Београдске општинске новине

Број 42

- 249 —

Год. XIX

сдаже се са г. Божићем и тражи да ее све понуде упуте општинеком санитету, да их он испита и да предложи одбору све пријављене кандидате, који имају подЈеднаке а најбоље квалиФИкације, па да одбор из истих кандидата избере једног за општинског лекара. Одборник г. Михајло Михајлов >И преддаже, да општински суд са шофом ониптинсках лекара преддожи општинском одбору тројцу од пријављених кандидата који имају н»јбоље квадиФИкације, па да се између преддоженх избере један за општинског декара. Одборник г. Ђока СшанојевиК хтео би да скрати процедуру. Налази да је на првом месту непотребно испитиваги квадиФикације пријављених, јер су то ове лвкари, који су надлежним путем добили право на праксу. Друго неумесно је да суд преддаже кад се у закону каже да одбор бира, а не да приии к знању. Кад у закону стоји да одбор бира онда суд може предложити једнога а одбор изабрати другог и онда би наступило питање ко је изабрат да ди онај кога је суд преддожио или онај кога је одбор изабрао. Без сумње опај кога је одбор изабрао а не онај кога је суд прешожио. Па кад тако ствар стоји онда зашго без разлога продужавати ироцедуру, кад најпосде одбор мора бирати лекара јер му је то право законом дато. Тражи да се избору декара одмах приступи. Одборник в. Јсван ИлкиЛ наво ;и ла се оволиком дебатом само губи време. Тражи да се предмет упути санитату у циљу који су раније неки од предгеворника означили. Одб >рник г. Раденко Дра*ови& налази, да је суд погрешио што није учинио Формални предлог и тражи да се исти предмет врати суду да по закону поступи. Председник извештава одбор да сутражили реч још г. г. Димитрије Миленковић, Миденко СтеФановић, Ђорђе Митић, Милутин Божић (Чује се да се реши). Прецседник пита одбор пристаје ли исти, да се још по овоме предмету говори или да се прекине даља дебата пошто су одборници који су се јавили да говоре већ говорили. За овим је одбор решио дасе прекине даља дебата и да се приступи избору. Одборник г. Димишрије МиленковиК преддаже да се прочитају модбе пријављених компетената и поднетих документа. Председник ставља на решење овај предддог одборника г. Миленковића и одбор одбацује исти предлог. Одборник г. Мипутин БожиИ понова тражи да се његов преддог стази на решење. Председник ставља на решење предлог одборника г. Милутина Б< жића и одбор по истом преддогу решава: Да се све добивене пријаве за општинског декара упуте са поднетим документима шефу општивских лекара, да их иснита и састави списак пријављених кандидата, у коме да назначи: где је, са каквим успехом и када, који од истих свршио медедину; где је за које време и са каквим успехом дотичии вршио лекарску праксу. У опште да у томе списку изложи: све податке о свршеној школи и пракси дотичних кандидата, ставивши на прво место онога који има пајбоље квалиФикације па даље редом остале по квалиФикацијама а поред тога да изјави своје мишљење о томе који би од пријављених кандидата с обзиром на то са каквим је успехом свршио медецину и на показаии успех у пракси, био најпогоднији за општинског лекара, па кад то буде учињено да се предмет врати одбору на коначно решење.

