Београдске општинске новине

Број 30

- 156 -

Год. XIX

Сад да цређем на дру о питање одакле и и како да се плати извршење овога посла. Из овог пројекта изгледа ми да се једап део израде овога посла има плаћати из трошаринских прихода а други део зашом јер се овде каже да ће се радови исплаћивати и то: х и у готовом новцу а г и у бановима са купонима а ови бонови изгледа ми да су зајам. Сад је овде потребно, да нам г. иредседник објасни, ла ли су трошарински приходи довољни за плаћање рата у готовом а и за плаћање бонова у роковима како је овде назначено, те да не наступи доцније то, да кад се прпступи раду, да трошарински приходи буду недовољни за пдаћање и да се услед тога мора да тражи зајам. Одборник г. Раденко ДраровиЛ. Господо! Од десет година и раније непрестано се говорило о великим општинским радовима. Пре 10 година добили смо и извор за Финан ирање тих радова, а то је трошарина, која је имала пола милиона чистог прихода голишње. Да смо имали планове ми би до сад тај посао извршили. Докле год не будемо имали планове не можемо урадити нигата. Имали смо разне понуде за извршење овога великог посла, па без планова нисмо могли ништа урадити. Узмимо само пример кад хоћемо да правимо кућу, ми морамо прво да. дамо да нам се израде планови, па тек кад имамо планове и предрачун коштања онда се погађамо. Међутим овде јо смешано и израда пданова и извршење канализације. Мислим да би било најбоље да се за израду планова раснише стечај. Одборник г. Веља ТодоровиЛ. Г. Раденко се плаши, мислећи да је ово уговор, али ово су само основе на којима ће се рад уступЕти. Кад предузимач буде упознат са овим основама пристаће да нам изради планове, па кад са истима буде готов и исти буду надлежно одобрили погађаћемо се за извршење какализације, па ако се погодимо планови нас неће ништа коштати, а а г -о се не погодимо платићемо планове 40—50 хиљада динара па ћемо тражити другог предузимача. Одборник а. Милушин СшеиановиЛ. Ова дебата иде у бесконачност. Да је председништво пошло извесним редом дошло би се лако до решења ове ствари. Да су се прво изложили начини, на које би општина могла доћи до ових радова, па да је сваки од тих појединих начина претресан, ми би можда на крају крајева дошли до овог начина као најкориснијег за општину. Да је се прво дебатовало о томе: хоће ли општина да узме зајам, па да заложи своје приходе и да се тиме веже према једном странцу, па да се питало да ли одборници пристају на то, ја мислим да нико не би пристао на то. Да је се, даље, питало: хоће ли општина сама да ради у режији са приходима трошаринским ја мислим да би одборници били мишљења да би то тешко ишло, и на крају крајева дошло би се до тога да је овај начин, који нам се износи, један од најбољих, и онда би се могло прећи на претрес појединих тачака. Ми би смо тиме утврдили основе и принципе, на којима б д општина хтела и могла да изврши те велике радове. Дакле прво треба решити питање: на који ћемо начин извршити те послове. Ако примимо ову идеју, ове основе, које нам је поднела ова Фирма, онда тиме још нисмо закључили уговор, него ћемо онда почети да разговарамо о појединим тачкама и ту можемо онда одредити поједине комисије за расправу појединих питања. Председник. Пошто се нико више није јавио, да говори сматрам, да смо у начелу свршили дебату. Сад само да одговорим на поједине говоре предговорника, којима су тражили разна обавештења. Г. Савчић је, сви сте чули, понављао непрестано питање о комисији, ну из говора

