Београдске општинске новине

Број 39

- 220 —

Год. XIX

Схватајући своју улогу и свој задатак у таквом духу, Сенат сматра као један од најважнијих послова у овом првом сазиву што брижљивије проучавање и израду оних пројеката, који садрже органске законе, неодложно потребне да се свестрано изведе Устав и уведу у живот принципи који су у њему изречени. Проучавајући те пројекте, Сенат ће се вазда руководити мишљу и тежњом да, колико до љега стоји, припомогне да ти органски закони буду сасвим доследно извођење слободоумних начела, постављених основним законом и да одговарају неминовним потребама савременог уставног живота и кретања, а да се при томе уједно имају на уму и захтеви доброг државног реда. Кад се у тим законима добије широка законска подлога за наш унутрашњи политички живот, онда ће Сенат сматрати као своју дужност, да својом сарадњом подржава и потпомаже такву унутрашњу политику, која ће се кретати строго и савесно на земљишту и у границама тих закона, утирући све мождајош затечене трагове и заостатке незаконитих поступака и прохтева, и која ће се уз то својски старати да се непристрасно вршење тих органских и свих осталих закона повери што савеснијим и што спремнијим органима. Сенат је дубоко уверен да ће се само таквим начином повратити и оснажити поколебана вера у стабилност наших државних одношаја и створенога државног стања.

Ваше Величанство,

У низу крупних и важних питања, која ће бити изнесена пред Народно Представништво, нарочито се истиче једно, које у овом тренутку испуњава најозбиљнијом бригом све слојеве нашега друштва, а то је питање наших Финансија. Ценећи озбиљно сву тешкоћу нашег Финансиског стања, Сенат се узда у сложну сарадњу свих позваних Фактора у земљи, да се смишљено и по свестрано процењеном и утврђеном плану приступи неодложно потребном лечењу и поправци наших поремећених Финансија. Сенат ће у границама Уставом предате му власти вазда најбрижљивије проучавати и прихватати све мере и предлоге, који су том циљу намењени, полазећи при томе увек са гледишта, да је разумна гптедња одиста потребна и спасоносна, у колико се њоме укидају и спречавају очито непотребни издаци и лакоумно расипање, али да штедња не треба да иде дотле, да се њоме окрње и оштете велики државни и народни интереси, и да се недовољно подмирују оне неизбежне државне потребе, које су неразлучно скопчане са самим карактером и правилно схваћеним задатком савремене културне државе, каква и наша држава хоће и мора да буде. Стојећи на таквом гледишту, Сенат ће радо одати признање влади, кад год се она буде старала да буџет постави на здраву и рационалну подлогу. , У вези с овим Сенат овом приликом нарочито и то изјављује, да он као здраву и трајну основу, на којој се може правилно подићи и излечити Финансиско стање, сматра поглавито и на првом месту добро уређење и стално систематско јачање и усавршавање народне привреде, као и смишљено унапређење трговинских интереса. Поред јачања привредне моћи народне не сме се никако сметнути с ума и одбранбена снага наше државе, а то је наша војска, као узданица народна, а такође ни умно ни културно јачање и напредовање нашег народа путем добро уређених просветних установа. Свему томе Сенат ће вазда биги готов да поклони најозбиљнију пажњу. Знајући добро каква је тесна узајамна веза између унутрашње и спољашње политике, Сенат је с особитим задовољством • саслушао из Престоне Беседе да су наши одношаји са свима нашим суседима и са осталим великим и мањим државама потпуно пријатељски и исправни, и да наша Отаџбина уноси у ову нову уставну еру не само очувана затечена пријатељства, а нарочито добре и коректне суседне одношаје с великом аустро-угарском монархијом, него да ихје још попунила и умножила обновљеним драгоценим тековинама, у које на првом месту спада толико потребно обновљење и утврђење срдачних пријатељских односа и веза с моћном словенском царевином руском и са братском кнежевином Црном Гором. У патриотској тежњи да се одржи што угледнији и што боље обезбеђен међународни положај наше државе, Сенат ће усрдно потпомагати све трудове око одржања и утврђења тих добрих спољних веза у духу узајамног поштовања и међународног поверења. Ваше Величанство, Имајући пред очима све необично важне и тешке задатке и послове које треба Народно Представништво у споразуму с владом на корист Отаџбине да врши, Сенат веома добро увиђа потребу што сгожнијег рада свих патриотских синова ове земље и радо поздравља сваку појаву, која ствара могућност искрене споразумне сарадње што ширега круга јавних посленика на заједничком делу народнога бољитка и препорођаја. На завршетку овога свога првог свечаног акта Сенат је срећан што може уверити Ваше Величанство, да ће вазда излазити на сусрет племенитим тежњама свога Краља, које се клоне добру и напретку отаџбине. У то име Сенат кличе из дубине душе: Живео Краљ Србије Александар I и Његов Узвишени Дом! Живела слободна, уставна Србија! 18. октобра 1901. год. Председник Сената,

у Београду.

(М. II.) Дим. Маринковић с р.

Секретари Сената: Домаћин Сената, ТТ Потпредседници : цера 11. иор^бвиЋ с. р. тт т/* зСветозар Милоеављевић с .р . Ј ован ц Жу10ви& 0 р I?' Каљвгаћ Д-р. Станојло Вукчеви* Гл ' Гершић с

с. р. с. р.

Доброслав М. Ружи&

с. р. с. р.