XI За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седниу и то : избор члана надзорне комисије на месго пок. Мише Марковића; предлог грађевинског одељења за повећање броја цртача; предлози суда за одобрење накнадних кредита на извесне буџетске партије; саопштење одговора г. министра војног по предмету тражења општ. суда да се општини допусти да у реди мади Кадимегдан и подигне антрпоте са савске стране великог Кадимегдана ; саопштење процене имања Милана Живковића у Сремској удици; саопштење извешћа комисије за преглед алата за изношење нечистоке из вароша и решење коме да са исти посао уступи; извештај економног одељења о држаној лицитацији за продају плаца регулационог Фонда у Симиној улици; нретрес извешћа одборске комисије за проучење питања о утврђењу варошког рејона; продужење претреса пројекта уредбе о трошарини града Беграда и одобрење кредита за исплату интереса на дуг ®онду Љубомира Радивојевића, — одборје решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Опело. — На дан 13. ов. м. у 10 часова пре подне извршено је Свечано опело, у цркви Светога Николе на београдском новом гробљу, над смртним остацима велике добротворке и ктиторке исте цркве, покојне Драгиње Станојла Петровића, бив. члана Државног Савета. Том приликом поред осталих држао је и председник београдске општине г. Милован Р. Маринковић реч која гласи : Допустите ми Ваша Високопреосвештенства, допустите ми поштоваоци покојне Драге Станојловице, као председнику београдске општине, да изнесем прец вас дело, којим је овековечила своје име покојница, с којом се данас растајемо. Кад дела говоре, менст не требају многе речи да описујем на растанку покојну Драгу Сганојловицу, како су је обично Београђани називали. Ево тога дела: 7. јула 1889 године Митрополит Српски, сада већ покојни, Михаило, упутио беше писмо тадашњему председнику београдске општине покојноме Живку Карабиберовићу ове садржине: „На новоме гробљу нема цркве, ни капеле, па се због тога јављају тегобе људима, који сарањују и спомињу своје умрле. Чујем да сте одредили место на гробљу за црвву, но општина нема новаца да сагради цркву или капелу у гробљу те ће дуго остати место празно. Имао сам разговора о томе са неким добрим Хришћанима, па сам добио сигуран одговор, да начиним план за цркву у гробљу тако да кошта црква 4000 дук. цес. а 1000 дук. цес. за унутрашњи украс. Саопштавајући вам ово молим вас да будете добри дати свој пристанак у име наше уважене општине, и ако би имали што приметити, изволите нам јавити, односно ове цркве." „Приложник жели да буде храм цркве летњи Св. Никола 9. маја и да се сарани у цркви где ће имати своју гробницу. „Потребно је да се спреми све, што треба, те да се идућег пролећа отпочне грађење цркве ове с божијом помоћу и благословом, на утеху верних хришћанских душа."

Тако гласи ориђинално и својеручно писмо првосвештеника Михаила, које се чува у општинскоме архиву. Четвртога дана после овога писма Одбор београдске општине одлучује: „општина београдска одобрава са највећом захвалношћу подизање цркве на новоме гробљу као задужбину лица које је изјавило Н>. В. Митрополиту да је вољно приложити на ту цељ 5000 дуката." Након непуних пет година од појаве ове ствари у Одбору београдске ошптине имао сам ретку срећу да лично нримим у име Београдске општине, као њезин председник, а из руку узвишене добротворке, сада покојне Драгиње, већ саграђену цркву богато искићену у унутрашњости њезиној. Писмо, које је упутила Београдској Општини 1. маја 1893 године, гласи: „Моју задужбину,. цркву св. оца Николаја, славе њене 9. маја, нановом гробљу, предајем општини београдској на вечна времена, но са ниже изложеним условима: 1 -0. Нико не може бити сарањен у цркви ни у озиданој за то гробници под сводом осим мене и супруга ми, к »ји се са мојим сином већ налази у тој гробници. Исто тако никакве гроб шце не могу се зидати како у цркви тако и ван ње до рејона означеног плочицама. 2-о. У цркви, како изнутра тако и споља, не допуштам никакве додатке у виду украса, а изнутра вешање икона, кандила и др. Ово право задржавам само ја за живота мога или тестаментом, ако би на то била моја воља. 3-е. У цркви, изузимајући стола владаочева, владичина и ктиторкиног не могу се више никакви столови градити, а такође не смеју се додавати нреграде. 4-о. Ако би се појавила потреба, да се црква ложи, то може бити под условом да се од тога црква не квари, а добро би било да је Фуруна гвоздена на ножицама и да за димњак употреби оџак, који се већ налази у олтару, за кадионице. 5-о. У случају акч би се неки део цркве повредио ма каквим узроком, оправке ће се вршити у истом стилу, и са истим материјалом. За ту цељ одредићу у моме тестаменту после моје смрти 500 дук. као црквени фонд , који ће се дати под интерес Управи Фондова. Овај фонд има се после свакога учињеног утрошка за црквене потребе допунити са стране општине а од прихода црквеног. 6-о. Црква ова имаће свога нарочитога свештеника како ради уредног богослужења у њој тако и ради преке потребе грађана, која желе побожно овде молити се за душе својих умрлих. 7-о. Свештеника ће постављати Митрополит Србије и јављати општинском суду који ће свештенику придати три грађанина у помоћ за уредно в >ђење рачуна, о приходу и издатку цркве ове, као и о одржавању реда у њој за време служења, Молим суд ошгински да ме извести решењем о пријему овога акта и пристанку на услове, који су овде изложени." Одмах за овим писмом упутио је Митрополит Српски пж. Михаило 4. маја 1893 овако писмо Београдској Општини: „Новоозидана црква на новом гробљу, а задужбина г-ђе Дратиње и мужг јој пок. Станојла Петровића, бив. државног саветника, готова је.