остале господе види се да је то питање комисије сведено на оно шта би комисија могла проучавати, дакле изгдеда ми, да ћемо се споразумети. Ну г. Савчић је сад истакао Ландле и Чокеа. Он је истакао питање: шта је са уговором закљученим између општине и Линдлеа и Чокеа. Сви моји претходници бавили су се тим питањем, и ствар данас стоји тако, да је то питање изгубило своју вредност. Наши најбољи правници дали су своје писмено мишљење, да је тај уговор престао важити. Г. Савчић, веди како сам ја у оштром говору у прошдој седници рекао да је он завео одбор. Ја то нисам рекао у том смислу, да је он завео одбор, да нешто неправилно уради него у том смисду, да је он завео одбор да води дугу дебату о једном питању, које нема тако ведике важности. г. Тоша Михаиловић јето лепо објаснио и ја захваљујем г. Михаидовићу што је онако деао објаснио г. Савчићу, да је његово тражење да се обзнани име групе било неумесно. За тим г. Савчић напомиње како у овом напису нема начина запогодбу, то не стоји. Овде је јасно речено, да се морају прво израдити планови и предрачуни и тек онда да се утврди општа цена и вредност овога посла. Ја могу да наведем и члан овога пројекта, који о томе говори а г. Савчић не чини одбору овим никакве усдуге. Ја бих се радовао, кад би г. Савчић могао изнети какву већу ману ових основа. Ове друге ствари што су г.г. предговорници изнели сво се своде на ово што је г. Пера Ђорћовић лепо уочио, да ово још није никакав уговор. Из овога тек можемо ући у преговор да закључимо какав прелиминарни уговор за израду планова, ако нађемо да је ово паметно. Г. Савчић, вели, да ми можемо да распишемо конкурс само за израду планова. Па ми смо то покушавали већ тодико година, па нисмо дошди до резултата. У само извршење послова не можемо ући још бар за годину дана јер је потребно прво задржати се на плановима и испитати многе ствари. Дакде треба прво да свестрано претресемо ово питање. Код које тачке не будемо добро обавештени ми ћемо се обавештавати, а ако за поједина пи* тања буде потребно чути и стручња мишљење, ми ћемо позвати и стручњаке нпр. за Финан сијско питање, али ја сам уверен да се само на овај начин без зајма може доћи до канализације, а то ће и Финансијска комисија у своје време утврдити. Ако бисмо пошли овим путем не бисмо онда имали потребе, да закључујемо зајам и да залажемо наше приходе, него да помоћу ових садашњих прихода извршимо овај посао. Дакле, ја мислим да на овај начин неће бити потребно, да закључујемо нарочити зајам, као што су то нека господа напоменуда. Ми морамо избегавати закључење зајма и задагање наших прихода, јер кад их задожимо нећемо имати чиме да подмирујемо остале потребе а на грађане не можемо ударати нове намете, пошто је живот у Бзограду и иначе скуп и с тога не смемо поскупљивати дневне намирнице. Помињато је и установљење II. гређевинског оделења које би имало да прибира податке, па пошто се они приберу, да се установи један технички биро, који ће их оценити. Мени изгледа, да би нас то дадеко одвело и да не бисмо на тај начин свршили овај посао за неколико година. Међу тим људи од заната врше то све на терену. Ја мислим да треба овај пројекат прећи тачка по тачку, свестранога претрести и проучити и на тај начин ћемо најбоље свршитн ову ствар и доћи до повољног резудтата. Ја сам из говора већине говорника дошао до закључка, да је жеља свију вас да овако ура димо сем г. Савчића, који је томе противан.

Охборник г. Милош Савчић. Модим за реч. Председник. Даћу вам реч у идућој седници а сад пошто је доцне закључујем данашњу седницу. ВАНРЕДНЕГ САСТАНАК 26. јуна 1901. Предеедавао председник београдске општине г. Мвлован Р. Маринковић. Присуствовао члан суда г. Драгутин Симик. Од одборика биди г. г. Милугин Степнновић, А. Н. Крсмановић, Р. Драговић, Таса Николик, Петар Новаковић, Веља М. Тодоровић, Ог. Јован Ђурић, М. Савчић, К. Н. Лазаревић, Н. Спасић, Дим. Миленковић, Тодор Ј Михаиловић, Давид Були, Дамњаи Стојковић, Ђока Тошић, Богоје Јовановић, Д. М. Ђорђевић, Сн. Илић, Мил. Степановић, Пера Ђорђевић, Свма Николић, Ђ. Митић, С. М. Веселиновић, М Штрбић и Мих. Михаиловић. Деловођ, Мих. М. Марјановић I По прочитању акта кварта теразијског АБр. 5890, — одбор је изјавио: Да му је неиознат Радисав Живојиновић, овд. обућарски помоћник. II Председпик износи одбору на мишљење молбу Катарине Ђерића, удове, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе СтБр. 1323, — одбор је изјавио мишљење: Да се молитељки може дати тражено уверење о нородичном односу. III Председник саопштлва одбору, да је добио усмено одобреље од г. Министра унутрашњих дела и Његовог Величанства Краља да се побрине да се изради пројекат закона о самосталној општини града Београда, који би се спровео Влади Његовог Величанства Краља на проучење и озакоњење надлежним путем. Прсма досадањем закону о устројству општина и општ. власти и остадим законима, којима су досада регулисани односи општине београдске према осталим властима општини београдској стављене су разне контроле и надзори, тако, да она без њих ни најмањи посао не може да изврши, а то све кочи точак општинских послова. За уклањање свију ових незгода по општинске послове, које из досадањих закона додазе појавида се потреба да се за општину београдску као престоничку донесе нарочпт закон о њеном устр^јству. За израду пројекта закона о самосталној општини града Београда ваља образовати комигију. А за то треба ангажовати једно до два лица, која би предходно израдила пројекат, па тај пројекат изнети на претрес тој комисији. Овимз пак дицима мора се за израду пројекта издати каква награда, јер то није лак посао. Ну на ову цељ у општ. буџету за ову годину није предвиђена никаква сума. Извештавају о овоме одбор модим га да одобри општ. суду да на наведену цељ може утрошити у овој години од прилике до 5000 дин. По саслушању тога а после говора одборника г. Милутина Степановића за кредит од 2000—2500 дин. и одборника г. г. Васе Николића и Раденка Драговића »а кредит по предлогу председника, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду за сада да може у овој години утрошити на израду „пројекта закона о самосталној општини града Београда" три хиљаде динара. Издатак овај да се учини из општинске готовине, по добивеном за то надлежном одобрењу Господина Министра Финансија .