Београдске општинске новине

Бро ј 32

- 169 -

Год. XIX

да је доброг владања и сиротног имовног стања Љубомир Јовановић, контролор општпнски и да су му непознати: Малош М. Симић зидарски калФа и Драгутин Јована Ристића, овд. трг. помоћник. IV Председник износи одбору на мишљење модбу ЈеФте Глигоровића, овд. ка®еџије, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те модбе СТБр, 1421, — одбор је изјавио мишљење: да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. V По прочитању молби Косте А. Јовановића, општ. геометра АБр. 5865, Ненада Стојановића диквидатора АБр. 5962 и Ђоке Андрејевића извршитеља АБр. 6049 којима траже осуства због поправке здравља, — одбор је решио: одобравају се молиоцима тражена осуства од дужности ради поправке здравља, која ће им се рачунати од дана кад га буду употребили. VI По прочитању акта Управе оишт. трошарине АБр. 5921, — одбор је репшо: да се Петру Љ. Михајловићу, овд. шпедитеру и комисионеру, врати из овогодишњег прихода трошаринског девет динара и четрдесет пара дин. наплаћене општ. трошарине на 84 комада сигне и пет комада крупне живине, коју је по том извезао ван трошаринског рејона, а ако их по том поново буде у трошарински рејон уносио имаће да плати чрописну таксу трошаринску. VII На преддог председника општине одбор је решио: овлашћује се суд општ. да може у овој години из општ. касе, на терет општ. готовине утрошити потребну суму новаца на предохране од куге, која се је појавила у суседству у Турској. Издатке на ову цељ суд ће чинити по што за ово решење добије надлежно одобрење г. министјја финансија. VIII Продужен је претрес посдедњег става тач. 4. „гдавних одредаба уговора, који се може закључити између вароши Београда и предузимача за израду пданова и канализацију Београда" и посде говора председника и одборника г. г. Милутина Сгепановића, Пере Ђорђевића и Мидоша Савчића, — одбор је решио: да последњи став тач. 4. „главних одредаба уговора, који се може закључити између вароши Београда и предузимача за израду планова и канализацију Београда" гласи: „Предузимач гарантује за правилно дејствовање система канализаци је у року, који ће се уговором одредити."

IX Прочитане су тачке 5 и 6 „гдавних одредаба уговора који се може закључити измећу вароши Београда и предузимача за израду планова и канализацију Београда", које гласе и то:

„Тач. 5. Радови се морају отпочети најдаље посде два месеца пошто варош Београд планове одобри и пошто се погодба ћУ т Уре учини по узајамном споразуму."

„Тач. 6. Вредност радова и све суме у опште, које би се имале плаћати иди примати од стране вароши и о којима ће може бити реч у уговору подразумевају се у златној монети." Одборник г. Милош СавчиА. предлаже да плаћање не буде све у златној монети, јер ће предузимач чинити издатке у сребру, већ да пдаћање буде бар пола у злату пола у сребру, а то с тога, што би по његовом мишљењу у тачди 7. ових одредаба требало ставити, да се пдаћа у готовом једна половина а друга подовина у боновима. Одборницп г. г. Никола Спасић, Димитриј е Ђорђевић и Миденко Сте®ановић слажу се са г. Савчићем и траже да плаћање буде пола у сребру, пола у злату. Одборник г. Јован ИлкиЛ наводи, да се код нас састављају прорачуни у сребрној монети и да је незгодно да плаћање буде у злату, ади да се и то може избећи ако се буде узео просечни курс злата за последае три године и обрачун вршио. Одборник г. Ћока МитиЛ је за то, да се V,! ако је могуће плаћа у сребру а остадо у злату. Одборник г. Милушин СтепановиЛ наводи да би плаћање морало бити у здату ако се овај посао буде уступио странцу, а да би плаћање могдо бити у сребру, ако би се исти посао уступио нашем предузимачу и да би с тога ту разлику овде требало унети. Оцборник г. Раденко Драговг/Л наводи, да се незгодно с глвити пдаћање све у сребру и да би требало да пзаћање буде пола у сребру пола у злату, а није никако за то да се нрави разлика измећу наших и страних предузимача. Одборник а. Сшојаи Пајкип је заплаћање само у сребру, јер су наши приходи из којих се ово пдаћање има вршити само у сребрној монети. Одборник г. Милушин СшеижовиК не слаже је са г. Пајкићем, јер и наша држава прима своје приходе у сребру, а пдаћа у злату. Кад се групи која има извршити овај посао са финансирањем имају издати бонови онда ти бонови морају гласити на здато, како би могли циркулисати на светским нијацама, иначе група нећедрукчије приетати, нити је друкчије могуће. Оцборник г. Тоша МихаиловиИ је за пројекат, јер је сам овај посао такав да плаћање мора бити у здатној монети пошто је везаи са Финансирањем. Одборник г. Дим. ЂорђевиК је за то да плаћање у готову буде у сребру а у боновима у здату. По саслушању свега тога и после говора председника, у коме је објашњавао, да јеу пројекту стављено плаћање у злату с тога, што се је рачунало, да ће се добити предузимач који ће овај посао израдити са Финансирањем, а да је немогуће ставити пдаћање у сребру, јер би то могло бити само у сдучају, кад би се за извршење овога посда образовала конзорција од наших капитадиста, што до данас ни за мање посдове није учињено и да је најзад најсигурније плаћањеу злату, јер здато има своју сталну вредносг, — одбор је решио : Да 5 и 6 тачка „Главних одредаба уговора, који се може закључити између вароши Београда и предузимача за израду планова и канализацију Београда" гласе и то: тач. 5. „Радови морају отпочети најдаље после два месеца пошто варош Београд планове одобри и пошто се деФинитивна погодба учини по узајамном споразуму." Тач. 6. „Вредност радова и све суме у опште које би се имале плаћати или примати од | стране вароши и о којима може бити реч

