Београдске општинске новине

Број 41

- 237 —

Год. XIX

бору пазии све чини: да коцка падне на најбољега међу најбољимод кметовских кандидата. И тако сад, и нови главни благајник и пристанишни кмет, са помоћником, и сви остали нови кметови прилазе одборском столу и дају свечапу изјаву —- Де МеН аДттГбћ-аНопе — да ће дужности своје часно и поштено вргаити. И онда им се раздаду њихови службени знакови, и с тим се завршује за ту годину избор и постављен>е општинскога часништва. Сад долазе на ред ситнија звања по разним надлештвима општинским, међу којима ваља поменути, некада врло важно и угледно, звање шефа грађевинског , но чију дужност данас врше илаЛени чиновници, на првом месту оигитински икџинир. Одбор за тим обавља избор разних „управника", „гувевнера" и „директора", општинских болница, просветних завода, домова за сиротињу, домова за иапуштену децу, библио текара, кланичног комесара и тако даље; а после ових бирају се чисго одборски и илатежни чиновници —изузев општинскога деловође, који је ту док је жив, или докле, каквом крупном погрешком својом, не изгуби поверење општине, — ма да, до душе, и то, звање, и то деловођство општинско, подлежи према Уредби општине глазговске од год. 1895, подлежи слободном избору одбора. Најзад, одбор бира и остатак општинских чиновника, као на пример, оиподблагајника, ошнтинске инџинире и земљомере, бира шест процениоца у градском и статистичком одељењу, секретаре појединих одсека, надзорнике гробља, итако даље. На другом састанку после овог, одбор се дели избором у разне комисије, иименује тим комисијама њихове председавајуће сазиваче, и подпредседава-јуће. У ред ових комисија долази на првом месту благајничка комисија , за тим комисија за јавне базаре, јавне дворнице и звонаре; па онда долази црквена комиеија, па трамвајска комисија, па библиотекарска комисија, па грађевинарска комисија, па комисија за гасно и електрично осветљење, па комисија за иаркове, вртове, галерије и музеје, и најзад извршна комисија* местних власти према закону о заразним болестима. А те се комисије опет после деле у подкомисије, које улазеу појединости струке и које се крећу у још ужем кругу општинскога рада, општинских предузећа, и општинских многоврстних задатака. (Наставиће се)

ОПШТИНСКЕ УРЕДБЕ ГРАДА, ЕДИНБУРГА V ДОНЕТЕ ОД ПРЕДСЕДНИШТВА, СУДА И ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ИА ОСНОВИ ЗАКОНА 0 ОПШТИНИ И ПОЛИЦИЈИ ГРАДА ЕДИКБУРГА од год. 1879—1891 и ПРАВИЛА И УРЕДБЕ ЗА ЗА ЈЕДНИЧКЕ СТАНОВЕ У ГРАДУ ЕДИНБУРГУ ПРЕМА ОДРЕДБАМА ЗАКОНА О НАРОДНОМ ЗДРАВ/БУ (ШКОТСКЕ) ОД 1867 ОПШТИНСКЕ УРЕДБЕ ОД 24-ог ЈАНУАРА 1882 Израђепе арема закону о отсштини и иолицијџ града Единбурга од године 187.9 I г Уредба за отклањање досадних и непристојних појава по улицама и јавним местима. 1) Деци испод десет година није слободно продавати новине, нити икакве друге ствари, по улицама ни јавним местима.

