојање са назначењем куда се гони. Ради овога сваки је сопственик дужан пре одгона своје стоке из општине своје у друго које место или на панађур, сточни трг илн на станице железничке и паробродске ради извоза поднети своме општинском суду пасоше да му их продужи, а ако пасоша нема, да га од општинског суда узме. Општински судови продужаваће сточне пасоше или нове издавати само онда, ако у њиховој општинк и у општинама суседним нема на стоци заразе, које се могу пренети на врсту стоке у пасошу означене, нити их било за потоњих 40 дана;

„„4. Да је пасош прописно на купца пренесен и аропнсном таксом снабдевен; „„5. Да је пасош од стране окружног марвеног лекара — управиног — премапотписан, а окружни марвени лекари према потписиваће сточне пасоше према постојећим пропнсима, а за говеда намењена за извоз само тада, ако су се уверили да је здрава, ако је пасош у свему уредан и нарочито ако је на њему рок о здрављу од стране општинског суда онога места одакле стока долази прописно продужен и није протекло 8 дана од дана продужења; обраћајући при томе пажњу да грло не долази из општине у којој има на стоци заразе, која би се на дотичну врсту стоке, за коју пасош гласи, могла пренети, или из општине, које су овој суседне, служиће се при овоме седмодневним извешћем о сточним заразама, које се штампа у Српским Новинама и које им се у засебним примерцима доставља; и „„6. Да се чопори и џелепи, пре него што се крену из миста одакле су или где су састављени, прегледају од стране надлежног окружног марвеног лекара и да се сваког петог дана путовања прегледају. Марвсни лекари прошиће пасоше и на полеђини последњег бзлежиће када је извршен преглед, где и шта је нађено, потписати и печатом утврдити. ,,„3а неиспуњавање ових прописа од стране сопственика стоке нека они припишу себи самима све оне штетне последице које их због тога буду постигле. Са општинским пак органима, који се буду огрешили о ове прописе, поступиће се по § 42. закона о заштити од сточннх зараза, а марвеном лекару заказаће, да му наређујем, да се најтачније придржава постојећих прописа и наређење у погледу саобраћаја са стоком, лично га чиним одговорним за правилно вршење ветеринарскополициских прописа у његовом рејону и ако будем приметио лабавост или другаче вршење казнићу највећом казном. „„Управа ће што пре све ово извршити, како би извоз говеди када се обустава буде дигла, ишао без препреке."" „Достављајући суду овај распис господина министра, управа му препоручује да се по њему у свему тачно управља и нареди спе што треба за његово тачно вршење." Ова наредба саопштава се грађанству београдском ради знања и управљања. АБр. 7356. Од суда општине београдске 7. Августа 1901. у Београду.

РДД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 23. јуна 1901 год. Председавао ггредседник онштине г. Милован Р. Маринковић. Присуетвовао члан суда г. Драгутии Симић. Од одборника Пили: г. г Сг. Јован Ђурић, 'Б. Сокодовић, Тодор Ј. Михаидовик, Милутин СтепановиК, Дамњан Стојков»ћ, Давид Були, М. Савчић, Ст. М. В. селиновић, Сима Николић, Петар Новаковић, Млад»н Пиколић, Јован Илкић, Д. Тадић, Веља Тодоровић, Јован Петривић, ТЈ. Митић, Ђока Тохпић, Пера Ђорђевић, Р Драговић и 1)г. Војислав Су(5отић, млађи. Дедово!), Мих М. Марјановић. ( Свршетак) Одборник г. Димишрије ТадиИ. Господо! Незгодно ми је као нестручњаку да о овоме предмету говорим, али ми као одборнику дужност надаже, да кажем оно како разумем ову ствар. Мени, господо, изгледа, да се овде само лута, а ево зашто: Познато нам је свима шта, је г. министар грађевина по предмету канализације тражио да опшгина уради. Познато вам је, да је одбор по том тражењу г. министра решио да се образује II грађевински одељак, коме би у прво време била дужност да прибави податке потребне за израду пданова, а на име: ширине и дужиае удица, њихове нагибе, да сондира земљшпте; дакле да прибави у опште све податке који су за израду пданова потребни. Сем тога, колико се сећам тим актом г. министра грађевина тражени су за један део вароши планови по једној системи, а за други део вароши по другој системи, што пак значи да још није решено начисто ни питање о систеМу по коме ће се канализација извршити. Ако није до сада образован II грађевински одељак, ја држим, да се без тога не можемо упуштатп у претресање овох одредаба ако је ово понуда, јер се без података нланови не могу израдити. Дакле, треба прво прикупити тражене податке за израду планова па пречистити питање са системом, па онда дати да се израде најдетаљнији пданови, па онда видети на који би начин општина могда најпрактичније извршити канализацију, дакде коме извршење исте да уступи и како тај посао да Финансира. Све док се не прикупе ови подаци и док се не реши питање о систему нисам за улажење ни у какву погодбу. Од?орник г. Веља ТодоровиК. Господо! Овде има два питања да се расправе: Прво иитање састоји се у томе: хоће ди се и израда планова и извршење канализације уступити једноме лицу, а друго питање састоји се у томе: на који ће се начин извршење ових радова пдатити. Ја мисдим, да нико нема ништа противу тога, да се и извршење канализације може поверити лицу коме се повери израда пданова, само ако је сигурно и ако за извршење самога рада и правилно дејствовање канала да довољну гаранцију.