Београдске општинске новине

Број 39

- 221 -

Год. XIX.

ЛДРЕСА КОЈОМ ЈЕ НАРОДНА СКУПШТИНА ОДГОВОРИЛА НА ПРЕСТОНУ БЕСЕДУ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА АЛЕКС АНДР АI. ПРИ СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ СЕДНИЦА НАРОДНОГА ПРЕДСТАВНИШТВА САЗВАНОГ V РЕДОВНИ САЗИВ ЗА 1901. ГОДИНУ Ваше Величанство, Састајући се по новом Уставу први пут, после више година, као прави, слободан израз народног расположења, Народна Скупштина сматра за дужност, на првом месту одати признање оној високој иницијативи и оној мушкој одлучности Вашега Величанства да се Србија изведе што пре из мучнога и штетнога уставнога провизоријума. Овај значајан Факт Краљевске иницијативе даје и новоме Уставу, као изразу компромиса између реалних уставних Фактора, једно обележје које га двоји од ранијих му претходннка, пошто је тако Круни била обезбеђена пуна слобода Њеног самоопредељења. Тиме је одузет, несумњиво сваки терен оним елементима који су раније тражили заклона за своје противуставне тежње у тврђењу, да Круна није била потпуно слободна кад је изводила уставну реФорму. За живот и будућност новога Устава то је од неоцењене важности, пошто Народна Скупштина може смело потврдити пред престолом Вашега Величанства да је огромна већина народа у Србији примила Устав од 6. априла као израз свих оних главних и суштаствених тежња својих, којима се она руководила, у том погледу, за последњих тридесет година. Тако су, Величанство, по мисли Народне Скупштине, дате новим Уставом, који је сад утврдила и свечана заклетва Вашега Величанства у самом Краљевском двору где је он и прокламован, заиста поуздане основе за правилан и здрав развој нашега јавног и државног живота. Овај повољан прекрет у нашем државном животу несумњиво је омогућен тиме, што је кроз наш јаван живот почела тећи, пре тога, једна благодетна струја ближења и веће питомости, која је срећно нашла једновременога израза и код Вашега Величанства и код главних политичких људи. Народна Скушптина дубоко уверена у потребу и способност те струје и у опште, а нарочито на почетку живота новога Устава принеће драговољно свој део да она нађе пунога израза и у њену раду и у свем нашем јавном животу. Народна се Скупштина нада да ће временом то бивати све лакше у колико буду брже нестајали нездрави остаци скоре прошлости, која је под заставом стишавања уносила нове оштрине у наше јавне односе. Ваше Величанство, Народна је Скупштина веома дирнута изразом задовољства које су Ваше Величанство и Њено Величанство Краљица понели с пута по Србији, јер је то задовољство Ваших Величанстава најбољи и најдостојанственији одговор онима, који су потварањем својих суграђана, свога народа, мислили нарочито истаћи своју оданост престолу Вашега Величанства. Ваше Величанство, Народна је Скупштина примила с великим задовољством саопштење, да су наши односи са свима нашим суседима и свима великим силама и другим државама потпуно исправни и пријатељски, а особито јој је било мило чути да се у духу традиционалне српске народне политичке, чувају симпатије и поверење моћне братске словенске царевине, чија су помоћ или пријатељско учешће вазда пратили сваку тековину наше Отаџбине. Народна је Скупштина примила на врло повољно знање, да је влада Вашега Величанства водила у пуној мери рачуна и о многобројним интересима, који нас везују с великом суседном монархијом, вршећи према њој најсавесније све међународне дужности и обавезе. Исто тако Народна Скупштина цени старање владе и одзив који је оно нашло код Њ. В. Султана, да се наши односи с отоманском царевином одрже, али не може пропустити ову прилику, као представник народни да не зажали што Висока Порта није ујемчила боље личну и имовну безбедност својим поданицима а нашим сународницима у Старој Србији, од арнаутских насртања и повреда, кад то захтевају не само обзири доброга и пријатељскога суседства него и добро схваћени ингереси саме отоманске царевине, који, не мање, траже да се задовоље и оправдани захтеви наших сународника у цркви и школи у оним крајевима, Старој Србији и Македонији. Народна је Скупштина, најпосле примила са задовољством и саопштење, да су наши односи данас с Црном Гором онакви како то приличи двема државама једнога народа, и да су они добили новога израза и јемства у успостављању наше дипломатске мисије на Цетињу.