Београдске општинске новине

Број 40

- 228 —

Год. XIX

и вешто израђене, машине — једном речју — живе слике која нема ничега заједничкога са гомилом сиротних кућерака на истоме месту у седамнајестоме веку. Претци наши из тога доба још нису имали ни калдрмисане улиде, нп олуке уличне, ни канале за одвођење нечистоће, ни ошнтинске Фењере. Тада је свако морао сам да се брине за светлост и у кући и пред кућом, као што је морао сам да чисти и у кући и пред кућом. Било је доиста и тада воде до воље — нарочитоу окда још бистроми чистом Молендинару , (оближњој речици), —али се та вода: или вадила у ковама из кућних бунара, или севукла у судовима сајавних чесама, или се доносила у бурадима са Молендинара. Ни налик што на данашњи водовод наш није имао стари Глазго, као што још није ни сањао о нашем данашњем гасном и електричном осветлењу, и кућа и улица, о телеграФу и телеФону, и надземном и иодземном, о трамвајима, железницама, купатилима, санитетским установама, музејима и галеријама лепих вештина, о јавним парковима, ботаничким баштама, и маси других згода и угодаба народног живота — а све које долазе данас и у иравну надлежност и у дужносни делокруг оиштине. Примитиван по своме бићу, стари Глазго био је примитиван и по општинску му уређењу, па су само природно били примитивни и задатци и вршење општинске му власти. Наравно, да је ширење вароши и множење становништва доносило собом и потребу веће и јаче власти општинске. Увек је била и увек ће бити и лакша и простија ствар управљатн општином, на пример, од дванајест хиљада душа него ли градом од седам стотина хиљада душа. Али сам по себи иораштај вароши не мора да значи главни додатак дужностима и одговорностима каквог модерног Одбора Онштинског. У нашим данима, одборник је много више слуга, него гито је газда, народни; и, без и саме номисли на какав комунизам, он врши данас толике послове и брине толике бриге некадањег грађанина, о каквима овај у своје време ни знао није. Она чудесна машина, што се зове модерна варош — са свим својим деликатним механизмом, и безбројем скривених опасности, — та машина треба да ради и глатко и постојано. И здравље и чистота, и храна и угодност и уживање — чак и сама занимања масе долазе данас у ред општинских задаћа; и општинско преставништво мора на све да помишља, и све што је човечија памет стекла, или новога изумела, у службу општега добра да стави. Нити је баш тако лако томе новоме газди, томе свету угодити. У истини тај „свет" уме и да тражи много; јер тражи од својих неилаЛених слугу, од својих одборника, све више и рада и ревности и чуварности; а са срећом, на којој му се може завидети, добија све те драгоцене услуге од својих родољубивих избраника! % * * Уноредо са све већом влашћу, гомилале су се, од времена оиштинске реформе, и дужности одборника града Глазгоа. Делокруг се њихов само природпо ширио са ширењем вароши, која је, од 1800 па до 1878, неких шест пута пробијала свој градски рејон, и плавила, док није најзад и прогутала, сва окслна места и општине. Излишно је причати читаоцу, колико је ту било и муке и борбе између околних оп-