2) Ни родитељима ни туторима, ни у опште стараоцима, деце испод десет година није слободно пуштати такву децу на јавна места и улице, ради продаје новина, или ма каквих других ствари. 3) Ником неће бити слободно, да буде на сметњи пролазцицима. или досади становницима, са продајом својих новина или других ствари. 4) Нико се не сме на улици, ни у опште на јавним местима, непристојно понашати, нити ће икоме бити слободно употребљавати саблажњиве и непристојне речи. II Јавни паркови итд. 5) Никакве игре ни гимнастичке вежбе неће бити допуштене по јавним парковима, осим у оно време и на оним местима, која за то пропише и одобри Суд и Одбор општински. & 8) Ни војничка вежба ни егзерцир неће бити слободан у јавним парковима без нарочитог допуста. 10) Никоме није слободно по парковима кварити шуму, ломити грање, чупати траве, ни брати или кидати цвеће, као што никоме није слободно кварити ни прљати зидове од кућа и зграда, или крхати седишта, обарати ограде и у опште штетити јавну имаовину по парковима; па није слободно по њима ни истицати огласе, ни лепити објаве, нити икакве друге хартије. 11) Ником неће бити слободно ни да уђе ни да остане у парку после времена у које се они публици затварају. 12) Нико неће смети дирати ни злостављати животиње, које по парку пасу. 13) Никоме неће бити слободно да тресе по парковима своје простирке, чаршаве и покровце — осим на оним местима и у оне часове које од времена на време одреди Суд и Одбор општински. III Вршење прегледа на коњским кланицама, итд. 14) Без уштрба по законску одредбу у тачци 221. „закона о општини и полицији града Едунбурга од 1879" овим се прописује: да су сви они касапи, који кољу коње и продају коњско месо, дужни регистровати своја имена и своје радње код Иншпектора Кланице. Ну, пре него их и заведе у свој регистар, Иншпектор ће се уверити, и то на основу писменога извешћа општинскога инџинира и лекара, да су дотичне касапнице снабдевене довољном количином воде, да имају добре канале, за одвод нечистоће, добру вентилацију и у опште добре санитетске услове. 15) Сваки такав касапин биће дужан, да по један пут у двадесет и четири сахата, али и само између 6—9 часова у јутру, изнесе, или даде да се изнесе, изван вароши на одређено место, све кварно месо, дроб, и сваколика нечистоћа скопчана са таквим клањем. 16) Ником неће бити слободно да затрпава коњске и друге сточне лешеве са кором од дрвета, или каквим материјалом, у градском рејону;* нити ће икоме бити дозвољено да меша дроб, или ма који део

заклане стоке, са коњском или крављом балегом, кором од дрвета или ма каквим другим материјалом; нити ће икоме бити слободно да кува или иначе справља кварно месо за изхрану свиња и других животиња; или да, икаквим процесом, кости од таквих животиња препарира. IV Држање свиња, рогате марве, паса и живине у вароши 17) Нико неће моћи, без одобрења Одборске Комисије за чистоту вароши, држати какво свињче у вароши, а у већој близини какве куће за становање, или какве улице или дворишта, од две стотине јарди —- (око 180 метара) — растојања. Тако исто, ни вајати неће смети бити ближи један другом од једне стотине јарди (деведесет метара); нити се у једном вајату сме држати више од три прасета старија од три месеца; а ако би то била прасад испод три месеца, онда у једном вајату биће само једно сламно лежиште за њих; и најзад, ничија прасад не сме се пуштати ван ограде, или иа улицу; јер би у таквом случају подиција имала права да ухвати такво прасе, да га прода, или закоље. 18) Суд и Одбор имају права, да у свако време, на основу реФерата лекарског — а у смислу закона о народном здрављу од год. 1867, или у смислу ма које друге јавнеуредбе,— повуче натраг своју дозволу појединима да држе свиње у вароши. 19) Тако исто, нико неће моћи држати „стоку", као краву, бика, вола, овна, телад, ни козе, ни овце, ни јагањце, ни јариће, онде, где би њихова ларма досађивала становништву или комшилуку. 20) Ако се какво псето нађе где скита ноћу по улицама, или по двориштима, полицајци ће имати права да такво псето ухвате, и у кварт, или какво друго сигурно место, одвуку; па ако се у року од 24 сахата нико не нађе да га тражи, онда ће се такво псето, или продати или убити, или иначе што учинити, како шеФ жандармерије за добро нађе. 21) Никаква живина неће се пуштати на улицу ни на двориште, па се неће моћи држати ни у затвореним местима ни просторима, ако је на досади комшилуку и становништву краја. V Чистоћа * 24) Никакав суд за ђубре не сме остати на улици ни дворишту дуже од пет минута пошто ђубретарска кола прођу. 25) Ни пепео се несме избацивати на сокак ни на двориште, осим у границама одређеним овом уредбом. 26) Жандари и општински чистачи имају и право и дужност да дигну све решетке које се употребљавају за избацивање пепела на улицу. 27) Никоме неће бити слободно синати на улицу, ни двориште, песак, пепео, или ишта друго, осим у случају иоледице, како би се опасност од клизавице отклонила. ❖ 29) Никоме неће слободно бити да чисти канале, помијаре, ђубровнике и томе подобна склоништа измета — у друго време сем ноћу између 12 и 8 у јутру.