у уговору, подразумевају се у златној монети." X Прочитана је тач. 7. „Гдавних одредаба уговора, који се може закључити измећу вароши Београда и предузимача за израду планова и канализацију Београда", која по пројекту гласи: „Исплата радова вршиће се према њиховом напредовању, које ће се показати у месечним ситуацијама, које ће подносити предузимач а општина контродисати. „По свакој месечној ситуацији варош ће пдаћати Х Д у готовом новцу, 3 Д у боновима са рокомод петгодина,који ће доносити интерес 6°/ 0 . „Сваки бон имзће но 60 купона у вредноности од ^/г 0 / од суме, која је означена на бону и која се има пдатити крајем свакога месеца": Одборник г. Милош СавчиИ тражи да се у овој тачци ставе у место речи „у месечним ситуацијама" речи „у шестомесечиим ситуацијама", а да пдаћање буде у готовом иовцу а х /г у боновима а сваки бон да има десет купона. Предеедник му одговара, да би лепо бидо, кад би се могло ставити не у шестомесечним већ у годишњим ситуацијама, али, да то није могуће, јер се радници и материјад имају плаћати недељно, а нико неће да удаже свој капитаж у какав посао без интереса ни за најкраће време. Што се тиче предлога г. Савчића односно пдаћања пола у готову, пола у боновима ни за то није с тога што се не би са приходима, којима општина располаже то могдо чинити, већ је мишљења да би чак шта више овде требадо ставити да плаћање буде до у готовом, а 3 Д у боновима, јер се не зна шта може бити за времена док се овај посао не сврши, па је нужно водити старање и о томе, да општина, у случају немогућности да подожи V4, може подожити и мање од V* у готову. Одборник г. Милушин СшеиановиН мишљењаје, да овде треба ограничити предузимача у извоћењу радова, како исти убрзаним радом не би општину довео у незгоду да не могне одговорити плаћању. Сем тога тражи, да председник изнесе одбору оцену ове тачке са Финансијског гдедишта од стране стручњака. Предеедник је прочитао оцене ове тачке са Финансијског гледишта од стране г. Др. Мише Вујића, председника министарског Савета, г. Драгутина Величковића, начедника мин. Финансија и Бранка Бошковића, директора Народне Банке. Одборник г. Милош СавчиЛ наводи, да није Финансијер и одбија то од себе, али ови стручњаци сами тврде, да је ово а1 рап, док међутим предузимач има да уложи новац у радове. Што се тиче његовог предлога за шестомесечне ситуације објашњава, да он не мисли, да се предузимачу за шест месеци не даје ништа за извршене радове. Предузимач би за то време добијао аконто, а тим би се скратидо време пдаћања интереса на бонове. Одборник г. Милушин Сшеиановић наводи, да би према овим мишљељима стручњака примио ову тачку по пројекту, само ако се нађе, да интерес није овдевећи од законом предвиђеног. Одборник г. Јован ИлкиА, неће да говори о Финансијској страни ове тачке, јер посде оваквих мишљења од стране стручних Финансијера, ако се до закључка доће имаће то да цени и државна влает. Није за шестомесечне већ за месечне си _ туације. Износи рачун по коме се не могу усвојити шестомесечне ситуације. Одборник г. Никола СиасиИ тражи реч. Ну како је већ доцне, то је председник закључао данашњу седницу с тим да се у идућој продужи рад по овоме и осталим предметима стављеним на дневни ред за данашњу седницу у кодико исти није исцрпен.