штина, које су своју маленкост суревњиво браниле од велико-варошке навале, и онога централнога Глазгоа који се и гушио и давио у својој пренасељености, и у тескоби градска му положаја. Главно је да упамтимо, да је централни и парламентарни Глазго најзад успео да раскине све рејонске ланце, са којима га је његова сеоска околина опасивала, и да даиас нема ни једне озбиљне бране: његовоме слободноме расту у ширину. Као последњи исход те и такве борбе, ми имамо Закон о граду Глазгоу од 1891, којим су регулисапи сви односи градски, па којим је, као што смо већ раније поменули, и рејон помакнут, тако, да простор варошки, којије донде покривао само 6111 јутара земље покрива свих 11,861, или скоро двогубу ширину. Истим законом од 1891 год. повећан је број варошких квартова, односно општинско-бирачких места, са шеснајест на двадесет и пет, као што је опет и број одборника — по три од кварта — скочио од четрдесет и осам на седамдесет и иет, са шефом еснафа д главним стараоцем сиротиње , на свих седамдесет и седам А сад да проговоримо коју о врховноме господару града Глазгоа, у његове ошнтине, о бирачкоме телу ове вароши. Дакле, од кад је закон о општинској реФорми од год. 1833 широм отворио маси народној капије изборне, од онда је и начин бирања општинскога часништва у Шкотској предмет иарламентског законодавства. Измена је и допуна законских ту било пуно, од тога доба, нарочито од године 1868. Али је, поред општега напретка масе на пољу изборном и бирачком, са годином 1881-вом, а заслугом Глазговца и парламентског представника града Глазгоа, Сер Чарлса Камерона, унета у изборни закон оиштински и једна интересна новина. Та је новина имено: признање права неудатим женама, да, уз посед извесних квалиФикација, учествују у оиштинским изборима. Тако, дакле, оквалиФиковане женске имају права да кандидују чланове за општински Одбор, да гласају за одборнике, и у опште врше сва права мушких бирача, изузев право сопствене кандидације и уласка у тело одборско. Местна уредба за Шкотску од године 1894 то је право још више проширила; јер је, али не само створила могућност, за жене извесних квалиФикација, да у својству бирача учествују у пословима парохијалштх, среских и других местних већа, него се постарала да законски оквалиФиковане женске не изгубе то своје ираво ни самом удадбом. Главна погодба за сваки глас у општини је та: да гласач мора бити пореска глава и плаћати известан општински прирез. Овај се прирез. разрезује према годишњем приходу имања које дотично лице има или држи. Ђирачки сиисак је према томе и извор и постанак свега општинскога живота и рада, а Регистар ироцена основни докуменат целокупној згради. Из података који се налазе у томе документу добијају се потребне појединости за састављање бирачкога сииска, па се на њему оснивају и саме Финансије општинске. Оигитински ироценилац је тај, који има да спреми сваке године потребне податке и за регистар ирогјена и за бирачки сиисак; па, како су то акта од животне вредности по општину и грађанство, то нека нам је слободно у кратко описати: како се врши та | важна и тешка дужност.

Дакле, у Регистар ироцена има да уђе, и то у табеларној Форми да уђе: 1.) опис и положај дотичнога имања; 2.) име и адреса газде; 3.) име закупца; 4.) име лица које држи имање; 5.) име лица које станује на имању; 6.) кирија на земљу, односно на плац; и 7.) годишња кирија или принос. Према законгу за ироцену земљишта од године 1854, општински проценилац има да спреми, пре или до 15-ог Августа сваке године нов каталог, а до 15-ог августа исте године свако лице има да добије своју копију процене, каква је у књиге заведена. Ако ко није са истом задовољан, има права да се жали самоме ирог\ениог^у, који може ствар исправити до 8-ог Септембра, јер се тога дана регистар шаље општинскоме деловођи. Не нађе ли задовољења код нроцениоца, дотично лице има права да се жали ошптинском суду до 10-ог Септембра истегодине — но с тим — да проценилац зна за такву жалбу Суду на шест дана пре саслушања. Све парнице по овој ствари морају бити расправљене у општинском суду најдаље до 30-ог Септембра, исте године. А ко није задовољан ни са расправом општинскога суда има права још да се жали окружном нрвостеценом суду. Право гласа у општини имају: 1) Сопственици имања у варошком рејону, које доноси годшпњег прихода најмање десет фуната стерлинга (двеста и педесет динара) — лица — која су била у поседу тога имања најмање годину дана ире 31-ог јула дотичне године, и која су живела у варошком рејону, или у кругу седам статутских миља, најмање шест месеца нред 31 јули исте године. 2) Закупци имања, па било то кућа за становање, дућана, магаза, радионица, у варошком рејону, ачија је годишња кирија најмање десет фуната стерлинга односно лица — која су држала дотично имање под закуп, најмање, дванајест календарских месеца пре 31-ог јула дотичне , године — односно лица — која су држала у варошком рејону друга имања сем кућа за становање, на шест календарских месеца раније — односно лица — која су, као задругари и становници дотичних има^А"" у варошком рејону, и за исто кадандарско време, плаћали као свој део, т најмање, десет фгуната стерлинга годишње кирије. 3) Становници кућа исио^ десет Фуната годишње кирије, али који су живели у варошком рејону дванајест всалендарских месеца пре 31-ог јула дотичце године, и који су платили на дан 20 јуна исте године, или и пре, све сиротињске ирирезе који су на њих ударени — односно лица која нису никада била ослобођена таквих приреза (за сиротињу), као и лица која нису примила општинску милортињу у години која је претходила 31-ом: јулу исте. 4) Лица која су становала у кућама варошкога рејона по сили своје службе, звања или занимања, али која су држала такве куће и годину дана пре 31-ог јула исте. 5) Ј1ица која су на годину дана пре 31-ог јула држала под кирију — с^маили у чијем друштву — станове у варсшдком рејону који би, станови, ако би се издали без намештајаипослуге, вукли одсвакогакирајџијепонаособ најмање десет Фуната стерлинга годишње кирије. Где се станови узимају задружно, — више од два лица не могу се белележити као задругари једнога стана.