Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\<
\\\\\\\\\\\<
Год. XIX.
НЕДЕЉА 28. ОКТОБРА 1901.
Број 40.
'ЖЖЖЖЖЖЈГЖЖјГЈГЖЖ*
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т
ЦБН А,: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 »
ПРЕТГГЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ ОУД А СВВ КОРЕСПОДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 0Е
ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ
и
АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Се%■> Џемсу Велу иредседмику општине Глазговске и г. Џемсу Патону председпику Уједулмнпх Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Британије и Ирске) Година 1896
(2) I СТАРИ ГЛАЗГО Обии и отановништво града Глазгоа. — Н>егвво скр"мно пореило у прошлооти, помагачи његовог оувраменог развитка и основг његова оувремене величине, варошке и општинске
Град Глазго, у који улазе и предграђа Партик, Бован и Кииинг-Парк има од ирилике пет миља у дужину (од севера на југ) и скоро толико исто у ширину (од истока на запад). Оиштински рејон његов обухвата неких 11.861 јутро земље, коју сече река Клајд на две половине, и залива у дужини од неких пет и по миља. При уласку у варош, корито реке је веома неправилно, — на је природно неправилна и гранична линија тога краја вароши, — али је даљи ток њен кроз варош и прав и правилан. У оквиру општинскога рејона, — одређев^ог законом за град Глазго од 1891 — а по иоиису извршеном у истој години, варош 1 "'лазго бројала је 666,185 душа. Али како , је, и ван тако утврђеног општинскога рејо"на, улазило тада у варошку целину још 1тека три предграђа — са становништво^ од 111,581 душе, — то је географски Глазго, за разлику од општинскога, бро]]ао на дан 1. Априла 1891 до-
брих 767,7 66 душа. Ну ни то није све. Јер се одмах ји иза овога Глазгоа нижу разна села, па и варошице, које живе од главне вароши, А од н,е се не могу да двоје. Ова околност Ашни, односно, пење праву циФру глазговскс />г становништва са неодвојеном му околином на број од 820,000 душа. Најзад, к "ако је, од 1891 године на овамо Глазго ј/ош бројно порастао — досељавањем кз/о и множењем — то се слободно може рећи да он данас (1896) у геограФску му обиму броји 900 000 душа. Да!и оволики се град и оволики се број душа данас налази на месту, за које се из доба Римљаиа не зна да ли је на њему било и најмање сеоце. Чак је питање да ли се може веровати оним калуђерским баснама из шестога века, који се вију око светитељског имена Светога Кентигерна, тога
бити - имајућег оца и оснивача нашега Глазгоа, и његовога владиката. Јер, тек пет стотина година доцније (1116) ако се јављаГлазго у историским записницима наше ПГкотске, па и то у врло скромноме виду једне потврђене еиискоиске столице, — по сили повеље „Давида I, кнеза одКумбрије.", Цела је истина, да је наш Глазго у петнајестоме веку већ довољно чувен да га се сећа и римски Папа Никола У, који му за владе Јакова II — а имено у години 1450-51 — даје повељу на оснивање Университета, тога новог и моћног чиниоца у даљем, нарочито просветном, развитку вароши. Али све је то још било мало. Код све проповеди слова божијег, па и код све светлости университетске науке, наш је Глазго само таворио и животарио. Он је још једнако био крајњи угао западне цивилизације, иза којега се бескрајно простирао и тајанствени и девичасти океан! Далеко од великих центара светске трговине, какви у средњем веку беху Венедиг, Ђенова и Антвера — Глазго је још у петнајестом веку био једна сирота иаланка, у још сиротнијој околини, и слабо насељеној земљи. Он се, до душе, и тада налазио на обалама овог истог Елајда; али тада је њему та река долазила из дивље постојбине необузданих горштака Хајлендских, а падала у једно бездано и неиспитано море. Тек, управо, са шеснајестим веком ми и имамо неке податке и записке о његовом стању и становништву; па, како су ове последње циФре и веома поучне и занимљиве, то ћемо их ми у кратку им изводу изнети. Дакле, према сачуваним белегакама, и приближним оценама, из шеснајестога века — Глазго је имао: 1) У години 1560 свега 4600 душа; 2) Доцније, а то, у години 1610 (дакле иред персоналну унију са Енглеском) 7,644 душе; 3) После Уједињења двеју Краљевина 1708 г. 12,766 душа; 4) Пред Грађански рат 1740 г. 17,034 душа; 5) Пред Амерички рат 1763 г. 28,300 душе; 6) После рата с Америком 1780 г. 42,832 душе; 7) Према статистици од 1791 г. 66,578 душа. Као што се из ових циФара даје видети, нагло растење Глазгова почиње са годином 1740; јер се тадањи број његовог становништва (неких 17,000 душа) за 65 година удесетостручава, док у поло-
вини овога (деветнајестога) века достиже циФру од 329,000 дугаа. Од куда сад нагаем Глазгоу оволики и овако брзи раст ? раст у простору, у становништву, у материјалном добру и напретку, нарочито у трговини и индустрији? Ми смо на ово питање у кратко одговорили на првим листовима ове књиге; али овде можемо додати: да, после проналаска Америке, ђенијем ХристиФора Колумба, али нарочито, да после државнога уједињења двеју Краљевина—које јеуједињење и шкотској, а не само енглеској, трговини отворило англо-америчке колоније — као најзад и поред заслуга појединих великана на пољу науке и практике, а који, као изналаз нарне машине Џемс Ват , као хемичар и отац техничке хемије, Јосиф Блак, и као творац иодморског телеграФа, Келвин, припадају целокупном човечанству — велим поред и после свију тих великих услова и чинилаца — наш Глазго има да благодари за своју данашњу срећу и величину, али не иникаивој јовсол_г/г;г/ј«, него простој као и поступној еволуцији својих општинских установа. То је процес који се губи у даљини од неких осам векова у магли и мепхавини црквене са грађанском и државном влашћу, са спахијским и краљевским регулама, са средњевековним есна/ј&ким трговачко-занатлијским повластицама али који ипак сачињава з« нас једну и историјеку целину и поносну традицију оиштинску.
II НОВИ ГЛАЗГО У непосредној близини баш онога места у пристаништу нашега Глазгоа, одакле се данас спуштају у море толике дике бродарске технике — толике лађе парне гато Атлантиком плове — на том истом месту некада су дубљени из растова дебла само слаби чунови. И ти бедни чунови, то су били: све бродовље наших предака! Данашњи наш Глазго — уверени смо да нећемо погрешити ако кажемо — одскочио је у разлици од онога маленога и нејакога Глазгоа у седамнајестоме веку, колико је сувремени иароброд морски одскочио од некадањега и беднога чуна старинскога на водама Клајда. Узет као једна органична целина, нови Глазго је, као и сви модерни градови света, подвиг великог и смелог техничарства, и даје нам слику уметнички склопљене, колико год и дубоко смишљене